Sidro

Može li se isploviti?

Kada naiđe period u kom jednostavno moraš shvatiti koliko si sposoban... I da je svako ko te je sputavao, nebitan i bezvredan. Ako samo malo pogledaš  u svoje kvalitete, videćeš da nema potreba da te drugi čine srećnim. Tragaćeš za svim lepotama koje voliš i za onim koje su zaboravljene onda kada si druge postavio/la na prvo mesto. I kada se prisetiš likova koji su ti oduzeli osmeh sa lica, vrati osmeh sebi, vrati svoj svet gde pripadaš i dobri ljudi ispuniće tvoj dom. Može se isploviti ako stvoriš sebi sidro kojim ćeš sebe pričvrstiti za tlo i osetićeš ponos, bez osvrtanja na prošlost. 

Foto: uidownload

Tajno se potkuj znanjem, tiho pripremaj svoje planove, maštaj samo za sebe, neka niko ne dopre do tvoje unutrašnjosti. I neka tvoje sidro bude u zlatnoj boji dok zamišljaš i veruješ da si upravo isplovio/la na obalu. Bure i bezdan su iza tebe, tvoj svet ispred, zaslužen. 

Svaka osetljiva i saosećajna osoba imala je priliku da vidi ljude oko sebe kao da su svi bolji od nje. Često se dešava da poklanjamo pažnju i pomoć jadnima koji prerastaju u drznike. U većini slučajeva to su i najbliže osobe. Kada shvatimo koliko smo im nebitni, patimo i trošimo energiju na pitanje zašto je je to tako. 

Dozvolili smo previše. Verovatno je korisnije pokloniti nešto beskućniku i prosjaku nego onom ko ti je u srodstvu. Bliskija osoba biće ti neko na daljinu sa kim razmenjuješ poruke nego neko u koga gledaš svakodnevno. Potroši nam se energija na razočarenja i pitanja. Nakon svega, potreban je povratak sebi, jedino što je preostalo i jedini ispravan put. 

Read More

Misli uz kišu

Šta napisati kada je sve zapisano i opisano? 

Kada više ne postoji nova tema?

Niko u to nije siguran.

Govore nam: " Budi autentičan".  A kako ćeš znati ko si ?

Kada si sa drugima, ili je mir ili sukob, kada si sam od svojih misli se skrivaš. Zato što sećanja dolaze i mnoga pitanja, umesto onog trenutka "sada'.

Ništa nije stvarno osim " sada", to je i "prošlost" i "budućnost", a i ono " danas".

To je sav krug postojanja i mi u njemu.

Mi sa više lica, mi pravi i lažni, mi sami i društveni.

Svejedno kakvi bili, uvek je isto pitanje svakome: "Ko sam?" i da li to "Ja" za kasnije da ostavim?

Možda je najčešće pala onda kada nam je pokvarila događaj i odmah smo žalili za suncem. A možda je baš pala kada treba i po nekom pravilu koji ne poznajemo.

Zavoli kišu, sprala je jučerašnje tragove i prašinu.

Pokušaj da je voliš jer daje život isto kao i sunce.

Oseti njen dragi zvuk...Dopire iz visina , poslat je nama, za odmor i smirenje. Za kreativnost.

Oseti njen miris, beskrajno je lep i drag. Zove te da usporiš i obnoviš svežinu, da malo pauziraš i sigurno će ti povratiti sjaj. Kao da je spustila zavese na jučerašnju dramu i daje ti energiju za ono što će doći. 

Zavoli kišu i pokušaj da plešeš po kišovitom danu.

Pokušaj da šetaš po kiši a da ne misliš uopšte, jer to je njen cilj.

Obnoviti zemlju i živa bića, natopiti vodom i počistiti teren za nove sunčeve zrake.

Sve se vrti u krug i kreće iznova.

