Priče u krug

Početak ljubavi Kao da je imala sedamnaest  a ne četrdeset godina, toliko je zatekla sebe nespremnu. Želela je da ga pozove da negde provedu nedelju zajedno, a nije bila sigurna da li je i dalje raspoložen za nju. Prošlo je tri dana od kako je nije posetio, samo su razmenili po koju reč porukama. Verovala je da ima posla i da joj je ostavio prostor za razmišljanje. Subotu je provela u svojoj sobici i u parku iznad,uglavnom je padala kiša tog dana. Produžila je boravak u prenoćištu za još sedam dana, obavila dug video poziv sa najboljom drugaricom i dobila od nje savet da zove Uglješu. Zaključak je glasio kako je to jedinstveno dobar i pažljiv čovek i da bi trebala nastaviti sa njim druženje ako ga ne želi izgubiti.  Svaki put kada bi pokušala ukucati poruku, nešto ju je preseklo, trema i strah od odbijanja. Šta ako ima druga posla ili je otišao negde, neko mu došao? Biće i njemu i njoj glupo ako joj kaže kako nema vremena videti se sa njom. I tako bi ostala u svom nagađ...

Muškarac sa mačetom Nova obaveza, nova otvorena vrata za samo tri dana boravka među strancima, sve to je doprinelo da počne verovati u istinitost priča o putu srca, kako se on sigurno isplati i donese rezultate ako rizikuješ. I da se moraš opredeliti na rizičan korak onda kada ti je samo on ostao. Međutim, pokaže se da to nije uopšte bio rizik već jedini pravi put, pravo rešenje. Mogla je ostati u besmislenom braku i nadati se boljem sutra, jadati se drugaricama i ispijati kafe uz plakanje, udovoljavati čoveku koji se potpuno emotivno  ohladio i psihički udaljio od nje. Mogla je sebi reći kako treba da poštuje to što ima i da se potrudi da zadrži siguran dom, pri tome da zaboravi na sebe, sasvim. Složila se da bi ovde došla i da nije dobila finansijsku pomoć od Darka, imala je svoje ušteđevine i poslednju platu iz knjižare. Isto tako, imala je zdravlje, ruke i noge, da bi mogla raditi i zaraditi za sebe. Niko ne mora da bude osuđen od okoline, porodice, partnera, firme. Svako ...

                                                                                                          Posao Neočekivano prijateljstvo, začeto brzo i sa puno topline, Anitu je izbacilo iz ravnoteže. Želela je jedno vreme da bude sama i polako stiče prijatelje, ali ovo je nešto čemu se najmanje nadala. Lep i vredan muškarac, jednostavan, bez ikakvih trikova i psovki, sa manirima gospodina i životom običnog zanatlije. Ali ne, on nije običan stolar, on je umetnik, kreativac. Njegove police i stočići, stolice na kojima su sedeli, sve je to bilo više od veštine u umeća. Iznad svega, veliko poštovanje prema ženi koja se tek tako ispovedila da je nakon razvoda uzela stvari i pobegla od svega.  Kilometrima je pešačila...

                                                            Upoznavanje Tog jutra je sebi obećala da neće razmišljati o svojim pitanjima na koja nema odgovor. Imala je mogućnost da ostane u ovom mestu i duže od sedam dana, smeštaj nije bio skup a osim dva obroka, njoj ništa drugo nije trebalo, za sada. Nije znala šta će dalje biti, gde će potražiti posao i da li će ga uopšte naći. Za sutra je isplanirala da ode u centar Grada i pogleda oglase za posao. Mogla je po ceo dan da pešači, bila je odmorna, obučena u tanku trenerku i sa rancem na ramenima. Samo je u jedno bila sigurna - da ne želi otići odavde. Želi postati stanovnik prelepog naselje o kojem je potajno maštala i ranije. Sve ono iza i nije bio njen život već gluma, imitacija. Zahvalila se sebi što je prelomila i odlučila sve u jednom danu. Evo je sada ovde, slobodna i diše pu...

