Jeretik - drugi deo ( Silazak, stapanje, postanje i kajanje)

„Svojim ulicama hodam, svoj ritam pratim. Ja sam sve, i Univerzum, i Početak i Kraj, i san i java, odluka i delanje. Sve sam. I spoznaja, i svetlost i tama, i Ego i Duša, i borba između ovo dvoje. Jednostavno – Čovek“.

Negde, nekada davno…

“Nevesto moja, sestro moja…”- govorio je  Solomon svojoj ljubavnici dok nije mogao da se nagleda svog odraza u ogledalu.  “Da sam žena, bio bih kao ti, da si muško, bila bi kao ja, moja dušo!” Kraljica od Sabe bila je njegova polovina još iz čuvenog Pada, kad su deca Univerzuma poželela telesnu ljubav da iskuse. Zato joj se obraćao takvim rečima…nevesta i sestra. Duša bliznakinja. Njihova odaja bila je zaključana i mirisala je na ljiljane. Kraljica, čuvena po svojoj dobroti i veštinom vladanja, poznata kao kraljica od Sabe, želela je upoznati njega koji joj je prorečen. Kako dugo nije imala ni ljubavi ni čoveka koji bi joj ispunio biće, naredila je da joj dovedu najbolje proroke i zvezdare, da bi poslušala nešto o samoj sebi. I svi joj istu sudbinu prorekoše: “Tvoj dvojnik je kralj Izraela, odabranog božjeg naroda. Živi sa mnogo žena a duša mu je prazna. Piše molitve Bogu a moć mu je neograničena. Poznaje božije zakona a krši ih i izgradio je  hram o kojem će se pričati do kraja vremena. “

Kraljica je poželela upoznati svoju drugu polovinu. Od malena su je učili da preuzme presto i služi narodu, i bila je dobra u svojoj službi i vladanju. Ali je poznavala i tajne koje su ljudska istina, stidljivo prepričana. Okupila je žena svoje najvernije sluge i krenula na put. Bilo joj je jasno – postala je Gonitelj. Spremna na odbijanje, spremna na sve, pa i na razočarenje, pristala je pratiti svoje srce. Nije znala kako izgleda a već ga je volela.

Solomon se pojavio u svom punom sjaju jednog vladara, dok je osećao da ga nešto iznutra peče i u isto vreme, i ubija i oživljava. Spokojna žena, sa iskrenim osmehom pobednika, smeškala se zadovoljno i zadivljeno. Magnetna sila i neopisiva toplina ispuniše je i ona ugleda pred sobom svoju životnu svrhu, prorečenu sudbinu. Nije se dugo mučila kao Gonitelj, zahvaljujući kraljevom znanju. On je shvatio zašto mu je ova žena poznata, kao da ju je viđao godinama, a nije. Prvi put pred njim stoji a on oseća nemir i strah. Svetlost njene duše obasjavala je tamu njegove duše i uznemirila ego. Nije više želeo ništa i nikoga, osim ljubavi sa njom. Od tada, postojala je samo jedna, ali koja nije mogla ostati sa njim da živi. Nije htela da ostavi svoj narod. To nije sprečilo da se viđaju kada požele.

“Moj dragi, među ljiljanima”- govorila mu je dok se osećala ženstveno, po prvi put od rođenja. Telo ovog muškarca želela je da prilepi uza sebe, osećala je njegov dodir i fizičko prisustvo i tokom razdvojenosti. Ovo je bilo i više od ljubavi, jer blizanačka ljubav je iznad svega i duhovni blizanci osete da nisu od ovoga sveta.

I jednom prilikom, on reši da joj oda svoju najveću tajnu. Ono što je njegova svrha postojanja i što je teret njegovih dana.

"Ono što ja znam, ljudi neće saznati ni hiljadama godina ispred nas. Mnogi će o tome knjige pisati  neće znati gorku istinu. Da čuda nisu čuda, već se stvarno zbilo ovako... Kada su duše naselile Zemlju i ova tela, koja sebi skrojiše, pojavili su se sa drugih planeta i oni slični nama. Koji su doživeli Pad i lutali nebesima za spasom. Neki su odgovor pokušali naći ovde. A duše zbunjene, tek nastala ljudska stvorenja, prihvatiše došljake iz Svemira kao božanstva. I tako se dogodi da su silazili ovamo u svojim kočijama i usadili u ljudske umove lažno znanje, da su nas oni stvorili. Kako je vreme prolazilo, neke duše su se probudile i stvarale svoj svet, dok je ostali deo sveta  plakao u krvi i nemoći. U Egiptu je postojalo čudo koje će tek u nekom od narednih svetova, ponovo biti pronađeno. Umesto plamena sveća, svaki dom imaće svetlost, kao sunce iznad glave. I to će biti opasno, samo će se time baviti oni koji imaju znanje.”

“Dragi moj, da li je to priča o nebeskoj mani i Zavetnom kovčegu koji je hranio tvoj narod dok su lutali pustinjom?”

“O tome ti pričam, o stvari koje ljudsko oko još nije videlo, osim sinova Izrailjevih. Ali to nije poslato sa nebesa, već su stvorili umovi među narodom, oni koji su probudili svetlost u sebi. Nestali su i ostavili ovu spravu da proizvodi hranu, ali je neke i ubila sila iz nje. Prirodna sila kojom nisu znali da rukovode.”

“Kažeš da su nestali? Zar nisu trebali pomoći plemenima Izraela da pronađu lakši put?”

“Tako je zapisano. Pronašli su svoj put kojim ne bi drugi krenuli. Čoveku nije zapisana sudbina, nego je ponuđeno više puteva. Sudbina je probuditi se ili ostati uspavan u telu.”

“A kome si Hram izgradio?”

“Onom koji je stvorio duše, tvorcu Svemira. Doveo sam najboljeg graditelja, koji je jedan od probuđenih umova, bio…Njegovim darom i čudesnim rukovođenjem, Hram je brzo izgrađen, onako, kako je trebalo.  Hiram je bio jedan od umova kakvi su pomoću prirodne sile stvorili Zavetni kovčeg. Moj greh je što ga nisam sačuvao. Ubili su ga radoznali, poželeše da saznaju tajne ljudske. Od kada se to desilo, pišem pesme tvorcu Svemira, da bih svoju savest umirio.”

Žena ga je milovala po kosi i spajala svoje usne sa njegovim. Poljubac je spajanje Blizanaca, prenos energije, posle čega ništa nije isto u njihovim životima.

 “Sve sam čula. I za Hirama i čudesne ljudske moći. Samo nisam znala da čuvaš tu stvar. Pokaži mi Zavetni kovčeg.”

(Nastavice se...)