Kiša pokazuje da ima nade jer "posle kiše obasja sunce"

Read More

Mirni ljudi na meti

Ono što kad nas ima veliko poštovanje jeste bučno ponašanje pojedinaca, večiti osmeh, makar bio i lažan, i stalno isticanje koje privlači pažnju i simpatije. Dok su staloženi ljudi, koji manje pričaju, dobili večiti nadimak "tih i miran", ili što je još gore "nesposoban, tunjav".

Još od ranog detinjstva prepoznaje se kakvo je čije urođeno ponašanje, da li će neko navodno biti lukav ili mnogo dobar. Kolektivna neprosvećenost, još uvek na ovim prostorima dominira, pa se deca ocenjuju na način kao što je to bilo i u vremenima naših predaka. Dete koje je manje glasno ili mršavo, usporeno, smatra se jadnim, pa samim tim i uticaj na to dete biće negativan. Od roditelja, koji mu tu u oči govore, da ništa od njega neće biti, do okoline. A kada odrastete, to  isto se proteže u svim periodima, bez obzira da li ste u dvadesetim, tridesetim godinama, ili stariji, sve dok ne stanete na put drugima.

Foto: https://www.pult24.info/

Sve dok slušamo komentare na račun svog ponašanja, kritike koje udaraju na našu prirodu, postoji šansa da pokušamo promeniti sebe da bi se dopali drugima. To je nešto najpogubnije za ljudsku ličnost, jer niko na svetu ne zaslužuje da promeni našu suštinu.Zašto bi neko počeo da konzumira alkohol ili cigarete samo zato što drugi rade? Zašto bi se šalili na račun svega što je trenutno u društvu aktuelno, ako to u nama ne izaziva ni smeh ni interesovanje. Pogledajte velike kolektive, ako čujete za nekoga da je "odsutan" ili "depresivan", to znači da je on takav u očima drugih. Možda nije previše pričao, preglasno se isticao, šalio se na račun intime ili nije hteo da se podsmeva nekom drugom. Ali je nahranio napuštenu životinju i sačuvao tajne koje su mu drugi poverili. Mirni ljudi imaju šire vidike i dublje osećaje, znaju da budu sami sa sobom i da im nikada nije dosadno. To što neko ne voli preglasnu muziku ne mora da znači da je namćor i da je ne voli uopšte. 

Nema ljudskog bića koje nije imalo teške periode ili koje se nikada nije nerviralo. Samo što je emotivan, naglašeno nervozan na određene stvari, obavezno na meti okoline. Dobićeš uvrede da si psihopata, živčan, histeričan...Ako kažeš da te nešto jako iznerviralo ili rastužilo, gledaće te u čudu, kao da se tako nešto nije nikome desilo.
I naravno, put do skoro totalne izolacije jeste samoobrazovanje, čitanje knjiga, istraživanje, hobi, pokušaj da se izađe iz ustajale svakodnevnice. Zažmuriti ili ostati hladan, potpuno je svejedno. Važno je ne odustati od sebe i svog načina disanja, ako osećaš da je potpuno ispravno. Pravi i slični  ljudi će se pojaviti.

Read More

Misli i osećanja 26.04.2020.

 

Umesto polemike o vakcini i ko će u Srbiji dobiti 100 evra, pokrenula bih peticiju o zabrani lova. Nedelja je, lovačke puške se ne čuju, dok je hor ptica neopisiv. Svakodnevno čujem fazane. Kuća mi je u prigradskom naselju gde smo okruženi baštama i njivama, pa mi je to itekako dobro došlo u ovim danima. Raditi u supermarketu za vreme vanrednog stanja, znači da moraš imati dobru zalihu živaca i snage protiv iscrpljenosti organizma. Nakon takve smene, pogled u zelenilo najbolji je lek.

Korona je i dobre stvari donela. Zaposleni u maloprodaji ove godine su dostojanstveno dočekali Vaskrs. Prvi put za deset godina, bila sam na Veliku subotu kući, napravila kolač, ofarbala kosu i odmorila se. Tako da je i nedelja lepša bila nego ranije.

