Priče u krug

U "zamci" koju sam smestila za tebe, nađi me, odatle se nisam pomakla. Paukova mreža sačinjena od najsvetijih emocija, od zlatnih niti i najvrednijeg ljudskog blaga. Pronađi me u predelu duše gde nema ničega osim lepote, privrženosti i predaje, gde dostojanstvo i poniženje ne postoje...samo ruže i prostor ispunjen svežinom. Pronađi me u ružićnjaku gde te očekujem, na mestu našem koje sam spremila daleko od očiju sveta. Znam da ćeš doći i srušiti zidove koje nametnuše drugi i tvoj ego. Sanjam da ćeš doći i verujem u povratak tvoj. Meni dođi , u moj zagrljaj koji te čekao više od pola života. Dođi , ti si moj svet i moje nebo, moj život, početak i kraj.

  Ne postoji dan kada nisam volela njega, i onda dok su me osećanja vodila do dna. Ne postoji trenutak u kom nije postojao za mene, niti delić podsvesti gde nije stanovao.  Pre njegove pojave u mom životu, nisam znala šta znači "beskrajno i neopisivo", niti sam   razumela šta znači"želeti" više od života. Sve na temu ljubavi za mene bilo je patetika i sve je postojalo osim ljubavi.  Ti si Ruža i Kraljica, predstavnik žene u Svemiru, simbol Ljubavi i Srca. Ti si mi došla kada sam bila na dnu i zvala sam tvoje ime...Molim te da mi pokažeš put do njega, jer sam sama zalutala, pošalji mi reči koje ću mu pisati i izgovoriti, jer ja sam zanemela. Pomozi mi  jer on mi je jedina želja.

  Pretvaram noć u dan... Zakačim sunčeve zrake na oči da ne može mrak dopreti, ni do zenica a ni do mozga.  Pretvaram poraze u inspiraciju, ozbiljnosti u šalu, ružno u ništavilo, bes u spokoj, patnju u moć. Odabiram ono što volim i zalivam svakodnevno ljubavlju. Mislim o svemu što volim, opisujem ono što volim, sipam u kalup energiju emocija onome što volim. Iz kalupa oblikujem dramu. I to što volim raste. Ljubav prema svemu što osećam, briše sve što nije valjalo i sve iluzije nestaju. Ne mislim o onome što ne volim  i tako mu ne dajem prostora za ostanak. Preobražavam nametnutu dramu u željenu stvarnost. Oslobađam okova i slušam svoju dečiju stranu. Dete u nama je moćno, samo je bitno da nismo željni prisilnog starenja. Slušam svoju dubinu, gledam sebe u oči pred ogledalom. I pitam sebe: "Šta voliš?" Nema zlata koje se pretvara iz olova, nema tog zanata, bespotrebnog, smešnog. Pretvara se spoljašnje olovo u unutrašnje zlato. To je alhemija. Traže me vekovima, žele znati ...

  Doživiš i taj osećaj da više ne postojiš. Nema ni sveta oko tebe, sve je laž i nije te briga šta se dešava. Ili postaješ bezosećajno stvorenje, ne možeš više ni plakati a ni smejati se. Sutra ne vidiš, niti sanjaš i želiš, a sklanjaš se od ljudi, maštaš o šumi, livadi, pticama i planini. Dolaziš kući, spuštaš zavese i zatvaraš prozore, telefon na nečujno... Niko te više ne voli, osim kućnog ljubimca, ako ga imaš, i niko te ne pita šta ti je. Dolazi kraj, mrak je pao, gust, hodnici kojim koračaš su predugački, tražiš vrata kroz koja ćeš pobeći... Shvataš jezivu istinu, da se pretvaraš u čudovište.  Ako je ostalo i malo svetla u nekom ćošku svesti, ona će se pojaviti, i to posle najgušćeg mraka. Jer, čim se svetlo upali, u sobi više nema mraka, i to ga proguta u deliću sekunde. Nekima se ovo buđenje dogodi u vidu bezuslovne ljubavi. Shvatiš da toliko voliš nekoga, do te mere, da se ponovo preobražavaš iz čudovišta u ljudsko biće, a mračnih hodnika više nema, prošao si kroz vra...

