Priče u krug

Postoji osećaj u stomaku koji nam služi kao glas razuma. Nešto kao spoj emocija i misli.  Ovo nam nije sasvim jasno, kako i zbog čega, ali je nepogrešivo. Tu negde postoji nešto poput vidovitosti, kao da nam se odnekud šalju poruke. Ne radi se o strahu koji osetimo, kada kažemo: "Zažigao me je želudac", ne to, već predosećaj dok nešto odlučujemo, iščekujemo. Ako se dobro udubimo, zavirimo u tu čudesnu unutrašnjost, tačno možemo dobiti odgovor. Urođen dar svakome od nas da predosetimo šta će biti, ali ne i šta učiniti.  Bezbroj puta desilo mi se da taj osećaj u stomaku govori :"Ne!", ali sam učinila obrnuto, i naravno, pokajala se zbog toga. Isto tako, bilo je slučajeva kada me je nešto uplašilo i zabrinulo, ali u stomaku sam osećala mir, odatle je dolazila umirujuća vest, da će sve biti u redu. I tako je bilo. Dešavalo se da ne verujem u to što radim ali osetim radost i stvarno izađe na dobro. Šta je to?  Da li smo se rodili sa darom koji još nismo potpuno i...

Postavljala je sebi pitanje na koje ne postoji odgovor. Večito isto, godinama. "Zašto me nerviraju ako ja njih poštujem?" Energetski vampiri sa svih strana u njenom životu, i to od detinjstva, bili su kao nešto obavezno što je dosuđeno rođenjem.  Bila je stidljiva pred ljudima koji se deru i na sav glas ispoljavaju sve što im je na umu. Bila je slobodna pred sebi sličnima. Dobra svakome, uvek tu ako je pomoć i lepa reč potrebna.  Nikome se nije mešala u život, nikome se podsmevala. Neslane šale na tuđ račun, za nju su bile iživljavanje i uvreda. Međutim, na svakom koraku sretala je one koji se njoj smeju, pred kojima nije znala kako da se ponaša.  Vremenom, ljudi su u njoj probudili želju za samoćom i povlačenjem u sebe.  Vremenom, kako je sve više postajala svoja, sve više su "dušebriznici" navaljivali rečima: "Ti bi trebala ovako, ti trebala onako..." Udarali su praznim rečima kao talasi u stenu.  Od suza je izgradila štit, od tuge mudros...

Ljudska rasa robuje podelama, lažnim uverenjima, izmišljotinama koje je čovek čoveku nametnuo. Kada osetite šum vode u netaknutoj prirodi i dodir vetra, tek tad osetite koliko je svaka religija i crkvena institucija, samo deo vlasti nad umovima ljudskim. Ono o čemu su govorili učitelji i proroci nalazi se u nama, u travi, cvetu, vodi, životinjama i oblacima. Zanimljivo koliko se vernici još uvek plaše nepoštovanja običaja, koliko se kla njaju pred kipovima i ikonama a žive u neznanju. Porazno je koliko i dalje odbijaju da nešto znaju a plaše se "Boga na visinama" i njegove kazne. Koliko odbijaju da krenu pravim stazama duhovnosti koje danas nisu zabranjene i slobodna reč čuje se na sve strane. Kada neko kaže "Prepun hram vernika na liturgiji...", imam osećaj da je to čist skup ljudi koji bi hteli u nešto da veruju ali ne vide dalje od svog nosa, ne znaju dalje od onoga što im je ponudilo srednjovekovno crkveno učenje. Ako bi se svi ti "vernici" preusme...