U Kini zabrana na pse i mačke. Ne mrzim nijedan narod ali ko jede ove životinje za mene nije zdrave pameti.

I za navodni  Praznik rada, po prvi put neće biti bačena tona smeća nakon izleta... Taj praznik najviše obeležavaju oni koji nemaju pojma o poslu, srednjoškolska deca i zaposleni u javnom sektoru koje država još uvek tretira kao radnike. Kada radiš u privatnom sektoru, država te ne spominje. 

A snaga i vera - nisam znala da takav izvor i u meni postoji. Sada se sa olakšanjem sećam koliko sam se prvih dana plašila virusa. Bilo je noći kada sam umišljala da imam temperaturu.Dešavalo se da mi se lice zacrveni i potpari od maske, a svako kašljucanje izazove paniku. Bilo je trenutaka kada sam već sebe videla na Sajmu. Ali baš posle takvih noći jutra su me lako nosila. I to je jedno od dobrih iskustava koje sam doživela u mračnom vremenu. Svetlo je izbijalo na sve strane jer sam ga uporno tražila. Shvatila sam svrhu molitve, potpuno otkriće...

U danima kada se ne radi doživela sam tu lepotu sadašnjeg trenutka, kada se samo odmaraš i ne planiraš ništa. Kada opažaš i sebe i oko sebe.

I kada se život unormalizuje, preneću ovu verziju sebe u nove dane, nadam se od srca...

    

Read More

Čujem svoje misli

Kao da nisam odavde a osuđena da budem.

Nema previše misli jer više nema tuđih. Samo  čujem svoje .

Kao da odjednom osećam svoje postojanje.

Ovih dana ja posmatram sebe.

Znam ko je ona u čijem telu provodim ovaj zemaljski život.

Bilo ih je puno ispred ovoga.

Znam i ko je ova što piše. 

Buđenje nije lako, a put pre njega gori je od svakog trnja. Manje bi bolelo da sam po ekserima gazila.

Buđenje pakazuje sadašnji trenutak i kada sve ono juče izgleda kao drama iz koje se trgneš.

Sada čujem sebe i čekam od sebe odgovor na pitanje koje se pri buđenju postavlja. "Šta dalje?"

Stigla je ona sekunda sa sobom

Da, ona nula o kojoj sam pisala dve godine ranije. Nula kojom sam bila obuzeta.

Praznina iz koje nastaje sve.

 Ja, ona druga Viša Ja, nula i sekunda sa sobom.

Sve je iscenirana priča, čitava ekipa je tu. I pisac i reditelj, i glumci sa svim ulogama.

Nešto mi govori da svaka drama traje do buđenja. Kada se glavna uloga probudi dolazi kraj scenariju. Sada je kod mene papir i olovka. Ja u nuli i sa svojim kreacijama. Ispred belog ekrana, sa slobodom da po njemu ispišem svoju stranicu.

12.04. 2020.

Read More

Oče naš na Aramejskom ( 12.04.2020.)

Abun Bašmajo,

Netkadaš šmoh

Teteh malkutoh

Nehvej sevjonoh

Ajkano Bašmajo of baro

Hav lan lahmo cunkonun javmonu

Vošbuk lan havbain vahtohain

Ulo telan i nesjuno

Elo fason men bišu.

Nekada davno, pokušavala sam da je naučim napamet, ali ovih dana vidim da je nisam imala dovoljno dobro zapisanu. Nadam se da je ova verzija dobra. U poslednjih mesec dana, jedna sam od onih koji rade pet dana u sedmici sa narodom, u gužvi. Postojao je strah prvih dana. Sada straha nema. Molitva dobija smisao. 

Ispočetka mi je bila potrebna, naročito "Pastir dobri"( Psalm 23. i Psalm 91.)

