Priče u krug

Pisana reč spašava mozak, srce, napaja dušu, širi vidike, otvara vrata, stvara izlaz u bezizlazu.  Ovih dana videla sam kako ljudi ređaju knjige u obliku jelke i deluje fantastično.  Kada bi mnogi koji vole da da čitaju napravili ovakvu kreaciju, internet bi bio preplavljen knjigama neobičnim, jedinstvenim fotografijama. Možda bi poželeli da čitaju i oni koji su lenji za to.  Ja sam od jednog dela svojih knjiga napravila nešto što liči na jelku. Mogu i ukrasi, mogle bi i svećice. Čitajmo, to je jako bitno u ovom dobu kada su mogućnosti za samoobrazovanje ogromne, al mnogi ljudi se ipak odlučuju za ono što nema vrednost, za prostatluke, za skandale i tračeve... Knjiga je san koji držite u ruci .- Neil Gaiman Dobra knjiga je događaj u mom životu. - Stendhal Soba bez knjiga je slična čoveku bez duše. - Ciceron Šta je drugo čitanje nego razgovor u tišini. - V. S. Lendor Knjige su hladni, ali pouzdani prijatelji. - Sokrat Čitanje neke dobre knjige korisno je za zdravlje kao i ...

Šta je snaga, pitam se u ovo tmurno i toplo podne, kada se sprema kraj godine i dok većina hrišćana praznuje Božić. Sigurno je to ono što osetim kada sam iznenada toliko čelična, da se radujem unapred onome što sam zamislila. Sigurno je  to ono kada iz ničega stvaram sve i konačno dobijam osećanje "Baš me briga", a da to nisu samo reči. Vraćam sam sebi, a tamo ima toliko mnogo, zastrašujuće mnogo snage. Da oprostim što mnogi ne bi, da uprkos svemu volim i da znam da je ljubav od Boga i da znam da je ova snaga Njegova potpora. Ako mi je rekao da istrajem i da budem za druge luda zboga toga, ja ću radije biti luda nego ugodna svima. Ako mi je poklonio emociju prepoznavanja šta da osetim i šta da odbijem, učiniću to za sebe, u stvari, On za mene. 

  Tehnika stara preko 4000 godina, SRCE RUŽE "Sve što ti treba da bi izvodio ovu vežbu jeste sveža ruža i tiho mesto. Prirodno okruženje je najbolje, ali i mirna soba će takođe biti dobra. Počni netremice da gledaš centar ruže, njeno srce. Ruža je poput života: duž puta nailazićeš na trnje, ali ako veruješ u svoje snove na kraju ćeš preći preko trnja i stići do blistavog cveta. Nastavi da gledaš ružu. Uoči njenu boju, kvalitet i oblik. Oseti njenu krhkost i razmišljaj samo o tome kakvu divnu stvar imaš pred sobom....Uskoro će tvoj um biti jači i disciplinovaniji." " Proces je direktan: kada neželjena misao zauzme centralno mesto u vašem umu, istog trena je zamenite drugom oplemenjujućom.To je kao da je vaš um đžinovski projektor za slajdove, a svaka misao vašeg uma jedan slajd. Kad god se negativan slajd pojavi na ekranu, preduzmi brzu akciju i zameni ga pozitivnim". Samospoznaja je kamen temeljac ovladavanja samim sobom. Drugi korak jeste da jednom zauvek shvatiš d...

Nedeljom nije želeo da radi a njegova novostečena prijateljica imala je slobodan dan. I konačno je sunce učinilo svoje, ugrejalo je vode u kojima se možemo kupati, donelo je letnje radosti i duge dane, tako da vam se čini kako nikada neće doći zima.  Zvao je Petra i Sanju da krenu sa njim na reku i priznao im da namerava pozvati i Saru. Oni  su se spremali za  gradski bazen ali ovo im je zvučalo  mnogo privlačnije. Biće interesantno otići sa Ognjenom bilo gde, naročito sada kada je i nova komšinica tu. Na kratko su je jednog dana upoznali i saznali od Ognjena da je dolazila kod njega. Drago im je bilo ako se to prijateljstvo pretvori u ljubavnu vezu, njihova dečija srca su se radovala tuđoj sreći.  Odveo ih je na mesto gde nema previše ljudi, jer je to bilo mesto gde plaža nije sređena. Nekih stotinak metara od buke, gde su mogli da biraju hladovinu ili sunce. Voda je bila tek mlaka i ne baš tako čista jer su kiše do skora padale, ali  neopisivo lepo je sed...

