Došla sam niotkuda, ne znam ko sam i kako mi je ime. Zovite me Zaboravna. Satkana od nule, tek se rađam, a možda sam duša stara hiljadama godina. Svakog jutra ne setim se ko sam juče bila, jer ono što bi toga i nema više. Ne progoni me prošlost, samo scenario za danas koji nosim u sebi, a i to zaboravim s novim danom.
Ne sećam se šta ste mi juče rekli i ja vama, niti ja o vama mislim. Ne znam ko ste, možda se nekoga i setim pri izlasku sunca, dok je memorija sveža. Lepota je znati, još lepše zaboraviti.
Utonuti...
Ja nisam taj mozak, ja sam srce, nisam ta neka pamet, ja sam emocija, energija...
Ja plivam u ničemu i ne vidim povoda za nešto, ne znam šta je potreba za nečim jer mi je prazan krug pun svega.
Коментари
Постави коментар