Sada osećam sjedinjenost o kojoj sam čitala godinama. Molitva postaje zadovoljstvo i najlepša meditacija. Shvatam koliko je to potrebno. I da smo naselili planetu da bi uživali u telesnim iskustvima ali je nešto krenulo po zlu. I da ga ne molimo tako što ćemo ga "vući za rukav " da nam se smiluje, već da probudimo deo njega u sebi.

Nije lako, ali može da se to ostvari. Problem je u tome što buđenje nastaje u tegobama.

Fotografija gore je najlepša od svih na kojima sam uslikala nebo i sunce.

Slušajući jednu prekrasnu melodiju.

     

      

Read More

Virus ludila

Ludilo kreće, uzima maha. 

Ne napada, nije neizvesno ko će ga dobiti. Ono je izabrano. Ne mogu da verujem da ovo pišem. Dešava se kao što sam zamišljala u jesen i zimu 2018. dok sam pisala priču kako je svet oboleo od veštačkog ludila, tokom zime i proleća 2020. Verujem da je taj virus opasan ali ono što ide uz njega, još je gore. Jutros čitam da 18 zemalja još uvek odoleva virusu. Dok on u nekim zemljama mutira u ludilo. Ludilo je podmukli virus za koji niko neće tražiti vakcinu i lek. Podele u narodu, neshvatanje situacije, bezbroj informacija...

Jedni padaju od posla, drugi se odmaraju, treći ne znaju da se smire, ne znaju ni knjigu pročitati, ne znaju smisliti bilo kakvo zadovoljstvo u ovom prinudnom odmoru. Političke podele do vrhunca došle, virus neslaganja oko svega. Marketi puni, pijace prazne, crkve prazne, i zvona su utihnula, a vernici se plaše i zaboravili šta su ikada u crkvi naučili.Stotine stručnjaka sada znaju sve, prosto se takmiče ko će izneti luđu tvrdnju. Samo je zaboravljeno da je planeta stvorena za čoveka. 

U Postanju se navodi da je stvoreno nebo i zemlja, voda i vazduh, sunce i priroda,oblaci, životinje, sve da bi se stvorili uslovi za život čoveka. Toliko je važan taj čovek.Viša inteligencija ga je stvarala pažljivo, da mu ništa ne zafali, sve mu dala u ruke. I Mesec sija noću, čak i to nije zaboravljeno. Ali čovek nikada nije bio normalan. Ubiše se od priča o smaku sveta. Setite se Srednjeg veka koji je bukvalno bio najgore vreme zla, setite se svih ratova i nesreća koje su oni doneli. Ništa od toga nije bio smak sveta. Neće ni ovo. Ali treba strpljenja koje mnogo fali narodu na ovim prostorima. Od nestrpljenja ćemo navući i druge boljke, a ovaj što sada vlada, njega ćemo privući kao da ga jedva čekamo. Zašto mislimo da je ovo nešto što mora biti jače od nas i mora ući u nas? Zato što smo nesređeni u glavi i srcu? Zato što jedva čekamo da nas neko prestraši? Zar nije dovoljno pridržavati se pravila i malo zaćutati, da malo tišina kaže svoje? Zašto se ne fokusiramo na zdravlje umesto na bolest. I sama sebi ovo govorim. Ponekad pomislim da sam luda jer se zamislim što sam kinula i što sam se nakašljala. Pa ceo život sam bila prehlađena u ovo doba godine... 

Neka nam je sretno ludilo ako ne želimo da se smirimo...Virus L-20. Nadam se da do njega neće doći. (04.04.2020.)

Foto: https://mahb.stanford.edu/

Read More

Zvuk tišine - Slavica Mijatović

Prvo što želim je da predstavim sebe kao pisca, ne kao predavača, jer danas predavača i tzv. učitelja ima previše. Ponekad imam osećaj da sam pisac u pokušaju, jer  neprestano učim i nikada nisam do kraja zadovoljna sobom. Knjiga  jeste nastala kao rezultat iskustva i mnogo istraživanja, kao i prethodne dve, ali ja ne očekujem da ih svako prihvati. O svojim pričama govorim kako osećam i mislim, bez namere da nekoga u nešto ubeđuje.

