Priče u krug

Lepa reč i ne baš za svakoga isto značenje. Meni je najveća hrabrost oduvek bila postupati ispravno  u svim oblastima života, biti onakav kakav želiš da budeš i priznati emocije. Mnogi su za letače, kaskadere, planinare, spasioce, rekli da su hrabri. Jeste tako ali oni rade svoj posao. Hrabrost je mnogo veća boriti se za svoje ciljeve, za ispunjenje želja zamisli i ideja o kojima ne pričaš mnogo. Još veća hrabrost je ako radiš nešto po veri a da niko drugi ne veruje u to što veruješ. Najveća je hrabrost kada te sputavaju a ti ideš dalje i dalje, kao da si vatra koja spaljuje sve blokade ispred sebe.  Hrabrost je okrenuti glavu od agresivnih pitanja i saveta, od očekivanja da budeš ljubazan i gde ne treba, da se pokloniš nižem od sebe... Nositi jeftinu odeću i biti lep u njoj kao da je markirana. Hrabrost je stvarati iz duše i to ponuditi javno.  Hrabro je kada pogledaš sebe u oči i preobraziš ono što znaš da u tebi nije dobro. Ne skrivati se od sebe kada...

Nemojmo tražiti pomilovanje ni razumevanje što smo normalni. Što volimo pričati o lepim stvarima i što nam nije smešna prljavština. Blago meni što mi nisu zabavne primitivne i vulgarne priče, što ne vidim ljude kao mužjake i ženke. Sve više shvatam koliko sam u pravu i što je dečije svetlo u meni zauvek vidljivo. Nikada neću pisati čemer  i jad kojem će se "ozbiljni" diviti, nikada neću obojiti u tamu svoje pisane redove i nikada neću napisati tužan kraj. Ni svojoj majci nisam po volji jer umem pisati umesto da pletem i što nisam primetila u kojoj boji je posuđe na izlogu. Ne očekujem više prihvatanje, blago meni što sam svoja. Svi koji se osećate kao "ružno pače", ne brinite već se radujte. Jer to pače je orao i poletelo je kada su krila ojačala. Svi smo na planeti satkani od istog materijala, samo je razlika u buđenju. Uvek je neko spavao a neko budan, a budan je posmatrač koji prati gomilu. Radujte se ako ste posmatrač kojeg će smatrati čudakom, jer ć...

Ponovo ovih dana listam u glavi sve što sam pročitala, čula, naučila, pokušavala da razumem. Na sva usta se trubi o toj ljubavi prema sebi. Svako ljudsko biće voli sebe i tera do kraja života da ostvari namere i želje. Ako ne može jedno, pronađe se drugo ili treće. Ceo život je težnja da se ispunimo. Samo su se neki lošije snašli od onih mentalno jačih. Postoje učenja koja u toj poruci "voleti sebe" i ne zvuče baš toliko zdravo jer vode u potiskivanje. Navešću primere na koje sam ja nailazila nekoliko godina unazad. 1. Imaj samopoštovanje, ne otkrivaj emocije, ne otkrivaj slabosti.  Ovo je u redu ako ste u nekom internatu za devojke, otprilike 50-60 godina ranije, gde su ih učili kako da budu dostojanstvene dame, zatvorene i hladne. Ne postoji život gde se neći pojaviti želja i potreba za istinom, toplinom, priznanjem i skidanjem hladne maske sa lica. Sva potisnuta osećanja vode do psihičke tegobe, do bolesti, "pucanja" u sebi. Samopoštovanje može da bude ...