Svi na prostoru bivše Jugoslavije danas dobro znaju ko je Semir Osmanagić i da se u Visokom nalazi piramida, jedna od najvećih u svetu. Ali sigurno mali broj ljudi ima uvid u to šta je Ružin lavirint koji je Visokom poklonila američka književnica Ketlin Mekgovan, 20.03.2019.godine Samo ko je čitao knjige ove neobične žene, taj zna koliko je život posvetila istraživanju istorije hrišćanske jeresi. Kroz njena pisana dela saznajemo da su kroz dve hiljade godina postojali drugačiji hrišćani, pokret Nazareni, čija je osnova učenja bila ljubav između muškarca i žene i  ravnopravnost, kao i to da Bog ima i ženski princip u sebi. Takođe tvrdi da je potomak svete loze koja je nastala od Hrista i Marije Magdalene. Ružin lavirint sadrži osnovu hrišćansko - nazarenske vere i ostavljen je u mnogim hramovima širom sveta, kao poruka za vreme kada će se o tome govoriti slobodno. Najpoznatiji Ružin lavirint jeste na podu katedrale u Šartru. Ružin lavirint ima u centru cvet sa šest latica, a svaka l...

Kiša u junu ume biti dosadna i tako uporna, kao da hoće uništiti deo leta. Ognjen je dovršio rad na kolekciji šolja za čaj i kafu, izgledalo je odlično. Njemu je rad na krovu predstavljao posebno zadovoljstvo, bez  obzira na vremenske prilike. U maloj kućici bilo je dosta udobno, dušek je poslužio za odmor a bilo je i nešto hrane na polici. Njegovi proizvodi išarani raznim dezenima, stajali su na stolu i za koji dan biće spremni za prodaju.  Nadao se odmoru krajem avgusta, na nekoj mirnoj obali mora, samo da pronađe takvo mesto. Zamišljao je raj  gde će slušati galebove i talase, bez gužve i dreke. Prošle godine je  otišao sa bratom i njegovom porodicom na udarno turističko mesto, bilo je lepo i bučno, ali je nakon toga poželeo nešto mirnije i posetio planinu na nekoliko dana, samo da smiri misli. Ova godina donela mu je prelepo i uzbudljivo utočište. Posmatrao je kako sve tako lepo izgleda i pod kišom, tepih trava je dobijala svežiju boju, klupe su izgledale živahni...

Kada samo u jednom danu vidim svetlost da je istinski pobedila tamu, poverujem da je to večno. Ako bezazleni ljudi naprave krug oko mene, osetiću dobrotu na svakome koraku. Kada cinizam bude pobeđen, poverovaću koliko je slab i jadan, dok ona gustina mraka i nije nešto posebno jaka. Kada razumevanje pobedi primitivnu radoznalost i prihvatimo jedni druge onakve kakvi smo, onda ćemo poštovati tuđi teret i osećanja. Kada se ljudi ne budu ocenjivali po tome šta je ko postigao, već ko ima šta reći drugima i šta to lepo iz čoveka izlazi. Ne meri se niko po uspehu, jer za svakoga ta reč nema isto značenje. Uspeh je privatna stvar. Konačnica je u tome, da li smo  u svetlosti ili u tami, koga smo odabrali. 

Maštala je da ode sama od sebe jer ni sa sobom nije uspela da se dogovori. Da li su joj dosadili ljudi ili mane koje nije uspela prevazići? Da li je bila okružena idiotima ili je možda baš ona baksuz? Možda je želela čarobna vrata kroz koja prolazi u drugi svet, možda joj fali malo ludila u glavi. Došla je kao podstanar na potkrovlju stare zgrade, tačnije, imala je na raspolaganju dnevni boaravak sa kuhinjom i kupatilo. Ostale dve sobe bile su zaključane. Ponela je sa sobom dve putne torbe i umorno lice. Prošlost je izbrisana, danas je osvanuo novi dan u novom životu. Znala da je nema ništa i da je prvi put sasvim svoja. Sara je imala trideset pet godina, diplomu iz srednje škole, dokument o razvodu braka koji je mogao biti sve što nije želela. Na pragu tridesete, u selu gde je živela, bilo je strašno ako si neudata, pa je umesto slobode, pala na čari jednog seoskog učitelja, koji je zaista izgledao kao san svake devojke. Prva godina braka bila je mirna, protekla u zaljubljenosti, mirn...

