Paulo Koeljo - odlomci

Čovek nikad ne sme da prestane da sanja. San je hrana duši, kao što je jelo hrana telu. Vrlo često u životu vidimo svoje snove izjalovljene i svoje želje osujećene, ali treba da nastavimo da sanjamo, jer u protivnm, naša duša umire i Agape ne može da je prožme. (Agape je ljubav koja razdire, koja sve pobeđuje i ispunjava, zanos, ushićenje nečim što se  voli). 

Dobra Bitka je ona koju zapovedamo po zapovedi svog srca. U herojska vremena, u doba vitezova lutalica, to je bilo lako jer su postojala ogromna prostranstva koja je trebalo osvojiti i mnogo posla koje je trebalo obaviti. Međutim, danas se svet znatno promenio, a Dobra Bitka se sa bojnih polja preselila u nas same. Dobra Bitka je ona koju vodimo u ime svojih snova.

Za antičke mudrace, ushićenje je značilo trans, zanos, vezu sa Bogom. Ushićenje je ljubav usmerena prema nekoj ideji, prema nekoj stvari. Svi mi imamo iskustva u tome. Kad volimo i iz dubine duše verujemo u nešto, osećamo se snažniji od sveta  i obuzima nas spokojstvo koje proizilazi iz čvrstog ubeđenja da ništa ne može da poljulja našu veru. Ta neobična snaga omogućava nam da uvek donesemo prave odluke u pravo vreme, a kad ostvarimo svoj naum, tek tada postajemo svesni vlastitih  sposobnosti. Jer, dok traje Dobra Bitka, ništa više nije važno - ushićenje nas nosi pravo do cilja.  ( Dnevnik jednog čarobnjaka)

 - Da bi prodrla u nevidljivi svet i razvila svoje moći, moraš da živiš u sadašnjem trenutku, ovde i sada. A da bi živela u sadašnjem trenutku, moraš da kontrolišeš paralelnu svest, i da gledaš horizont. - 

- Svi mi, ljudi i životinje, stvaramo jednu vrstu "magičnog prostora" oko sebe. Uglavnom je krug prečnika od pet metara; i obraćamo pažnju na sve što u njega uđe.  Pokušavamo da održimo kontrolu nad tim malim svetom koji sami stvaramo. Nebitno, da li su to osobe, stolovi, telefoni ili vitrine. Čarobnjaci, međutim, uvek gledaju u daljinu. Oni proširuju taj "magični prostor" i pokušavaju da kontrolišu više stvari. To zovu gledanje u horizont. (Anđeo čuvar)

Učitelj kaže: 

Stari učitelji imali su običaj da stvaraju "likove" kako bi pomogli svojim učenicima da se bore s najmračnijom  stranom svoje ličnosti. Mnoge priče vezane za stvaranje likova prerađene su u čuvene bajke. Postupak je jednostavan: dovoljno je ispričati svoje teskobe, strahove, razočaranja, nekom nevidljivom stvorenju koje se nalazi s vaše leve strane. Ono igra ulogu "negativca" u vašem životu, predlažući uvek stavove koje vi ne biste želeli da zauzmete - ali na kraju ipak zauzimate. Kad ste jednom stvorili takav lik, postaje vam lakše da ne poslušate njegove savete. 

To je krajnje jednostavno. I zato tako dobro funkcioniše. ( Maktub)