Priče u krug

Raspadne se i živ čovek. Zanimljivo je da to bude i dok niko ne vidi. Dok sluša kako stotine komadića zvecka kao da se razbila skupocena figura u nekom dvorcu, ne zna za druge zvuke. Jer zvuk raspadanja iznutra je najglasniji. A spolja čuje se zvuk njegovog smeha. Jer, tako treba. Šta, u stvari, trebamo? Šta je istina? Pribegavamo religiji, okrećemo se raznim vrstama ućenja, slušamo i pokušavamo - dok se raspadamo. I niko ne vidi sve dok se ne sastavimo iznova. I nije važno šta drugi vide, zaista nije. Ali je važno šta prenesemo na druge. Da li smo na nekoga preneli delić tegobe dok nestajemo, dok sebi ličimo na senku, jesmo li zagadili one sa kojima je sve u redu? Šta smo sebi, šta drugima? Šta je obris u ogledalu? Iskupljamo komadiće jer ne znamo šta bi drugo, prekrivamo podočnjake, krijemo se, izlazimo iz kuće dok će uvek neko očekivati da se smeškamo. Možemo li nekako znati kako sprečiti tamne dane zlo što donosi, kako učiniti nepostojećim ono što nazivaju sudbinom? Dok spada ljuš...

  Ništa jako kao želja za ljubavlju koja se čini nedostižnom. Ništa jače od ljubavi koja je bar na jedan dan ispunjena. Ništa jače od osećaja lepote kada je proleće tu, ni lepše topline kada se u sivilu novembra posmatra sunčan dan. Ništa jače od želje za promenom i od  energije kada se promena desila i dobra je. Kada ne ostajemo u pitanju i krenemo u rešenje. Ništa jače od koraka koji je od teškog postao lagan. https://slavicamijatovicpisac.rs/

  Oktobar je, dvadeset peti, divan dan, sunčan, lepši ne može biti u to doba godine. U mojoj bašti sve se žuti od lišća koje pada oko klupe na kojoj sedim, u miru i tišini. Dopisujem se sa drugaricom oko utisaka u vezi Sajma knjiga dva dana ranije i hvalim se kako sam došla do trenutka da čitam ono što sam kupila. Opisujem joj knjigu "Rukopis otkriven u Akri", fascinirana Koeljom koji moj um odvede na puteve lepote gde sve ima smisla.  Još nekome sam napisala citat iz knjige, da bi i on pročitao nešto lepo u svojoj sumornoj svakodnevnici. Primetila sam da je malo svežije nego trenutak ranije, odjednom je  oblačno, kao da će se vreme promeniti. Premestila sam klupu tamo gde je manje duvao sveži vetrić. Ubrzo je i to prošlo, sunce je ponovo jako grejalo, da je meni opet bila potrebna hladovina.  Predveče sam saznala da je u to doba bilo pomračenje sunca i da su ljudi čekali te minute, da bi posmatrali sunce i snimali. Malo mi je bilo krivo što mi je promaklo ali sam se...

  Kažu : "Budi dobra!"  Ali, ne savetuju za koga.   Zato, biću sebi najbolja.  I naravno, nikome to neće smetati ko razume šta znači imati sebe. To je ujedno i poštovanje drugih. Kada imaš sebe u rukama, ne interesuje te tuđi život.  Setila sam se kuda ću onda kada nikoga nije bilo da mi to kaže. I čula sam svoj glas u glavi kada su drugi konačno o meni zaćutali.  Setih se, ja sam pisac, ja sam stvaralac, dajem najbolje od sebe i ne očekujem ništa. Moje stvaranje jeste radost, čista i jednostavna, bez vezivanja i ambicija.  Ja mora da sam Ljubav jer sam se opredelila da pišem za Ljubav. Moje srce je zadovoljno jer sam se izborila za njegov izbor.

  Odstranjivač farbe sa kose COLOR PEEL PROSALON - 100g x 2kom. Proizvod za potpuno uklanjanje boje sa farbane kose. Čuva prirodni pigment kose. Može se koristiti za korekciju ili dekolorizaciju. Neposredno nakon tretmana kosa se može ponovi farbati. Neće da šteti kosi jer ne sadrži amonijak. Preparat se rastvara u razmeri 1:1. Jedan set je dovoljan za tretman kose srednje dužine. http://www.kozmo.rs/odstranjivac-farbe-sa-kose-color-peel-prosalon-100g-x-2kom?tracking=62ca944991819   Pre deset godina, uporno sam se farbala u crveno i ako sam znala da ću je se teško otarasiti kada poželim neku drugu boju. Crveno je bila i prva boja u koju sam se ofarbala u sedamnaestoj godini, pa sam je koristila vrlo često, i u dvadesetim i tridesetim. Odlična je i daje samopouzdanje, kao da sam  sela na tron! Tako sam se osećala. Ali žensko se zasiti jednog izgleda i hoće iznova nešto drugo, zavisno od raspoloženja i životne situacije. Sećam se, skidač farbe sam koristila ...

  Oktobar je i konačno Sajam knjiga u Beogradu, nakon dve godine pauze. Kao  i uvek, dok traje taj veličanstveni događaj, govoriće se o knjigama, autorima, kako domaćim tako i stranim, mediji će izveštavati o hiljadama posetilaca... I naravno, to je jedina sedmica u godini kada je knjiga u žiži interesovanja.  Ne znam kod drugih naroda, ali znam da je kod nas i dalje čitanje knjige nešto što mnogi u širokom krugu izbegavaju. Uglavnom je to nešto za štrebere, dosadnjakoviće, povučene, lude i čudne.Znam da je tako u provinciji, jer živim u manjem gradu. Znam da se knjige nazivaju "knjižurinama" i da ljudi koji uživaju u čitanju, uglavnom nailaze na primitivna pitanja, poput: "Kako imaš vremena"?  "Kako ti ne dosade te knjige"?"I ti bacaš pare na to?" Starije gospođe oduševiće se kada čuju da čitamo ljubavne romane, dok je sve ostalo "nepotrebno i ludačko". Međutim, kada je u pitanju čitanje dnevne štampe, prelistavanja tuđih profila, to n...

Vrlo često pomislim da je sve laž i da ne postoji ništa, da se učinim i sama sebi. Možda i ja ne postojim. Potreba za samoćom javi se onda kada drugi traže ili očekuju previše, nameću priče i savete, dok ne primećuju sami sebe i svoje praznine. Kada buka pređe granice i prisustvo okoline izgubi svaku svrhu. Ima dana kada je svega previše. U samoći, čini mi se, sve postoji. I misao i dah, i planovi i želje, pauza i želja za nastavkom.  Program za ljude, koji govori da smo pripadnici određenih vera, jeste program iluzije i varke. Svi pripadamo Jednom i duhovno ne možemo biti podeljeni. Program da  nam treba samo ono što moramo i da nam ne treba ništa za sreću, sve je nametnuta iluzija. Ne postoji moranje, samo nepostojeće pravilo iz glave u glavu.  Nema ničega osim onoga što uradimo iz srca.