Bliži se dan koji se obeležava kao dan rođenja verovatno najuticajnije ličnosti u istoriji sveta. Ješua ben Josif, ( Jeshua ben Joseph), poznat kao Isus Hrist, za neke sin Boga, za neke Učitelj i čudotvorac, čovek bez ega, prenosilac poruke...Moglo bi se reći da je sve zajedno. Ali samo u jednom se mogu svi složiti, to da je sa namerom živeo u običnom, nesrećnom i porobljenom narodu, da bi im objasnio kako se mogu osloboditi svetovnih okova. Da bi ih uverio koliko je siguran u svoju reč, dozvolio je svoje raspeće, kako bi, prema predanju Novog zaveta, oživeo, jer je verovao u to.  Kakav god da je imao život, u svim spisima, pa i onim jeretičkim, Isus nije želeo da se diskutuje i njemu samom, o tradiciji i običajima naroda, već samo o veri. Apsolutno je nebitno da li je bio siromašni drvodelja ili neko iz kraljevske loze. Njegov cilj, da uveri ljude kako ništa nije nemoguće ako imaju vere, protumačen je kao približavanja ljudi Bogu, i pročišćenje njihove duše kako bi mogle u Raj...

"Epigenetika je nova grana nauke i iznad je genetike. Epi znači : iznad, a genetika smatra da je bolest pod kontrolom gena, pa epigenetika znači: kontrola iznad gena."  Američki molekularni biolog dr. Brus Lipton, poznat je po tome što je krajem šezdesetih godina otkrio da je prava istina o zdravlju naše uverenje o tome, umesto geni kojima se pripisuju nasledne bolesti. Mi smo energija, duh koji pokreče telo i naša uverenja mogu da menjaju ćelije, samim tim i gene. Od svega je najvažnije da promenimo uverenja koja su u nas ubačena do sedme godine života, od strane roditelja i okoline. Detetu do sedme godine usklađeno rade desna i leva hemisfera mozga, desna emotivna, leva logični um. I u tom uzrastu dete je autentično i ponaša se kako želi. U sedmoj godini hemisfere se razdvajaju i ljudsko biće postaje onakvo kakvim ga kreiraju odrasli.  Dr. Brus Lipton " Moramo shvatiti da nismo žrtve, nego smo kreatori, a ako verujemo da smo žrtve, onda ćemo to i bi...

Počinjem verovati da nikada nisam o nečemu toliko čitala i slušala. Poruka da budemo autentični toliko postaje učestala, agresivna, pomalo i dosadna. Što više se neko trudi da o tome podučava druge, to se stvara veća zabuna. Istina, dojadilo je isto kao što je bila i tema"osmeha". Toliko dosađivanje, obasipanje člancima po društvenim mrežama : "osmeh", "osmeh"... Onda su pisci o pozitivi i osmehu utihnuli jer ne možeš se stalno smejati kao da si blesav. I ništa ti od toga ne zavisi. Možeš biti i ozbiljan i namršten, samo je bitno znati izvući se iz neprilika i boriti se za sebe. I tek tu dolazimo do teme autentičnosti. Shvatiš da to i jeste najvažnije.  To je skup sitnica i velikih osobina, nešto jednostavno i najteže. Kada ti dođe vreme da želiš ili moraš biti originalan, to znači da moraš da spaseš svoj život ili si ga zauvek predao drugima u ruke. Ti si taj jedan, drugi su roditelji i njihov uticaj, familija, komšije, tzv. prijatelji. Svi bi da ...

Evo, ja danas u mislima ćutim. Ne nabrajam ništa, ni odgovore ni pitanja. Samo ćutim. I čujem nečiji kljun kako kucka od stablo drveta, podseća me na neku, davno izgubljenu lepotu, na mesto gde je " smešno" i ništavno sve. Rekoh sebi, " samo ću da ćutim, čak i ako ustima govorim. Neka se slegne haos i red samo otvori vrata. Jer, dok ne miruju pitanja, haos će vladati kao da ničeg nema osim njega. I taj nemogući vrtlog od haosa što nastade od napetih jutara i večeri, od otrovnih momenata svakodnevnice... Smiriće se, jer ću od sebe da ćutim. Da posmatram okolinu poput životinje ili tek nekog nastalog stvorenja, da iskusim šta je tišina i šta nosi u sebi.