Priče u krug

Nosim tvoj lik istetoviran u krvi, i u svakom atomu duha, nosim te u sebi kao svoju stvarnost i spoznaju, držim te u predelu srca gde ničije oko zavirilo nije, gde je samo moj anđeo pročitao šifru, ko sam i zašto sam ova koja jesam...nosim tebe u sebi i teret je pretežak, jer je to božanska ljubav, struji kroz mene i svetli prema tebi, u obliku tvoga imena. Sanjala o tebi godinama, tražila po ulicama i u licima drugih ljudi, pružala ti ruku...jer ti si onaj moj razlog zbog čega su zaustavljene želje sve, ti si onaj skriveni odgovor kada me pitaju šta mi je... Znaš li šta je božanska ljubav?  Odgurneš me, ja te zagrlim, ujedeš me za srce, ja te i dalje volim, postaneš razlog moje želje za nestankom, i razlog želje za životom, ako mi samo jedan osmeh podariš. Ovo nije ljudska ljubav, dragi moj, ovo je ono što ti ne priznaješ, osećanje koje se vidi samo sa visine iznad bola, iznad svih granica ljudskog ega, ljudske logike i površnosti. Ovo je ono što ...

Niko ti ne može bolju poruku poslati od tvog srca. Danas imamo prepun internet ljudi koji se predstavljaju kao savetnici, učitelji, valjda neki duhovnici...Govore uglavnom o onome što su prepisali i naučili sami napamet, opet sa interneta, od stranaca koji su se isto tako predstavili u svojim zemljama. Lepo je čuti pozitivan stav i predlog, pozitivne afirmacije koje te di rnu ili razbude, ali kod nas je počelo nešto nekontrolisano i veoma smarajuće. Mnogi se obučavaju za predavače, pozivaju na seminare, šalju mejlove, plaćaju reklame, da bi doprli do što više ljudi. Njihove "radionice" i predavanja uglavnom su preskupa dok ono što govore svako od nas odavno zna. Svaka obrazovana osoba i bar malo upućena u duhovnost zna da svojim emocijama privlači dobra i loša iskustva. Ali nije normalno da ludački platite kartu za ulaz nekog skupa gde će vam poručiti da date sutra otkaz i radite ono što želite. Naravno da je svakome potrebno da radi što želi, ali postoji nešto ...

Mislim da sam jedna od onih koje gledaju u čudu i misle u sebi: "Nije normalna, čudna je, kao da joj nešto fali." Neka sam, bar sam svoja, original koji se nije izgubio pod pritiscima, pod uticajima koji su pokušali a nisu uspeli ništa. Jedna sam od onih koji trpe poglede puna pitanja, bez potrebe i želje da objašnjavam. Mislim da jesam normalna i da ću nastaviti da glum im ludilo. Tako je bolje.Praviti se luda, jer danas je čudno ako se diviš letnjem jutru i voliš životinje, ako voliš jednostavnost i ne primaš se na uticaje gomile. I dalje ću voleti lepotu i tragati za njom, izdvajuću se u tome, pa makar i sama sedela na kiši. I dalje ću se izdvajati jer jesam normalna. I uvek, zauvek, pronalaziću slične sebi.      Istina izlazi iz nas i kada ćutimo. I kada pokušavamo slagati, još više navaljuje istina, kao da smo se zapetljali u sopstveno klupko. To nije klupko već lanac od čemera i jada. Muškarci kriju emocije jer ih je sramota, žene maštaju da liče jedna...

Čitajući magazin "Sensa", u leto 2016. naišla sam na članak o nečemu što se zove "Fenomenološka psihologija", a sigurno bi trebalo primeniti, bar da se uverimo koliko je istina.  Foto: purple head To je skoro neverovatno  iskustvo, doživljaj koji može čoveku doneti osećanja onog drugog, informacije kako je u mislima neke druge osobe sa kojom imamo problem. Tvorac ovoga jeste filozof Edmund Husserl, koji je fenomenologiju definisao kao nauku o svesti kojoj nije potrebno dokazivanje. Zbog toga ovaj fenomen nije priznat u nauci, jer se ne može protumačiti, nije nešto o čemu čemu bi se govorilo da je logično i normalno.  Radi se o tome, da možemo doživeti osećanja druge osobe, ako sednemo na stolicu i zamišljamo da je na drugoj stolici, preko puta nas osoba sa kojom imamo konflikt, bilo kakav problem ili neslaganje. Zamišljenoj osobi trebalo bi da ispričamo kako se osećamo i šta doživljavamo u zajedničkom odnosu. Zatim promeniti stolicu, u stvari, promeniti ul...

