Priče u krug

Čovek nikad ne sme da prestane da sanja. San je hrana duši, kao što je jelo hrana telu. Vrlo često u životu vidimo svoje snove izjalovljene i svoje želje osujećene, ali treba da nastavimo da sanjamo, jer u protivnm, naša duša umire i Agape ne može da je prožme. (Agape je ljubav koja razdire, koja sve pobeđuje i ispunjava, zanos, ushićenje nečim što se  voli).  Dobra Bitka je ona koju zapovedamo po zapovedi svog srca. U herojska vremena, u doba vitezova lutalica, to je bilo lako jer su postojala ogromna prostranstva koja je trebalo osvojiti i mnogo posla koje je trebalo obaviti. Međutim, danas se svet znatno promenio, a Dobra Bitka se sa bojnih polja preselila u nas same. Dobra Bitka je ona koju vodimo u ime svojih snova. Za antičke mudrace, ushićenje je značilo trans, zanos, vezu sa Bogom. Ushićenje je ljubav usmerena prema nekoj ideji, prema nekoj stvari. Svi mi imamo iskustva u tome. Kad volimo i iz dubine duše verujemo u nešto, osećamo se snažniji od sveta  ...

Moraš sebe odvesti na mesto gde te drugi nikada neće voditi. Najlepše, smešteno u najdubljem delu duše, odakle najlepše slike izviru. Kao što voda izranja iz brega, osvežava sve oko sebe, stapa se sa bojama i donosi olakšanje. Ono mesto gde je sve bezazleno i sve je SADA, bezvremeno, bez tereta današnjice i suvišnih reči koje dolaze od drugih. Ljudi pričaju samo da bi nešto rekli. Slušaj samo  one koji biraju lepotu. Ljudi ne znaju rešiti svoje probleme a hteli bi rešiti tuđe. Oboji svoj svet lepim slikama, uvek ima razloga i mesta za lepotu. Postoje bajke u kojima deca otvaraju stari ormar u sobi i prolaze kroz njega u drugi svet.  To može biti prolaz u najdublji deo naše unutrašnjosti gde je sve baš onako kako treba.  Tu smo samo mi i odrazi naših misli. Ništa ti ne može biti a da nisi privukao, zato pazi na svoj magnetizam. Odvedi sebe gde je voda i gde će ti pročistiti sve što nije valjalo. Voda je prijatelj i boginja, samo ako joj po...

Ko želi da postane vičan magiji, treba prvo da pogleda oko sebe. Sve što je Bog želeo da saopšti ljudskom biću, postavio mu je ispred nosa - to je takozvana Tradicija Sunca. Tradicija Sunca je demokratična - nije stvorena za akademike ili čistunce, već za obične ljude. Sila se nalazi u svim malim stvarima koje čine deo puta jednog čoveka; svet je jedna velika učionica, Uzvišena Ljubav zna da si živ i naučiće te.   Danas je prvi dan tvog života. Jedan običan san je moćniji od hiljadu stvarnosti. Za svaki san je potreban jedan sanjar. San je spontana stvar i zato je opasan za one koji  nemaju  hrabrosti da sanjaju.  Tišina podučava ako dozvoliš sebi da uroniš u Veliku Tišinu. Tišina se može pretvoriti u reči, jer to će biti tvoja sudbina, ali kada se to bude dogodilo nemoj pokušavati da objasniš  bilo šta, i potrudi se da ljudi poštuju Tajnu.  Želiš li biti hodočasnik na putu Svetlosti? Nauči da hodaš kroz pustinju. Razgov...