Zvuk tišine nastala je  iz mnogo razloga i iz više delova. Pre svega, napisala sam priču za blog, negde u proleće 2016. Ne sećam se zašto, verovatno mi je svega bilo dosta, pa sam zamislila sebe kako jednostavno odlazim negde u divljinu. Ponela sam osnovne stvari i pobegla od života koji zna toliko biti nepodnošljiv, da nemaš ni rešenje ni odgovor. Toj devojci dala sam ime Vesna, i tako je krenula priča o njoj koja se sklanja na Radan planinu. Imala je sreću što je pronašla kućicu staru jedno pola veka, ali je pronašla  i mir. Razlog njenog odlaska od kuće je ludilo koje je zavladalo svetom, i to početkom 2020. godine. Malobrojni su ostali svesni i normalni, i uglavnom su se povlačili u prirodu, da bi se sklonili od bolesti kojoj se ne zna uzrok  I taj osećaj spokojstva i slobode koji je Vesna osetila na Radan planini zasenjuju sve što je ostavila za sobom. U isto vreme ona žali za svojom sobom i radnim mestom, za gradom i svakodnevnicom, ali isto tako dolazi do čudesnog oslobođenja do spoznaje emocija kada vidiš ko si i kada ne moraš i ne trebaš ništa. Dolazi do spoznaje sadašnjeg trenutka, dolazi do one nule u čoveku kada oseća svoje postojanje. I sve to zamenilo je svakodnevnicu gde se večito od nekoga nešto traži i očekuje. Moraš da budeš dobro dete, moraš da budeš pokoran radnik, moraš da se uklopiš, prilagodiš, i svašta nešto što ti nije drago, ali navodno moraš, sve po nekoj tradiciji i kako te drugi usmeravaju. I onda, kada se nađeš u netaknutoj prirodi, postoji šansa da se osećaš kao da si spao odnekud ili se probudio. Posmatraš tu pozornicu ispod sebe i sve postaje drugačije. Meni je to osećanje poznato kada sam u prirodi. Kao da mi se nešto nevidljivo podsmeva i govori koliko sam ograničena što se nerviram za bilo šta, jer je sve iluzija. Kao da je jedina istina postojanje planete i živih bića na njoj, ali ono što nam se dešava kao da liči na neki program. Čega se plašimo, to će da nam se desi, što nas nervira, to se lepi za nas, kao da smo magnet za neželjeno. Sve od čega bežimo, trči za nama i sustiže nas. Isto tako, kada se zbog nečega osećamo dobro i predosećamo dobre događaje, to će se zaista i desiti. Međutim, u istoj sekundi se uplašimo da nam sreća neće potrajati, pa se obično i sruši. Jasno je u čemu je stvar. Pozornica u kojoj se sve dešava kako narede naše emocije. Zvuči kao bajka ili naučna fantastika, ali tek sa ovim zaključkom sve kockice mogu da se slože. 

Hristova nauka, ja tako zovem njegovo učenje, ne uklapa se ni u jedno od navedenog. Ali uklapa se u priču  o Zakonu privlačnosti. Kada svesno pročitate Novi zavet, bez religioznog osećaja, jasno vidite da se sve vrti oko te naše magnetičnosti. Ona radosna vest o kojoj on govori, u stvari je mogućnost svesnog kreiranja emotivnim mislima. I da je sve posledica toga. 