Sećaš li se onih godina, "Đžoni B." kada si bio najslađi i najluđi dečko, kada ti niko nije mogao ni sličan biti? Kada ti je osmeh bio nevin a srce neiskvareno, jer nisi znao da moraš steći mnogo mudrosti umesto gajiti cinizam. Godinama, cinizam i gorčina su te ispunjavali jer čovek koji ne veruje u dobro, ne može dobro ni pružiti. Sećaš li se koliko je tvoja reč derana bila uticajna i koliko je nasmejanih lica bilo zbog tebe? Vrati se unazad, "Đžoni", da bi se setio sebe. Jer tamo leži ključ za sve odgovore. Tvoj Godo kojeg si čekao, možda te je potražio a ti si ga oterao. Jednom je neko rekao da si visok i plav, zelenih očiju i ja sam verovala. Kada sam ugledala totalnu suprotnost, nije smetalo, ja sam te volela. Jednom je meni pamet rekla da si normalan, rekao si da nisi i ja sam poverovala, nije smetalo, jer sam volela. Jednom sam bila sigurna da nisi kreten, rekao si da jesi i ja sam odmah poverovala, ali sam te volela, opet. Jednom si rekao da sam lepa i verov...

  Imam ideju - sanjaj sebe. Najlepši san sa sobom, gde nema nikoga osim beskrajne lepote Raja, kao Adam pre Eve, kao da si jedini prolaznik planetom. Sanjaj sebe, a da mene nigde nema. Ogledaj se u reci poput Narcisa, pruži ruke da dodirneš to prelepo lice, pitaj ga ko je taj što te gleda. Možda dobiješ odgovor. Sanjaj sebe, a ja ću ti ispisati kako da izgleda san, samo što mene tamo neće biti. Sanjaj sebe koji te progoni i kojeg ne podnosiš u sebi. Gledaj drugog sebe i pitaj šta hoće od tebe, što je možda voleo mene ako ti nisi, i pogledaj...taj čovek jeste ti. Sanjaj ženske stope po pesku, a nigde me nema....Čuj njen glas, to te ja zovem, ali nemam lika, jer nisi voleo da postojim. Ogledaj se u plićaku mora, nikako dalje u dubinu ne idi jer si rizičan... I pogledaj sebe u ogledalu mora, uhvati cvikere koje ti spadoše na nos pa u vodu. Samo se ogledaj, samo ga pitaj ko je... Sanjaj sebe, neću biti kraj tebe, jer ja sam sa tim drugim, sa drugim tobom u prošlom vremenu, ovo je sada ...

Svet je prirodno uređen kao mesto gde postoji sve potrebno životu. Onda su ljudi izmislili moć i novac, prirodne sposobnosti zamenili veštačkim i danas je gurnuto u stranu sve što najviše vredi, od početka. Planeta pripada svima ali svetom putuju samo oni koji imaju novca za to, kao što i svako ima dar u sebi, ali ga ne može iskoristiti bez novca, ugledne veze ili lude sreće. Kiša je padala dok je Ognjen radio u svojoj radionici, kolekciju šolja za kafu, bokale i poslužavnike. Za koji dan i vreme će se prolepšati, pa će ponovo moći sedeti na krovu zgrade i sve to ulepšavati crtežima. Malo su mu misli bile skrenute prema stanarima zgrade i onome što mu se nije i što jeste svidelo. Davno je obećao sebi da više neće misliti o ljudskim osobinama jer je to uludo trošenje energije, ali s vremena na vreme nije mogao pobediti sebe. Srbija je pregrmela mnogo toga u poslednjih trideset godina ali neke osobine, neke strahote nisu ni promenjene niti ublažene. Dve porodice iz prizemlja, dva bračna ...

  Drvena polica je sada bila puna proizvoda od gline, koji su blistali u raznim bojama. Ognjen je sedeo u svom dvorištu na vrhu zgrade i posmatrao ono što je upravo priveo kraju. Treba sve te posude odneti u radnje, kada se dobro osuše na suncu. Vreme je bilo na njegovoj strani. Sunce i topao vazduh, prognoza je dobra i za naredne dane. Mogao je da se opusti i odmori bar danas i sutra. Onda ima nameru da svakog jutra odlazi kući u radionicu, i tamo napravi šolje sa tacnama i poslužavnikom. Znao je da to može ostvariti, kao i da mora biti prefinjeno, jer takve proizvode kupuje uglavnom ženski  pol. Uspevao je da živi od grnčarenje bez obzira na moderno vreme u kom se nalazi, danas kada to više pripada prošlosti. Nije ga plašilo i ako jednom dođe dan kada se neće njegovi proizvodi prodavati. To bi za njega bio znak da je došlo vreme za drugi posao. I onako je navikao na promene i  brze odluke. Preselio si u dedinu kuću još pre dvadeset godina i krenuo na kurs, kada je iznen...