Kada si sam, iskoristi to vreme za razgovor sa sobom, pitaj se ko si i šta u tebi čeka da bude izraženo. Zaboravi  sve ono što radiš da bi drugi bili zadovoljni, zaboravi ogoljenost i sva moranja koja već sutradan čekaju. Ono tvoje pravo ti, što stoji nemo i pokušava probiti oklop, možda plače, možda je gnevno, možda ti izaziva bolest ili nervozu, ružne snove i mrzovolju. Možda je to razlog što neki ljudi nisu u stanju ni dan biti sami sa sobom. Plaše se šta mogu unutra pročitati, koje se kritike tamo nalaze. Nesposobnost da iskoristiš samoću i ispuniš sebi dan, nedostatak je kreativnosti ili lenjost. Jer kada si sam, potrebno je da nešto pametno sam uradiš, nema priče i tračeva, nema žalbe i ogovaranja.   Zato što je unutrašnjost ono što jeste i tu nema mesta za glumu. Zato što sebe ne možeš slagati. Beži od sebe, nećeš pobeći daleko. I ako se desi to daleko, biće tvoj kolaps.  Oklop će iznutra biti probijen, kad - tad. Zato, iskoristi vreme ka...

https://lyricstranslate.com/sr/sound-silence-zvuk-tisine.html-0 Zvuk Tišine Zdravo mraku, moj stari druže, Došao sam da popričam sa tobom opet Jer je vizija, blago zastrašujuca Ostavila svoje seme dok sam spavao I vizija Koja je posađena u mom mozgu I dalje postoji Unutar zvuka tišine.   U neumornim snovima ja hodao sam sam Uske ulice popločane kamenom Ispod orala ulične lampe Prevrnuo sam moju kragnu za hladno i vlažno Kada su mi oči ubodene Sa bljeskom neonskog svetla Koji je podelio noć I dodirnuo zvuk tišine.   I na golom svetlu video sam Deset hiljada ljudi, možda više Ljudi pričaju bez razgovora Ljudi čuju i bez slušanja Ljudi pišu pesme koje glasovi nikada ne dele I niko se nije usudio Poremetiti zvuk tišine   "Budale," rekao sam,"vi ne znate nauka kao rak raste, Uzmite moje ruke kako bih mogao do vas dopreti." Ali moje reči, kao nečujne kišne kapi su pale I odjekivale u bunarima tišine ...

Koeljo je napisao roman "Alef", ali samu pojavu Alefa nije izmislio.  Alef je jedan od alhemijskih simbola, ali i prvo slovo hebrejske abecede i ima brojčanu vrednost broja jedan. Horhe Luis Borhes piše o Alefu kao o tački gde se nalazi sve.  Mnoge mistične nauke govore o tome da vreme ne postoji i da je sve sada. U jednom prostoru je sve.  I kvantna fizika govori o tome da vreme možda i ne postoji.  Sve to daje odgovor šta bi mogao da bude Alef. Od svega je najvažnije da su znanje o njemu krili alhemičari, oni koji su navodno pretvarali olovo u zlato. Nije teško danas zaključiti da su "olovo" i "zlato", u stvari, naše emocije i misli, naše kreiranje stvarnosti. Jer ako je sve u vibraciji i nastalo od energije, onda je Alef nešto što bi moglo biti najveće otkriće i zaprepašćenje.  Alef je sve i sada. Sada je jedino što postoji. Sada je uvek početak i može da menja sve.  Sada manifestuje događaje.  A šta ako sa...

Došla sam niotkuda, ne znam ko sam i kako mi je ime. Zovite me Zaboravna. Satkana od nule, tek se rađam, a možda sam duša stara hiljadama godina. Svakog jutra ne setim se ko sam juče bila, jer ono što bi toga i nema više. Ne progoni me prošlost, samo scenario za danas koji nosim u sebi, a i to zaboravim s novim danom. Ne sećam se šta ste mi juče rekli i ja vama, niti ja o vama mislim. Ne znam ko ste, možda se nekoga i setim pri izlasku sunca, dok je memorija sveža. Lepota je znati, još lepše zaboraviti.  Utonuti... Ja nisam taj mozak, ja sam srce, nisam ta neka pamet, ja sam emocija, energija... Ja plivam u ničemu i ne vidim povoda za nešto, ne znam šta je potreba za nečim jer mi je prazan krug pun svega.