Neprihvaćeni

Nemojmo tražiti pomilovanje ni razumevanje što smo normalni. Što volimo pričati o lepim stvarima i što nam nije smešna prljavština. Blago meni što mi nisu zabavne primitivne i vulgarne priče, što ne vidim ljude kao mužjake i ženke. Sve više shvatam koliko sam u pravu i što je dečije svetlo u meni zauvek vidljivo.

Nikada neću pisati čemer  i jad kojem će se "ozbiljni" diviti, nikada neću obojiti u tamu svoje pisane redove i nikada neću napisati tužan kraj. Ni svojoj majci nisam po volji jer umem pisati umesto da pletem i što nisam primetila u kojoj boji je posuđe na izlogu. Ne očekujem više prihvatanje, blago meni što sam svoja.

Svi koji se osećate kao "ružno pače", ne brinite već se radujte. Jer to pače je orao i poletelo je kada su krila ojačala. Svi smo na planeti satkani od istog materijala, samo je razlika u buđenju. Uvek je neko spavao a neko budan, a budan je posmatrač koji prati gomilu. Radujte se ako ste posmatrač kojeg će smatrati čudakom, jer će te kao takav biti tamo gde oni nisu. Tamo gde sve ima smisao i dubinu, gde stvaraoci kreiraju najlepšu stvarnost. 

Radujte se što vas je zadivila lepota ružičastog neba ili one zlatne svetlosti u snopovima dok se probija kroz oblake, a da vas nije dotakla najnovija marka parfema. 

Sve je u redu sa nama. I kada se oduševimo bajkama, dok čitamo te divne redove i ushićeno razgledamo slike vila i prinčeva...Sve je u redu, na pravom smo mestu i u pravo vreme, bez obzira koliko nam se čini sve oko nas kao promašaj. 

Tu smo da održavamo lepotu i da budemo što jesmo. 

Jer znamo da je tama zamenljiva i da nestaje ispred svetlosti.

Tu smo da prihvatimo sebe i da budemo  u okolini neprihvaćeni.

Foto: Virtual Lux - Vangled