Došao je kao niotkuda. Prizemni umovi nekih suseda zaključili su da je previše uredan za jednog umetnika. Kosa mu je bila uredna i kratka, boja lešnika presijavala se na suncu, dok je čisto i belo lice blistalo, oči kafene boje, atletski građeno telo. Lepota muškarca u četrdesetim nije se uklapala u život koji je ovde započeo. Pitali su su se da li je bolestan ili beskućnik, možda begunac, ko zna ko je i odakle... Jednog majskog dana stanari  stare zgrade videli su kako novi sused prenosi svoje stvari, ni manje ni više nego na krov. Tamo su nekada "trebali" napraviti zajednički vrt jer je prostor idealan, ali dogovor je propao, jer se nisu mogli dogovoriti kako će tačno prostor iskoristiti. Sve što su imali bila je drvena kućica koju planirali za decu, ali je ostala pusta. Zbog lenjosti. Sada je neki,otprilike beskućnik, rešio da se nastani na njihovom krovu. Dobronamerni su mu pomogli, naročito petnaestogodišnji brat i sestra sa trećeg sprata. Nije tu bilo mnogo ličnih stvar...

Životinju je Bog stvorio da bi svaki čovek dobio priliku da upozna bezazleno prijateljstvo. Da shvati koliko je lepo brinuti o nekome bezuslovno, a taj neko će uzvratiti mnogo ljubavi. Oni nemaju inteligenciju kao mi, imaju toplinu i dobrotu koja nam je potrebna. Mi nemamo toliko bezazlenosti, dok su oni sasvim bezazleni. Duhovno se sa njima dopunjujemo, razumemo se, shvatamo lepotu prijateljstva svih živih bića. Mi smo u njihovim očima kao bogovi, ali oni nas umeju savršeno proceniti i shvatiti kakvi smo iznutra. Voleti životinju i pružati joj dobrotu, odlika je dobrog čoveka koji ne zna biti sebičan i okrutan. Lepota prirode jeste upozorenje da postoji Tvorac i da ništa nije samo od sebe nastalo. Ne može lepota cveta biti sama od sebe takva kakva jeste, ne može mirisati priroda sama od sebe, niti pahulja, koja se istopi za sekundu, imati savršen oblik, simetrije kakve samo mogu biti nečije delo. Postanak leptira, kada gusenica koju niko ne voli ni videti, prelazi u svoj konačni, pre...

"Jednog popodneva, kojeg se uvek sećam, uživao sam u šetnji sa prijateljem u Gradskom parku i recitovao poeziju. U tim godinama znao sam napamet cele knjige, od reči do reči. Jedna od njih je bila Geteov "Faust". Sunce je upravo zalazilo i podsećalo me na slavni pejzaž: Dan je pri kraju; ono, sve dalje sja, hita da drugi oživljava svet. Što me krila ne dignu sa tla, pa za njim, večno, da upravljam svoj let! Divnog li sna dok ono dole kreće! Kuda lete krila bestelesna, telesna krila vinuti se neće! Dok sam izgovarao ove reči pune nadahnuća, sevnu mi misao kao bljesak munje i u trenu mi se otkri istina. Štapom u pesku nacrtah dijagrame, koje sam šest godina kasnije pokazao prilikom obraćanja Američkom institutu elektroinženjera, a moj prijatelj ih odlično shvati. Prizori koje sam video bili su čudesno izoštreni i jasni i imali su čvrstoću metala ili kamena i to u takvoj meri da mu rekoh: Vidiš ovaj moj motor, ovde; gledaj kako ću sada da ga obrnem".  Ne umem da opišem...

