O hrabrosti

Lepa reč i ne baš za svakoga isto značenje.

Meni je najveća hrabrost oduvek bila postupati ispravno  u svim oblastima života, biti onakav kakav želiš da budeš i priznati emocije.

Mnogi su za letače, kaskadere, planinare, spasioce, rekli da su hrabri. Jeste tako ali oni rade svoj posao. Hrabrost je mnogo veća boriti se za svoje ciljeve, za ispunjenje želja zamisli i ideja o kojima ne pričaš mnogo. Još veća hrabrost je ako radiš nešto po veri a da niko drugi ne veruje u to što veruješ. Najveća je hrabrost kada te sputavaju a ti ideš dalje i dalje, kao da si vatra koja spaljuje sve blokade ispred sebe. 

Hrabrost je okrenuti glavu od agresivnih pitanja i saveta, od očekivanja da budeš ljubazan i gde ne treba, da se pokloniš nižem od sebe... Nositi jeftinu odeću i biti lep u njoj kao da je markirana.

Hrabrost je stvarati iz duše i to ponuditi javno. 

Hrabro je kada pogledaš sebe u oči i preobraziš ono što znaš da u tebi nije dobro. Ne skrivati se od sebe kada si u samoći, već otkriti svoje kvalitete. Hrabro je pokazati svoje kvalitete i pihvatiti da postoji svetla strana sveta, kao što postoji i loša. 

Hrabrost je biti uporan i tamo gde ništa ne obećava uspeh.

Hrabrost je voleti sebe i svoj rad.

Hrabrost je biti normalan a da te nije stid.

Ne truditi se da se uklopiš.

Učiniti jake poteze od kojih se preznojiš ali koji skidaju teret sa srca.

Hrabrost je biti onaj koji jesi.

Foto: Wallpaper.cave