Пређи на главни садржај

Lažna stvarnost

Аутор
Ono o čemu se danas mnogo piše a malo se radi na suzbijanju problema, jeste ego. Prizemni, lažni um, ono što stvara iluziju da mislimo kako nešto jeste što nije i da nikako ne može biti ono što je stvarno. Svest koja se hrani strahom, brigama, čemerom i arogancijom, naše lažno i ograničeno "ja", predstavljajući sebe kao inteligenciju i stvarnost. Ako se oslobodimo ove kuge, koja se u religijama naziva "demon", postanemo posmatrač svega, gledamo po strani šta se dešava i shvatamo da je sve laž, pod egom.


Naše pravo " ja" jeste životna energija ili duša koja se bori protiv ega od samog rođenja. Duša vidi lepotu, ego ne vidi ništa osim nametnutog "programa" od strane svih uticaja okoline i svakodnevnice. Ovo se u religijama zove borba između anđela i demona. Ljudi koji su pre više hiljada godina pisali svete spise nisu mogli drugačije objasniti, nego slikovito, kao bajke deci. Tadašnji pisci nisu znali da će i danas danju njihovo objašnjenje svega biti potrebno svetu, smatrali su da ostavljaju svoje reči isključivo u svom dobu.

Резултат слика за ego

Dešava se da ljudi pogrešno tumače šta je ego. Postoji definicija navodnog "egoiste" , da je to čovek koji previše uživa u sebi ili samoći. To uopšte nije mana i "egoista" ne postoji. Jer je ova laž, navučena zavesa preko očiju skoro svih ljudi na svetu. I oni koji su razumeli šta je ego, većina nas i dalje se bori protiv ove bolesti.
Ego je podmetačina, zamka, prevara i lažna "stvarnost" koje nema. Pobeđuje ga ljubav.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Eseni - ljudi iznad svog vremena

Аутор
  Odlomak iz   knjige ''Sveti gral, sveta krv'' Pripadnici  treće glavne podvrste judaizma bili su Eseni. Sve do sredine 20. veka, podaci o Esenima poticali su većinom od dva onovremenska letopisca, Pilnija Starijeg i Josifa Flavija, jevrejskog istoričara iz prvog poznog stoleća, koji je često nepouzdan. Sa  otkrićem svitaka  sa Mrtvog mora, po prvi put je postala dostupna glavnina esenske građe. Počeli su da se pojavljuju oko 150. godine p.n.e. Održavali su svoje zajednice širom svete zemlje. Koristili su Stari Zavet, ali su ga tumačili više kao alegoriju nego doslovnu istorijsku istinu. Odbacivali su konvencionalni judaizam u ime jednog vida gnostičkog dualizma. Bili su lako prepoznatljivi po svojim belim prostim haljinama.Prema njihovom shvatanju osnovno je da se čovek brine za čistotu svoje duše i za svoj visoki moral. Eseni su bili okrenuti misticizmu i imali dosta zajedničkog sa raznim školama misterija koje su preovladavale u svetu Stredozemlja toga ...
Постави коментар
Прикажи све

Abrahamovo učenje - zastrašujuća i jednostavna istina

Аутор
Kada sam prošle godine, od istih autora nabavila knjigu pod naslovom "Traži i dobićeš", shvatila sam da je cela svrha postojanja živih bića na Zemlji, prizivanje  svega svojim mislima. Magnetični smo, hteli ili ne, i samo neprestanom rotacijom misli, sa loših na dobre, možemo izbeći negativna iskustva. I da je život na ovoj planeti igra na koju smo se pripremili dok smo još bili samo nefizička bića. "Spustili" smo se dole, da bi stvarali i doživljavali fizička iskustva kakva želimo, ali mnogo toga je krenulo naopako, zbog naše slobode. Stvoreni smo da biramo kakvi ćemo biti i tako smo zaboravili svoju pravu prirodu i cilj rođenja u fizičkom telu.  Pod velikim utiskom knjige "Traži i dobićeš", nisam znala da je njihova druga, manje obimna knjiga, još jasnija i bolja. "Zakon privlačenja" je bukvalno traženi ključ za sve, apsolutno odgovor na sva moguća pitanja.  Istina je zastrašujuća i jednostavna. Maštovito ću opisati svojim reč...
Постави коментар
Прикажи све

Najčudniji tekst u Bibliji

Аутор
Stari zavet, Prva knjiga Mojsijeva, glava 31. A kada osta Jakov sam, tada se jedan čovek rvaše sa njim do zore. I kad vide da ga ne može savladati, udari ga po zglavku ( zglob) i stegnu ( koleno), te se Jakovu iščaši stegno iz zglavka, kad se čovek rvaše sa njim. Pa onda reče: "Pusti me, zora je." A Jakov mu reče: "Neću te pustiti dok me ne blagosloviš."  A čovek mu reče: "Kako ti je ime?" On odgovori. "Jakov". Tada mu reče: "Od danas, nećeš se zvati Jakov, nego Izrailj, jer si se junački borio i sa Bogom i sa ljudima, i odolio si. " A Jakov zapita: " Kaži mi kako je tebi ime? "  A on reče "Što pitaš kako mi je ime?" I blagoslovi ga.  I Jakov nadenu ime onom mestu Fanuil, jer kaže: Boga videh licem k licu, i duša se moja izbavi. I sunce mu se rodi kad prođe Fanuil, i hramaše na stegno (koleno) svoje.   Ovaj tekst podseća na košmarni san čoveka koji je vodio tešku unutrašnju borbu.  Priča bukvalno ide u tom ...
Постави коментар
Прикажи све