                                                       Juče Vukla je kofer za sobom, samo jedan, ostale je poverila drugarici. Srećom, imala je Veru, koja je i danas danju poput sestre, uvek tu jedna za drugu. Vera je svoj zasluženi život dobila kada je srela Danijela i sada su u srećnom braku već sedam godina,  sa blizancima, u malom stanu i skromnim primanjima, ali srećni.Nikada se nisu žalili već su planirali i razmatrali kako da poboljšaju život, radili više poslova kako bi izbegli finansijsku nemoć. Anita je poželela takav način života, jer to jeste život, uživanje u onome što imaš, lepota i u sitnicama, radost u svakodnevnici. Toplo jutro i radost koju je osetila pri izlasku iz autobusa, bilo je Aniti dobar početak, dovoljno da poveruje kako će joj se osmehnuti sudbina kao mnogim devojkama iz knjiga koje je pročitala. Grad je blista...

Danas i juče Anita je često otvarala knjižaru ranije. Jutro u njihovom Gradu bilo je najlepše jutro i svaki dan je lep za sebe, od kada su se doselili ovamo. Sada je prva polovina juna i ona je želela da uhvati prve jutarnje zrake i prvu pesmu ptica, svežinu vazduha u zoru. Popila je kafu sama jer je Uglješa ostao da spava i ne primećujući da je ustala. Sinoć je do kasno radio, zato je sada u svetu snova možda i do podne. Njihova montažna kućica u prigradskom naselju,  i  malo, uredno pokošeno dvorište, ličili su na ostale u komšiluku. Izuzetak je bila njegova stolarska radionica, ali sasvim uredna i napravljena od istog materijala kao i kuća. Anita nije previše volela cveće, više zeleni travnjak, drveni sto sa stolicama, tri mačke pokupljene sa ulice i ljuljašku. Izabrala je jednostavnost i to njenom mužu nije smetalo. Knjižara se nalazila oko dvesta metara od kuće, u staroj  i do skora napuštenoj zgradi. Bila je to prizemna zgrada koja je nekada služila za državne...

Šta bismo sve uradili da nas nije strah? Teško pitanje i još teži odgovor. Prvo te natera na razmišljanje i na stid od svojih misli. Jer shvataš da postoje brojni strahovi koji koče, koji guše i spotiču,  ne bi trebali da postoje. Samo je opreznost zdrava kao posledica opravdanih strahova.  Mnogo nezdravih strahova jesu trema od nas samih. Ljudi se plaše svoje unutrašnjosti i svojih želja. Mnogi su naučeni  i naterani, kako u detinjstvu tako i u ranoj mladosti, da budu "falsifikat" i onako kako stariji smatraju da treba. Onda se desi to tužno prilagođavanje okolini i svoj original se zaboravi. Kada staneš ispred ogledala u neko gluvo doba noći ili u ranu zoru, šta možeš da osetiš? Strah od sebe, jer onaj pravi čeka i hoće napolje.  Imaju mnogi  strah da izraze šta ih nervira, koga hoće a koga ne u svom životu, plaše se da priznaju koliko  je svakodnevnica dosadila.  Strah od promene i strah od svega što zamis...

To je rezilijentnost. Za nju se mora znati i mora se prihvatiti njena mogućnost, u onim vremenima kada ne vidimo rešenje ili nam se čini predaleko izlaz iz problema. Može nam se desiti da nepažnjom izgubimo mnogo novca na gluposti i uđemo u problem dugovanja. Može biti da nam se rizik nije isplatio i da smo trenutno "propali". Može se desiti izdaja voljenih osoba, povreda i patnja do besvesti.  Odbačenost, uvreda ili ujed za srce. Može nam se desiti da nam se nakače zli ljudi i pokušaju uzeti što je naše pred Bogom. Desiće se da nam se stranci umešaju i pokušaju srušiti život. Možemo se razboleti - ljudi smo da bi iskusili sve i svašta. Uglavnom iskusimo što privlačimo ali to shvatimo kada nam se sve ove muke nakače.  Isto tako, možemo privući stabilnost i snagu da se probijemo poput cveta koji je izrastao kroz rupu u betonu i procvetao, izazvao divljenje. Dovoljno je shvatiti da postoji crno i belo. Ako si dotakao dno u crnilu, možeš se okrenuti ka svetlosti i us...