Počinjem verovati da nikada nisam o nečemu toliko čitala i slušala. Poruka da budemo autentični toliko postaje učestala, agresivna, pomalo i dosadna. Što više se neko trudi da o tome podučava druge, to se stvara veća zabuna.
Istina, dojadilo je isto kao što je bila i tema"osmeha". Toliko dosađivanje, obasipanje člancima po društvenim mrežama : "osmeh", "osmeh"... Onda su pisci o pozitivi i osmehu utihnuli jer ne možeš se stalno smejati kao da si blesav. I ništa ti od toga ne zavisi. Možeš biti i ozbiljan i namršten, samo je bitno znati izvući se iz neprilika i boriti se za sebe. I tek tu dolazimo do teme autentičnosti. Shvatiš da to i jeste najvažnije.
To je skup sitnica i velikih osobina, nešto jednostavno i najteže.
Kada ti dođe vreme da želiš ili moraš biti originalan, to znači da moraš da spaseš svoj život ili si ga zauvek predao drugima u ruke. Ti si taj jedan, drugi su roditelji i njihov uticaj, familija, komšije, tzv. prijatelji. Svi bi da te skroje po svojoj meri, i prvi, najteži korak jeste ignorisanje. I to ne tiho već drsko ignorisanje, zastupljivanje samog sebe po svaku cenu. Dođe ti vreme da se boriš za svoje pravo na željeni put, da moraš biti sebičan i oterati od sebe sve što nisi ti.
Sve što ti je na srcu, da pokušaš.
Sve što želiš pokušati a traži rizik, da rizikuješ. I najbolje da ćutiš jer će ti reći da to nije dobro i da si lud.
Sve što želiš reći i osećaš da to mora biti rečeno, dan će doći kada ćeš se otvoriti. I biće ti lakše.
Seti se kako su te plašili dok si bio dete umesto da te ohrabruju...Šta si onda želeo, kakav si želeo da budeš? To je autentičnost.
Skup svih naših " Da" i "Ne". Odgovori i sebi i drugima.
Коментари
Постави коментар