Jeretik - treći deo

“Što je moje i tvoje je. –odgovorio je Solomon i odveo svoju dragu u Hram, pred Zavetni kovčeg. Za takvu dragocenost, glavni graditelj Hrama, odvojio je posebnu odaju, gde niko osim glavnih sveštenika nije smeo ući. Ograđen zlatnim lancima, na počasnom postolju stajao je kovčeg, dugačak oko 1,5m i širok oko 75cm. Daleko manja tvorevina i na izgled jednostavnije od one koju je kraljica imala u svojoj viziji. Napravljen od drveta, svetlo braon boje, i pozlaćen samo na ivicama. Na poklopcu nalazile su se dve figure anđela raširenih krila i te figure bile su pozlaćene. Na sve četiri strane bila su po dva kruga, napravljena od nekog jakog materijala, gde su položeni štapovi, kako bi se kovčeg mogao nositi. Očigledno je nešto preteško u njemu bilo, a i opasno.

Kraljica je, pomalo zbunjena, prišla ogradi od zlatnih lanaca, želeći da se uveri kako je ovo stvarnost.

“Šta je u njemu?”- progovorila je skoro šapatom.

“Nismo ga otvorili nikada. Samo Hiram kojeg ubiše oni što su gradili Hram sa njim. Videli su ga jedne večeri da je otvorio poklopac i pokušao izvaditi što je unutra. Zatim je opazio da ga prate i napustio odaju. Meni je obećao da će mi preneti znanje, ali uzalud. Sveštenici ulaze u odaju, oni su ga i preneli ovamo, iz porušenih odaja moga oca, cara Davida. On je poznavao tajnu, koju mi nije preneo, jer me je hteo zaštiti od sile iz kovčega. Rekao mi je da ovo više nikome nije potrebno. Unutra postoji stvar koja je pravila hranu za sav naš narod tokom četrdeset godina lutanja do svoje zemlje. “

“Da li postoje danas takvi ljudi? “

“Postoje i kriju se. Njihova moć probuđena je i oni mogu stvarati sve što drugi ne mogu. Ali ih ubijaju poklonici lažnoga gospoda. I ja, draga moja, lažem da sam Jahvi sagradio ovaj hram i da nemam ništa sa Valom. Živim u laži i ostavljam svoje pesme za neke buduće dane, kao što je i moj otac radio.”

“Objasni mi razliku između dva boga? Toga sam se oduvek plašila. Čiji ste vi poklonici. Moj narod poštuje božanstva u prirodi, za nas je i voda i vazduh božanstvo.”

“Teško pitanje, čiji smo poklonici, još teži odgovor. Kada je nastao čovek, Vrhovni um Svemira poslao je anđele da pomognu novim bićima, da ostanu čisti i da se krv ne prolije. Ne samo ljudska, već i životinjska. Jer su duše u materijalnom telu upale u zamku zemaljskog uma, koji nije ništa osim iluzija i taština. Ljudi su trebali da žive od biljaka i vode, a životinje da im služe za osećaj da brinu o nekome. Nije trebalo biti patnje i bolesti, niti bi smrt bila nešto čega se plaše. Ali onda se pojavio Jahve. Sa mračne planete gospodar, koji je željan moći i ruganja novim bićima. Njegova planeta hiljadama godina bori se za opstanak, jer su njena deca zaboravila ko su. Tamo nema nikoga ko bi doneo svetlo, pa ni anđeli na nju ne svraćaju više. On je doneo njihov način života na našu planetu, on je u tome uspeo jer imaju isti zemaljski izgled kao mi. On je okrenuo ljude protiv sebe samih i protiv životinja. On je zaveo faraone u Egiptu, da vladaju tako što će narode pod sobom držati u tamnici, da im robuju. On i njegove sluge sleteli su u svojim kočijama nebeskim i stvorili priču o bogu Ra, zasenili im umove, a potom su isto to uradili i sa našim našim narodom. Plemena sinova Izraela, postali su robovi i trebao im je spas. Javio im se kao strogi otac koji će ih izvesti ako mu budu poslušni. I tako su, četrdeset godina tražili ovu zemlju, rađali se i nesrećni. Moje poreklo vodi od sinova svetlosti, ljudi koji su se setili sebe. I ti su napravili ovaj kovčeg koji je proizvodio hranu za sve naše izgubljene i gladne.”

