The Sound of Silence

https://lyricstranslate.com/sr/sound-silence-zvuk-tisine.html-0

Zvuk Tišine

Zdravo mraku, moj stari druže,

Došao sam da popričam sa tobom opet

Jer je vizija, blago zastrašujuca

Ostavila svoje seme dok sam spavao

I vizija

Koja je posađena u mom mozgu

I dalje postoji

Unutar zvuka tišine.

 

U neumornim snovima ja hodao sam sam

Uske ulice popločane kamenom

Ispod orala ulične lampe

Prevrnuo sam moju kragnu za hladno i vlažno

Kada su mi oči ubodene

Sa bljeskom neonskog svetla

Koji je podelio noć

I dodirnuo zvuk tišine.

 

I na golom svetlu video sam

Deset hiljada ljudi, možda više

Ljudi pričaju bez razgovora

Ljudi čuju i bez slušanja

Ljudi pišu pesme koje glasovi nikada ne dele

I niko se nije usudio

Poremetiti zvuk tišine

 

"Budale," rekao sam,"vi ne znate

nauka kao rak raste,

Uzmite moje ruke kako bih mogao do vas dopreti."

Ali moje reči, kao nečujne kišne kapi su pale

I odjekivale u bunarima tišine

 

I ljudi su se klanjali i molili

Neonskom Bogu koga su napravili

I znak je odbljesnuo svoje upozorenje

U rečima koje je formirao.

I znaci su rekli:"Reči proroka

Su ispisane na zidovima podzemnica

I hodnika zgrada

I šaputane u zvuku tišine."

Prijatna za uši i dušu, pesma  govori o ni malo prijatnoj temi. Ljudska rasa je u pristajanju, večitom prilagođavanju svemu što je sebe predstavilo kao silu. Svakome  se od ranog detinjstva govori da je neko iznad nas u pravu i da moramo živeti kao poslušnici. Pametniji su oni na vlasti, pametniji samo visokoobrazovani, bogovi za koje smo čuli strašni su ako ne sledimo njihove zakone...U redu je ako smo zaustavljeni u svojim snovima, ako smo pretrpeli nepravdu, takav je život i to tako mora...Pod ovakvim jezivim učenjem, stvorila se jeziva tišina poslušnih, ćutimo da nas neko ne čuje, ne govorimo jer ne znamo da li smo stvarno pametni.