Ne svrstavam sebe u ljude koje su hladnokrvni i dosta bezbrižni, nisam ni od onih smirenih, uglavnom se delim zavisno od emocija i situacije. Zbog toga me dosta iritira ponašanje žena koje su večito i zauvek zabrinute. Bilo da su u pitanju deca, roditelji ili  neko drugi blizak, bilo da je u pitanju kuća, posao, sopstveno zdravlje, novac... Ove osobe, uglavnom žene, sve što se dešava oko njih i što bi trebalo da se desi, gledaju očima straha ili žrtve, svaku dobru misao brzo odbacuju, kao da su se rodile samo radi brige i strepnje. Uz to doživljavaju i napade panike kada nešto stvarno krene loše. Psihički guše svoju porodicu, prijatelje i kolege, crne slutnje i razna pitanja neprestano nameću i sebi i drugima.  Mislim da "Brigalice" ne vide ništa lepo. Ne znaju da postoji zdravlje već u svemu vide bolest ili šansu za bolest, u svakom riziku i preokretu vide fobiju od života. Može se desiti da su to izuzetno dobre i saosećajne osobe, ali nisu u stanju da shvate koliko štet...

Harijet Birel nije obična nutricionistkinja koja pruža savete o zdravoj ishrani. Ona je savršeni primer autentične ličnosti, nekoga ko je svoj život pretvorio u neizmernu lepotu, tako što je odabrala da se bavi onim za šta je predodređena.  Nekada je radila u modnoj industriji u Melburnu, po završetku studija modnog dizajna. Tu je otkrila da to nije za nju i da ona želi živeti na drugi način, u prirodi, sporije i kreativnije. Napustila je posao koji je sigurno obećavao karijeru i dosta novca, a da bi studirala integrativni nutricionizam, radila je kao dadilja. Kaže za sebe da je srećnica što je odrastala na farmi jer je tako svakodnevno  bila uronjena u prirodu.  Foto: Geelong Advertiser Danas je njen blog poznat mnogima koji žele zdravu ishranu, jer postoji veliki broj recepata koji Herijeta objavljuje, kao i kuvar  Whole by Natural Harry,  koji je kolekcija sa više od 100 recepata. Ali hrana nije sve čime se bavi, iskustvo i ljubav prema mod...

Istraživanje stručnjaka s američkog univerziteta Emori, pokazalo je da čitanje knjiga osnažuje vezu između moždanih ćelija i trajne neurološke promene, slično kao mišićno pamćenje. Promene su uočene u delu mozga odgovornom za jezik, kao i u glavnoj osetljivoj zoni mozga. Zanimljivo je da su neuroni te zone povezani sa podsticanjem svesti, da misli da radi ono što ne radi, fenomen poznat kao simulirana spoznaja. Na primer, zamišljanje da trčimo, može da pokrene neurone povezane sa trčanjem. Neurološke promene su povezane s telesnim osećajem i sistemom pokreta, tako da nas čitanje priče neće uvesti samo u kožu nekog lika, već može dovesti i do biološke promene.  Izvor:  https://www.nationalgeographic.rs/vesti/5067-kako-citanje-knjiga-utice-na-nas-mozak.html Plesni aerobik U našem društvu, bavljenje sportom, nije previše popularno za žene i devojke. Uglavnom je "vrlo važno" da znamo kuvati i raspremati, da se uozbiljimo već u dvadesetim, tako da su mnoge od na...

Nastala u produkciji BBC-ja 1963.godine, serija je prerasla u legendu, stvaralo je više autora, 12 glavnih uloga, i još uvek se snima i popularnost ne prestaje.  Doctor Who je više od naučne fantastike, jer nije nalik nijednoj drugoj, poslednji serijali nose jake emocije, naročito onaj sa desetim ( Dejvid Tenant) i jedanaestim doktorom ( Met Smit). I najveća misterija u vezi ovog lika jeste ta da on ima moć koja je najveća moć nad čovečanstvom. To je vremenski putnik čija je planeta nestala u ratu sa drugim vanzemaljskim silama, ali je u svojoj vremenskoj mašini koju zove "Tardis", ostao da luta kroz Svemir i kroz vreme. Najviše je zavoleo planetu Zemlju, tako da se obavezao pomagati ljudima kroz vreme, mešajući se u tokove istorije i spašavujući život na planeti od najezde zla iz Svemira. Sve što se izmeniti može on će to i uraditi, ako je potrebno, ali  neće pokušavati da promeniti ono za šta smatra da se ne sme dirati i tako mora biti. I besmrtan je, tako što se regener...

Takav kakav jesi, i ti koji si, za mene si najdraži, najbolji, najlepši.Volim tvoje nesavršenstvo, volim tvoje postojanje i tvoju pojavu, volim tvoje ime. Poseban si u mojoj priči, u najposebnijem deliću duše čuvam te, pokušavam da opišem rečima i ne uspeva mi. Sviđaš mi se ti koji si za sebe najgori, meni si najslađi, bez ikakve zamene i utehe, bez ikakve šanse da neko drugi bude " moj najdraži". Sviđaš mi se najviše od svih stvorenja a da te ne veličam i ne kujem u zvezde, ne uzdižem te u nebo a opet volim te i više od svakog savršenstva i svake druge lepote. Ne pitaj me šta me toliko privuklo na tebi, jer to nije obično, nije ni jednostavno, niko ovakav osećaj opisao ne bi. Možda si mi dodeljen kao sudbina, možda sam te sama odabrala, možda se sviđamo Svemiru, ti i ja, u Njegovoj zamisli, možda i ne znam da ispričam. Svidela mi se blizina tvoja i tvoj dodir, svidela mi se toplina koja me ispunila i unutrašnje sunce koje me obasjalo. Svideo mi se spokoj i blaž...