“Čula sam za manu nebesku. Sigurno je to unutra.”

“Jeste, ali čekamo da nam dođe neko ko ima znanje. - zamišljeno je odgovorio dok je senka brige prelazila preko njegovog lica. – Voleo biha da ga odneseš sebi ako napustim ovaj svet pre tebe.”

Kraljica se uplašeno trgla, tuga je ispunila. “Ne želim to da slušam! “

“Svakom telu dođe kraj i vraćamo se kući. Do nove igre.”

Ona ga je zagrlila i spustila glavu na njegovo rame. “Samo želim natrag u naše odaje.”

U to vreme, dok je Solomon krio svoj pravi identitet i često primao kraljicu od Sabe u svoj dvorac, nastala je njihova pesma, poznata kao “Pesma nad pesmama”. Ljubavni stihovi koji opisuju pravu ljubav u ljudima, zaljubljenost i čežnju dok su razdvojeni, dok se traže i pronalaze. Za neke dve decenije, Hram u Jerusalimu posetio je princ od Sabe, budući kralj. Posetio je svog oca i odneo iz Hrama tvorevinu kojom je znao da upravlja. Zavetni kovčeg odneo je sin kralja Solomona i kraljice od Sabe.

Stihovi iz “Pesme nad pesmama”

2:14 Golubice moja u raselinama kamenim, u zaklonu vrletnom! Daj da vidim lice tvoje, daj da čujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno.

2:16 Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase među ljiljanima

3:1 Na postelji svojoj noću tražih onog koga ljubi duša moja, tražih ga, ali ga ne nađoh. 3:2 Sada ću ustati, pa idem po gradu, po trgovima i po ulicama tražiću onog koga ljubi duša moja. Tražih ga, ali ga ne nađoh. 3:3 Nađoše me stražari, koji obilaze po gradu. Videste li onog koga ljubi duša moja. 

3:4 Malo ih zaminuh, i nađoh onog koga ljubi duša moja; i uhvatih ga, i neću ga pustiti dok 

ga ne odvedem u kuću matere svoje i u ložnicu roditeljke svoje.

4:7 Sva si lepa draga moja, i nema nedostataka na tebi. 4:8 Hodi sa mnom s Livana, nevesto, hodi sa mnom s Livana, da gledaš s vrha amanskog, s vrha senirskog i ermonskog, iz pećina lavovskih, s gora risovskih. 4:9 Otela si mi srce, sestro moja nevesto, otela si mi srce jednim okom svojim i jednim lančićem s grla svog. 4:10 Lepa li je ljubav tvoja, sestro moja nevesto, bolja je od vina ljubav tvoja, i miris ulja tvojih od svih mirisnih stvari. 4:11 S usana tvojih kaplje saće, nevesto, pod jezikom ti je med i mleko, i miris je haljina tvojih kao miris livanski. 4:12 Ti si kao vrt zatvoren, sestro moja nevesto, izvor zatvoren, studenac zapečaćen.

4:16 Ustani severe, i hodi juže, i duni po vrtu mom da kaplju mirisi njegovi; neka dođe dragi moj u vrt svoj, i jede krasno voće svoje.

5:1 Pođoh u vrt svoj, sestro moja nevesto, berem smirnu svoju i mirise svoje, jedem saće svoje i med svoj, pijem vino svoje i mleko svoje; jedite, prijatelji, pijte, i opijte se, mili moji!

5:2 Ja spavam, a srce je moje budno; eto glasa dragog mog, koji kuca: Otvori mi, sestro moja, draga moja, golubice moja, bezazlena moja; jer je glava moja puna rose i kosa moja noćnih kapi.

(Nastaviće se)