Kako doživeti taj preobražaj, to emotivno stanje koje se sastoji isključivo od dobrih vibracija? Jedini prost i jednostavan odgovor je u knjigama koje se zovu Abrahamovo učenje. Od svega je najvažnije da se osećamo dobro jer drugačije ne možemo privući što želimo. Fora je u neprestanom rotiranju misli, svakodnevno, i to u sitnicama, šta god radili. Nije nam potrebno nijedno religiozno osećanje, samo svesnost da se sve na nas lepi i da je nebitno šta je dobro a šta zlo. Samo  žanješ kako si posejao. Ja sam zamislila sebe kako stojim u nekoj prostoriji gde su ispred mene ogromne šahovske figure. Ima ih bezbroj i svaka predstavlja sve ono što bi mi se moglo desiti u ovom životu. I svaki događaj dolazi privučen mojim emocijama ili verom. Sve mi je ponuđeno i samo će doći bez obzira da li ću to privući automatizovano ili svesno. I zbog toga mogu da zaključim da jesmo stvoreni od Višeg uma i da samo On može da nam pomogne kako da koristimo naše moći jer nam ih je i dao. U knjizi ljudi se mole u crkvi na kolenima, ali u isto vreme meditiraju i zamišljaju bolji svet. Bitno je ne odvojiti se od Boga, jer ne možemo koristiti Zakon privlačnosti bez Njega, a da rezultati budu trajni.

U knjizi Zvuk tišine, proteže se jedno pitanje: Šta bi se desilo kada bi ljudi masovno postajali svesni kreatori? Ako bi se otkrila prečica kako koristiti unutrašnju moć, šta bi se desilo sa svetovnim moćima? Ako bi svi bili autentična bića, ovaj svet više ne bi bio sazdan na lažima? Ko bi ratovao ako bi ljudi vibrirali isključivo dobrim emocijama? I tako se u ovoj priči desilo da su najbogatiji ljudi sveta ili najveći moćnici, došli do tvrdnje koliko mogu biti ugroženi. 

Pojavom interneta i društvenih mreža, slični pronalaze slične, dolazi do nekog buđenja, kakvo je takvo je, postoji mnogo i ludosti, ali ipak nešto se dešava. Nisam poklonik raznih seminara, radionica, preskupih predavanja od strane ljudi koji su predstavljeni kao učitelji, jer to je sve bespotrebno , naročito ako bacate novac da bi vam neko objasnio kako da budete srećni. Ali dešava se duhovna sloboda koju svet još nije zapamtio.Možemo slobodno da pišemo o svojim osećanjima a da nas neko ne proglasi jeretikom. Imamo šansu da se edukujemo, da čitamo i učimo a to moćnicima ne odgovara. I zbog toga su u ovoj mojoj priči, pronašli naučnika koji će pronaći način kako poslati štetne talase u ljudski mozak, i to najlakšim putem, preko televizije. Svi će manje više gledati televiziju, većina stanovništva  je obolela, bukvalno su poludeli, dok jednom broju ljudi nije bilo ništa. Oni su imuni na te štetne talase jer su originalni, nisu pristali da budu nečije kopije, oduvek su se osećali drugačije ili su bili posmatrači gomile. I tako je gomila postala bolesna dok su zdravi radili na pronalasku leka.  A lek je u Zakonu privlačnosti, u magnetizmu koji posedujemo.