Iskupljala  je lišće, braon, žuto, naranđžasto, suvo i prefinjeno poput papira, lomljivo poput njene duše kakva je bila do skora. Nije više sigurna niti hoće da tumači ko je zaista kriv, ona sa lošim izborom, strahovima i verom u ljude, ili slučajnosti koje su baš bile prave slučajnosti i nesreće. Teško je bilo sresti osobu sa kojom ćeš razgovarati u miru, koja ti neće deliti savete, pored koje će ti biti sasvim prijatno, koja će znati da sasluša. Želela je biti voljena, ali je povređena, želela je biti srećna, ali nešto joj se oduvek rugalo i zaustavljalo na sred puta. Tražila je dobrotu i bezazlenost, pružala ih, ali je malo sreće bilo sa tim. I svaka osoba sa kojom je mogla biti u sestrinskom ili bratskom odnosu, nije joj više bila fizički blizu. Društvene mreže nisu više bile zadovoljstvo jer je nadvladao cinizam, agresija, pametovanje, podsmeh, ludilo većih razmera.  Predala se sadašnjem trenutku jer u njemu nema ništa od juče, a za dobre i čiste ljude nema mesta ni u ono...

Stare telefonske govornice u Engleskoj, pretvorene u biblioteku. Postoji stotine fotografija iz raznih gradova i sela, sve je uredno i prelepo izgleda. Vredno svakog poštovanja i divljenja, ovakav narod je civilizovan, vezan za lepotu i vrednost, pametan narod. Ovo je p oštovanje kulture, poštovanje vrednosti, uvažavanje svoje zemlje i ulice. Ako je ulica lepa to dokazuje unutrašnju lepotu građana i njihove vlasti. Ovo je primer da su na vlasti ljudi koji imaju osećaj za dobro, koji žele pokazati dobru stranu sveta, ovo je pokazatelj udobnosti, topline doma i uživanje u sitnicama. Stare govornice nisu polomljene i ostavljene kao ruglo, bačene na otpad. Pretvorene su u biblioteku, uredni mali prostor, koji u isto vreme podseća na neka stara vremena. Za stare ljude zahvalnost zbog nezaborava, za mlade divljenje i dobar primer.  Englesko selo - šta izaziva u čoveku koji voli lepotu? Ja pomislim da je to bajka i nešto nestvarno, dok ne shvatim da zaista postoji. Zahvaljujući internetu,...

Pre godinu dana otkrila sam da postoji lepša stana sveta koju pokreće poštena i svetla strana filmske industrije. Radi se o savremenim hrišćanskim filmovima sa snažnom porukom ali koja ima efekta i menja ljude, otvara oči. Puno filmova je urađeno i po istinitim događajima, što dodaje hrabrost da se vera osnaži. Sva ova dela možete naći na jednom sajtu koji se zove "Biblijski filmovi", a lako ih je odgledati bez prijave, bez reklama, jer su divni ljudi to kreirali nesebično. Link do njih je   https://biblijskifilmovi.com/igrani-filmovi/hriscanski-filmovi/ Glavno što se nauči i najveća prednost jeste jednostavnost vere. Bukvalno se ostavlja sve ostalo u čemu ste pokušavali pronaći neku pomoć ili  odgovor. Citate koje nikada nisam uočila sama u Bibliji, jer sam je čitala bez razuma i gurnula je negde u stranu. Shvatila sam sledeće: - Ako je Isus rekao " Ništa nećete moći bez mene", onda nam je samo potrebna molitva njemu i vera da nas čuje, a to je ljudima najteže pove...

Ovu knjigu sam čitala ravno pre deset godina, i to preko laptopa jer nisam bila u mogućnosti da je kupim. Nisam verovala da među Braunovim delima postoji nešto bolje  nego što je  hit knjiga "Da Vinčijev kod".  "Izgubljeni simbol" nije samo  uzbudljiva drama od početka do kraja, već je čitava riznica istraživanja, znanja, istorije, pitanja i odgovora. Prepliću se religija i nauka, u stvari, poklapaju se, jer obe dokazuju da čovek ima mnogo jači unutrašnji potencijal nego što je svestan. I da najveća moć postoji u jednoj reči koja postoji u Bibliji, skrivena ili pred očima a da je nismo ni svesni. Reč kojom je Bog stvorio svet. Foto: Delfi Mnogo puta sam nailazila na članke koji najavljuju snimanje filma po ovoj knjizi, ali sada se to zaista ostvarilo. Den Braun je na svom profilu najavio premijeru filma "Izgubljeni simbol", a čini mi se da je film izuzetno dobro urađen. Knjiga je toliko bogata, da bi stvarno bilo šteta ako je film ogoljen.  Delovi iz  ...