  Ja sam tu a poverujte da nisam, jer ne znam odakle sam trenutno, u kom prostoru i vremenu. Nisam tu a čini vam se da hodam i pričam, jer čini se i meni da sve to radim...To je samo moja fizička pojava, navijena da bude prijavljena na listu svakodnevnice živih. Rekoh, satkani smo od nule, od beskraja, praznine koja je sve i nije ništa od ovoga što nam se čini. Nisam tu i nemojte me ubrajati među "svoje" jer ja imam i te "moje" koji su isti. Vreme kraja za koji mislite da je čuveni  kraj sveta, jeste vreme početka i podele na crno i belo, na istinu i privid, na original i iluziju. Smatrajte da sve je isto kao nekada i slušajte šta vam govore puna usta svega, ne razumete da su usta za koja vam se čini da ćute, usta puna zlata.  Klanjajte se komercijali i čuda čekajte, dok će kreator "čuda" čekati vas. Tražite od njega sve, dok on  iščekuje dan kada dajete sebi.  Uzajamno čekanje. Dok se klanjate, i tražite ga, on stoji u vama i čeka da stanete ispred ogleda...

Kuda sa ovim saznanjem da sve je igra i da je sve promenljivo u sekundi i tako jednostavno, ali u isto vreme to je ono najteže? Ako ti mozak radi drugačije nego većini oko tebe a ne možeš im to objasniti, ako su ti na ustima psovke i mračne reči dok ti iznutra raste cveće i čitav raj koji niko ne vidi? Kuda ako ne možeš slušati iste priče, iste tvrdnje, ista pitanja i ofucane odgovore? I o čemu slušati ako ništa nije stvarno i ništa bitno? Rodili smo se sa planom i posebnim ciljem, i to  zaboravili, učinili zemaljski život patnjom, stalnim lutanjem i potragom za srećom, a sreća je politika "istoga", uklopi se i budi kao "sav ostali svet". Čemu tegobe i beskrajni uzdasi i onih za koje bi se reklo da su sve dobro uradili, ispravnom stazom krenuli, čemu skriveni problemi i mračne tajne?  Ko je srećan a da to zna i tvrdi? Još mi niko ne reče da jeste, samo  osmesi na društvenoj mreži, udovoljavanje svojima, dokazivanje, čekanje ko će šta reći. Ljudi blistaju od pohvale,...

  Još ima vremena da se vratiš sebi, u priču sa mnom, u beskonačnu bezazlenost.Vodila sam te do pravog tebe, do suštine koju ti ne bih uzela ali sam je volela. I dok još volim tebe. Izaberi skromnost i čistotu duše, najlepše reči, najlepše osmehe i apsolutnu iskrenost. Seti se kako sam ti govorila da sve je iluzija osim emocija i kako si mi govorio da sve je sada. Hajmo sada na mesto gde samo su emocije, čistoća, plavo i belo, gde svetlost je od jutra do sutra. Odbaci surovost, niko se nije od nje obogatio, odbaci oholost, niko se nije od toga usrećio. Hajmo u našu zlatnu unutrašnjost, probudi se, ti si anđeo koji spava u telu ega,  a ego nije stvaran već je samo scenario. Probudi se i pogledaj moje oči koje su tvoje i moje ruke u tvojima, moje misli u tvojim rečima, moje reči u tvojim ustima, sruši moj ego koji je zatrovao i tvoj, divljinu u kojoj demoni vrište jer bi da ostanu. Gledaš me kako se borim protiv njih, spustila sam se u dubine pakla, isukala mačeve, sama protiv s...