Ja sam namerno knjigu započela sa pričama  iz davne prošlosti, jer  postoji mnogo tajni koje se  protežu kroz vekove. Večito se nagađa kako su izgradili piramide u Egiptu, šta je to bilo u Zavetnom kovčegu kojeg su Jevreji nosili kroz pustinju, pa crteži letilica u pećinama, mogućnost postojanja naprednih civilizacija…Meni se čini da je svako vreme izrodilo pojednice koji su poznavali tehnike na koji način će koristiti svoj magnetizam, bez nekog napora i mučenja. U Starom zavetu piše kako je nešto u Zavetnom kovčegu postojalo što je proizvodilo hranu. I to nešto je ubijalo je svakog ko mu se približi osim onih koji su znali da rukuju tom spravom. Mnogo puta sam pročitala tvrdnje raznih istraživača i naučnika da je neko u to doba poznavao rad struje I napravio spravu za proizvodnju hrane. Jer je ubijalo svakoga ko ne zna da rukuje, a navodno je bilo poslato od boga. Da je od boga ne bi ubijalo. Isto tako, neko je znao kako izgraditi piramide, neko ko je koristio veliki procenat svog mozga. Postoji legenda o Hiramu, graditelju Solomonovog hrama, koji je doprineo brzom i lakom načinu da se taj hram izgradi, pa su ga ubili jer nije odao tajnu. Ili priča o klesarima koji su živeli u Sirmiumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici. Oni su mogli da iz kamena isklešu bukvalno sve što car Dioklecijan poželi a što drugi nisu mogli. Ubijeni su jer su ih zavidne kolege optužili da su hrišćani. Car se plašio gneva bogova ako dopusti da se nešto radi u ime hrišćanskog boga. Te klesare, za koje istorija piše da su bili Grci, slavi katolička crkva, naša ih i ne spominje. Imamo primer Nikole Tesle koji je promenio svet. I on je, kao i sam Isus Hrist poznavao uticaj čovekovih misli, da je nematerija stvorila materiju. Što znači, da je čitav svet, sve što se ikada dogodilo, posledica vibracije. Ko će šta i kako privući, ko ima znanje, ko ima veštinu, taj će biti nadmoćniji. Niko nije postao bogat a da je sebe video kao siromašnog, niko nije postao moćan a da se osećao robom. Ko je video pred sobom ostvarenje i nije se plašio poraza, tome se upornost isplatila. Imamo primer autorke knjiga o Hari Poteru, ili primer pevačice Madone. To su osobe koje su shvatile da je uspeh jednako moguć kao i poraz. I da je sve u nama. I da to nisu prazne priče već čista fizika. Zbog toga u mojoj knjizi dajem prednost kvantnoj fizici, jer jedina može da pomiri religiju i nauku. Zbog toga što se sve svodi na isto, samo je drugačije opisano. Ja bih tu dodala i bajke. Odakle piscima bajki taj čarobni štapić i dobre vile koje ispunjavaju želje? Kao da su hteli neku skrivenu istinu da sačuvaju u tim bajkama. A to je magnetizam koji posedujemo i  koji je razlog svega. 

Read More

"Moć"

Reč "moć" ima više značenja, pa ne zvuči ni lepo a  ni nepoželjno.

Moć za normalne ljude jeste ako uspemo da vladamo nad sobom i situacijama koje nas prate. Za mene je velika moć ako neko svoja mala materijalna primanja rasporedi tako da ne mora nikome ništa dugovati a pri tom će imati i za poneko zadovoljstvo.

 Moć je ako ostaneš pošten u državi gde su male šanse za ugodan život a da vredno radiš.

Da ne izgubiš osećaj za lepotu i podigneš oko sebe ogradu koja te štiti  od gluposti i nebitnih stvari koje se predstavljaju kao moćne. 

Ogromna moć je odbiti da ličiš na okolinu, pa makar bio jedan u milion.

Moć je kada ljudi dele jednu novčanicu na više manjih ali dovoljno vrednih, kada i pored onoga"nema" nekako uspeju da imaju.

Moćan si ako imaš razumevanje i osećaj za životinje, da ih ne teraš mržnjom i ne mrziš njihovo postojanje. 

Foto: In5D

A šta u našem društvu predstavlja moć?

Isključivo ako si na nekoj visokoj funkciji, bilo da je kompanija, manja firma, vlast ili neka uloga u vlasti. Kod nas je moć ako i najprostiji čovek ima status "gazde".

Toliko lepa reč "moć" dobila je nisko i jadno značenje. Navodno je moćan onaj u markiranom odelu ili sa punim novčanikom, zlatnim lancem oko vrata, da ne govorimo o skupim automobilima. 