Da se razumemo, poštujem svačiju profesiju i svako je za nešto zaslužan. Ne  pišem ovaj post da bi nas neko hvalio zbog tog perioda. Niko nas nije naterao. I doktori i sestre su mogli otvoriti bolovanja ili dati  otkaze u strahu za život. Svako može da pobegne, nismo u Srednjem veku. Ali morali smo da sačuvamo posao. Hoću da opišem dve paralelne stvarnosti i da se priupitamo koliko je država bila ozbiljna.  Negde oko desetog marta Radim u kolektivu koji je toliko jak i dobar, da održava market od hiljadu kvadrata i kada nas je i manje od desetoro u smeni. Verujem da u ovoj kompaniji nema boljih.  Jedva smo čekali proleće jer za ovaj posao najgori je zimski period. Iznad nas je kineska robna kuća. Nekoliko dana pre vanrednog stanja, Kinez je jedne večeri toliko namirnica odneo, u više navrata po puna kolica. Samo se smeškao i nije ništa rekao kada smo ga pitali da li on to nešto zna što mi ne znamo. Ja radim na svežoj liniji, stigle su nam ogromne zalihe mle...

Postoji za nas od prvih dana kada smo slušali bajke, legende, verske priče. Postoji samo u tim pričama, jer su nam objasnili vremenom da to prisustvo ne postoji.  Pojavilo se mnogo puta, da shvatimo kako nešto važno nije moglo biti slučajno. Tada dođe vreme da se zapitamo šta je ili ko je to. Ko želi da shvati i nauči, setiće se prisustva koje nije samo priča. I kada ih se setimo, poslaće nam brojeve, stalne, učestale, svakodnevne susrete sa istim brojevima. Poslaće nam ljude koji će nas uputiti i naučiti. Poslaće nam podudarnosti koje su nam  u važnim životnim situacijama predstavljale čudo. Ako poželimo da im se približimo, izazvaće situacije u kojima ćemo prepoznati njihovo prisustvo. I perje ptice možemo naći u svom domu, tamo gde ga nikada nismo videli. Ako im se obratimo, shvatiće da smo spremni i učiniće sve da nas upute.  I pojaviće nam se ljudi kojima se dešava isto.  Prisustvo anđela - najl...

Može li se isploviti? Kada naiđe period u kom jednostavno moraš shvatiti koliko si sposoban... I da je svako ko te je sputavao, nebitan i bezvredan. Ako samo malo pogledaš  u svoje kvalitete, videćeš da nema potreba da te drugi čine srećnim. Tragaćeš za svim lepotama koje voliš i za onim koje su zaboravljene onda kada si druge postavio/la na prvo mesto. I kada se prisetiš likova koji su ti oduzeli osmeh sa lica, vrati osmeh sebi, vrati svoj svet gde pripadaš i dobri ljudi ispuniće tvoj dom. Može se isploviti ako stvoriš sebi sidro kojim ćeš sebe pričvrstiti za tlo i osetićeš ponos, bez osvrtanja na prošlost.  Foto: uidownload Tajno se potkuj znanjem, tiho pripremaj svoje planove, maštaj samo za sebe, neka niko ne dopre do tvoje unutrašnjosti. I neka tvoje sidro bude u zlatnoj boji dok zamišljaš i veruješ da si upravo isplovio/la na obalu. Bure i bezdan su iza tebe, tvoj svet ispred, zaslužen.  Svaka osetljiva i saosećajna osoba imala je priliku da vidi l...

Šta napisati kada je sve zapisano i opisano?  Kada više ne postoji nova tema? Niko u to nije siguran. Govore nam: " Budi autentičan".  A kako ćeš znati ko si ? Kada si sa drugima, ili je mir ili sukob, kada si sam od svojih misli se skrivaš. Zato što sećanja dolaze i mnoga pitanja, umesto onog trenutka "sada'. Ništa nije stvarno osim " sada", to je i "prošlost" i "budućnost", a i ono " danas". To je sav krug postojanja i mi u njemu. Mi sa više lica, mi pravi i lažni, mi sami i društveni. Svejedno kakvi bili, uvek je isto pitanje svakome: "Ko sam?" i da li to "Ja" za kasnije da ostavim? Možda je najčešće pala onda kada nam je pokvarila događaj i odmah smo žalili za suncem. A možda je baš pala kada treba i po nekom pravilu koji ne poznajemo. Zavoli kišu, sprala je jučerašnje tragove i prašinu. Pokušaj da je voliš jer daje život isto kao i sunce. Oseti njen dragi zvuk...Dopire iz v...