                                              Poglavlje l                                                   Uvod Rano hrišćanstvo i Jevanđelje po Mariji Malo je ljudi danas koji poznaju  Jevanđelje po Mariji. Napisano  početkom drugog veka, ono je iščezlo za čitavih petnaest vekova, sve dok se jedan fragmentaran prepis u koptskom prevodu nije pojavio krajem devetnaestog veka. Iako su detalji samog otkrića nepoznati, ipak znamo da je papiruse na kojima je jevanđelje bilo zapisano, nabavio Karl Rajnhard u Kairu i zatim ih doneo u Berlin  1896. Dva dodatna fragmenta na grčkom ugledala su svetlost dana u osamnaestom veku. Ipak, kompletan prepis Jevanđelja po Mariji i dalje nije poznat. Preostalo je manj...

Na raskršću između "biti" i "ostati", pobegla sam u zagrljaj zelenila i plavetnila, da osetim srž postojanja i poslednju nadu potražim. Između znanja i osećaja sati su mi se prelamali, a  moj duh se slamao u svakoj sekundi, pa ustajao kao da ne zna čemu buđenje ponovo.  Tražila sam ključ. Nije dovoljno znati, potrebno je primeniti. I ta unutrašnja borba odvede me do reke, koja zna i može sve. Gledah je sa obale i spustih dlanove u najmoćniju silu.  "Niko na planeti nije jači od tebe. Ti živote održavaš, niko ti ne može ništa, dok smo mi božija deca,  ti sve možeš da zbrišeš. Ne gubiš na lepoti, ostaješ svoja i posebna. Tvoj šum umiruje, tvoja svežina bistri um. Šapni mi ključ svega, kako da ja budem ja, uspravna i ponosna, srećna i nedodirljiva. " Kroz dlanove mi je vibrirala energija kakvu do tada nisam osetila, brzo mi dopirala do srca i mozga, kao što je i brzina same reke. Osetih i videh reči koje nisam čula, već su se odvijale pred mojim oči...

Čitajući magazin "Sensa", prošlog leta naišla sam na članak o nečemu što se zove "Fenomenološka psihologija", a sigurno bi trebalo primeniti, bar da se uverimo koliko je istina. To je skoro neverovatno  iskustvo, doživljaj koji može čoveku doneti osećanja onog drugog, informacije kako je u mislima neke druge osobe sa kojom imamo problem. Tvorac ovoga jeste filozof Edmund Husserl, koji je fenomenologiju definisao kao nauku o svesti kojoj nije potrebno dokazivanje. Zbog toga ovaj fenomen nije priznat u nauci, jer se ne može protumačiti, nije nešto o čemu čemu bi se govorilo da je logično i normalno.  Radi se o tome, da možemo doživeti osećanja druge osobe, ako sednemo na stolicu i zamišljamo da je na drugoj stolici, preko puta nas osoba sa kojom imamo konflikt, bilo kakav problem ili neslaganje. Zamišljenoj osobi trebalo bi da ispričamo kako se osećamo i šta doživljavamo u zajedničkom odnosu. Zatim promeniti stolicu, u stvari, promeniti ulogu. Na toj drugoj stolic...

https://view.joomag.com/e-book-slavica-mijatovi%C4%87-prvi-i-trinaesti/0269118001478341280?short Ako veruješ da te stvorila nefizička sila, veruj u dogovor sa njom, ne u strah. Šta bi svako od nas uradio ako bi se našao u svetu koji je pravi, originalan, a pri tom da sazna kako je naš svet samo neuspela kopija? Naslonila se na stablo jednog drveta, čekajući da se desi nešto, jer nije bez razloga stigla ovamo. Napinjala je oči da što bolje može gledati u svetlost. A snop svetlosti više nije bio običan. U njemu se počeo stvarati čovečiji lik, samo što je i on bio od svetlosti, plavo-bele. Nije imao lice, niti se videlo ko se krije iza lika, ali oblik linija od svetlosti bio je ljudski. Sara je osetila strujanje kroz celo telo, nije mogla ni koraka dalje. Lik je bio visok oko tri metra , boje oko njega su se menjale, pomerao je ruke, kao da joj nešto govori ili joj pruža zagrljaj. Od uzbuđenja, Sara je kleknula i zagrlila drvo, kao da će joj ono pomoći da se pribere. Sve ok...