Plava jabuka - Rennes - Le - Chateau

Najpoznatije selo u svetu je  Rennes - Le - Chateau, na jugu Francuske gde je nekada bilo glavno uporište hrićanskih jeretika. Naravno, nikada ništa nije toliko krvi i ratova izazavalo kao neslaganje u ovoj religiji. Bolje rečeno, skrivanje i ubijanje istine.

Mnogi pisci i mediji pisali su o selu i njegovim tajnama, mnogo istraživanja i snimljenih emisija. Već od pedesetih godina prošlog veka stvarao se publicitet u vezi onoga što je vešto skriveno i verovatno čeka svoj pravi momenat. 

Niko nije sproveo bolju i detaljniju istragu od autora romana " Sveti gral, sveta krv". Trojica novinara Majkl Bejđžent, Ričard Li, Henri Linkoln učinili su da ova tema dobije svetski publicitet, a po njihovoj knjizi, Den Braun napisao je Da Vinčijev kod. 

Evo kako su u svojoj knjizi trojica opisali ono što se zbilo i što nikada nije rešeno. Samo pitanja i mogući odgovori.

Rennes- Le- Chateau 01.06.1885.  dobija novog župnika, Berenger Sauniere, (33 god). Pretpostavljalo se da je tu stigao po kazni, što je ostalo nepoznato. Poznato je samo to da je odrastao u okolini sela. Između 1885.-1891. Sonijerova primanja bila su potpuno solidna za život. Tih godina on se obrazovao, usavršio  latinski, naučio grčki i započeo hebrejski.
Kao kućepaziteljku i dvorkinju zaposlio je osamnaestogodišnju seljanku Marie Denarnaud, koja ga je pratila ceo njegov budući život. Često je posećivao prijatelja opata Henrija Boudeta, sveštenika u susednom selu. Pod njegovim uticajem počeo se baviti istorijom tog kraja. 

Sonijer

Meri

Nekoliko kilometara jugoistočno od Rennes - Le - Chateau nalazi se vrh Bezu, gde su ruševine srednjovekovnog utvrđenja u kom je nekada bilo zapovedništvo vitezova Templara. Postoji i vrh gde se nalazi zamak četvrtog Velikog majstora Bertranda de Blancheforta, sredinom 12. veka. Selo i njegova okolina bili su na starom hodočasničkom putu koji je kretao iz Severne Evrope do Santjago de Compostella u Španjolskoj. Celo to područje bilo je prepuno legedni iz prošlosti. 

Sonijer je želeo obnoviti staru seosku crkvu, posvećenu Mariji Magdaleni, a koja je podignuta 1059. godine. Pomoću prijatelja Boudeta, 1891. godine, započinje skromnu obnovu, uz mali iznos iz seoskog fonda. Tokom radova uklonio je kamen oltara, koji je stajao na dva prastara vizigotska stuba. Jedan od stupova bio je šupalj, a u njemu 4 svitka pergamenata, sačuvani u zapečaćenim drvenim tubama. 

Dva su pergamenta navodno sadržavali rodoslovlja iz 1244. i 1644. godine. Druga dva dokumenta pretpostavlja se da je sastavio Sonijerov prethodnik na mestu župnika u Rennes - Le - Chateau, opat Antonie Bigou. 
U jednom svitku reči se nepovezano nižu jedna za drugom, bez međuprostora, a umetnuta su i neka suvišna slova. Na drugom svitku redovi su  bezrazložno skraćeni, nejednako, ponekad usred reči, dok neka slova uočljivo nadvisuju ostala.

 Ovi svici su niz kodova i šifri.

PASTIRICA, NEMA ISKUŠENJA DA POUSSEN, TENNIERS, ČUVA/JU KLJUČ; MIR 681. KRSTOM  I OVIM KONJEM BOŽJIM DOVRŠAVAM (ILI) UNIŠTAVAM - OVOG DEMONA OD ČUVARA U PODNE PLAVA JABUKA.

DAGOBERTU II KRALJU I SIONU PRIPADA OVO BLAGO I ON OvDE LEŽI MRTAV.

Svako ko je upućen u ovu drugu stranu istorije koja je vezana za hrišćanstvo, zna da je Dagobert pripadao Merovinzima, lozi koja je vodila poreklo od Hrista i Magdalene, a da je "plava jabuka" grožđe na lozi. Sve se povezuje sa slikom Poussena, " Et in Arcadio Ego", za koju mnogi istraživači smatraju da sadrži odgovor na zagonetku o kojoj je reč na svitku. Tačnije, negde su skriveni dokazi o istorijskom Isusu i svemu što je vezano za njegov život. 

Sonijer odnosi svitke  biskupu u Carcassonneu. Biskup ga šalje u Pariz, da predstavi svitke nekim važnim crkvenim velikodostojnicima. U Pariz ulazi u krugove ljudi koji su pripadali i crkvi i svetu ezoterije, književnosti. Zabeleženo je njegovo prisno prijateljstvo sa Emom Calve, visokom sveštenicom ezoterične skulpture. Često ge je posećivala u selu, a postoje i tvrdnje da su bili ljubavnici. Poznato je da postoje u kamenju urezana srca sa njihovim inicijalima.

Emma Calve

Sonijer je pri povratku iz Pariza počeo obnavljati seosku crkvu. Zabeleženo je 1896. kako je počeo trošiti ogromne sume novca. Deo tog neobjašnjivog bogatstva potrošen je na javne radove u selu. Sagrađena je kula Magdala, raskošna poljska kuća Villa Bethania, a crkva preuređena na čudan, možda i bizaran način. Ali baš u tom uređenju crkve leži tajna i odgovor koji još niko nije pronašao, ili jeste, samo što ne znamo.






Sonijer se razboleo, kako piše, "od udara", 17. januara. 1917. godine, a umro 22. Kada je osetio da je na samrti, tražio je sveštenika da ga "razreši greha". Taj sveštenik, iz susednog sela, izašao je iz njegove sobe vidno potresen, a zapisano je kako se taj više nikada nije smejao i ostao je u depresiji. To govori samo jedno - da mu je Sonijer otkrio tajnu koja ga je razočarala. 
 Pretpostavlja se da je  Sonijer sav novac ostavio pomoćnici. Ona je živela u Villi Bethania sve do 1946. Kada je nakon rata vlada Francuske obvezala građane da se objasni nepoznato poreklo starih franaka, Meri je spalila u dvorištu hrpu franaka. Prodala je vilu i kupcu obećala da će poveriti tajnu koja će mu doneti moć i novac, ali to se nije desilo. Dobila je udar poput Sonijerovog, i umrla 29. januara 1953. 



Selo je postalo svetska atrakcija ali je zagonetka odolela vremenu. Kako je seoski sveštenik odjednom stekao veliko bogatstvo, šta je to pronašao i da li će se ikada saznati prava istina, to više i nije bitno. Pošto je okolina sela vezana za uporište jeretika Katara, koji su gotovo istrebljeni kao narod od strane Vatikana, verovatno je u pitanju zapis o istorijskom Isusu i njegovoj pravoj poruci. Druga strana priče o bogovima i ljudima, nešto ezoterijsko i moćno, zbog čega su se pokretali ratovi kroz vekove.