"Moćan" je vlasnik televizije, "moćan" je ministar i njegov rođak, "moćna" je sponzoruša.
"Moćna" je neka žena samo zato što je nečija žena...

Ta pojava među ljudima trebalo bi da bude sjaj duše, lepota koja izlazi iznutra.

Možda još uvek imamo vremena. Dok je tame, biće i svetla. 

Read More

Robin Šarma - "Spoznaj svoju sudbinu"

Knjiga je remek delo, pokretač, zanimljiva i realna. Budi vas i uliva energiju ako i niste hteli. I da ste je slučajno dohvatili i počeli čitati iz radoznalosti, postala bi sastavni deo vaše svakodnevnice i ono što sigurno ne možete zaboraviti. Ova knjiga nije od onih koji vas "drže" samo dok je čitate, već vas menja, a vaše je samo da ne budete lenji. Ona budi volju a hoćete li pokrenuti volju, to od vas zavisi. Uglavnom se sve svodi na to da hrabro krenete u ono što volite, bilo da je hobi, zanimanje, način života, da rizikujete i da "usput" budete poput deteta koje je bezazleno, primećuje lepe trenutke, zabavljate se u sitnicama...Robin vam ne piše o "čišćenju", čakrama, tapkanju, karmi, itd. Na lak način nudi prečicu, jedno vedro učenje dostupno svima. I ako počnete da prihvatate ove savete ili predloge, stvarno će nešto početi da se menja i u vama i oko vas, ali stvarno, verovali ili ne.

Foto: žensketajne.rs

Delovi iz knjige "Spoznajte svoju sudbinu"

Svake proživljene godine u meni raste ubeđenje da se traćenje života sastoji od nepodeljenje ljubavi, neiskorišćene moći i sebičnog opreza zbog kog ništa ne rizikujemo. Izbegavamo bol po cenu propuštanja sreče. Dugoročno gledano, niko nije siromašniji od onog ko za života nije "otpustio" uzde do kraja.

Ne boj se nepoznatog, zato što u njemu prebiva tvoja veličina.

Hrabrost nije odsustvo straha, već volja da se korača kroz njega ka cilju koji vam je neizmerno važan. Ne zaboravite da vas bogatstvo čeka s one strane vaših strahova.

Osećanja su prozor s kog se pruža pogled na dušu. Moraju biti priznata i proživljena do kraja. Ona nose važne podatke, i ako se u potpunosti prouče, osnažuju vezu sa samim sobom. 

Teško je poverovati da živimo u svetu u kom je više ljudi usmereno na kaskanje za gomilom nego na ostvarenje sopstvenih snova. Upoznaj samog sebe pa ti obećavam da će te sudbina pronaći.

Um je odličan sluga ali tiranski gospodar. Uskladi život u umu s funkcionisanjem srca. Postigni najvažniju harmoniju ili partnerstvo između glave i srca.Srce želi da primi sve darove pomenutog zalaska sunca. Srce zna da živi život u sadašnjem trenutku. 

Kad se jednom povežeš s nekom vrstom više svrhe i glavnim životnim ciljem , tvoj život će se zakonomerno ispuniti plimom strasti i energije.

Kad uspeš da razviješ osećanja u vezi s nekom idejom, ona prestaje da bude isključivo stvar uma. Uzbuđenje poteče, a energija eksplodira. Poveži se sa onim što ti leži na srcu, a ne u glavi. 

Read More

Hram u nama

Uđeš u sebe i zatvoriš vrata za sobom...

I  vidiš da tamo nema ni običaja ni tradicije, ni nacije ni imena, ni hrama ni religije a ni vere. Ljudi poludeše od toga kome će istorijske građevine biti dodeljene, dodeljuju božanstvu naciju, gledaju u nebo dok se mole i očekuju čuda iz ikone. A svetla nigde osim iz Sunca i iz unutrašnjosti. Čist hram u nama, obojen svetlim bojama, mirisima cveća. Stanuje u telima koja se muče dok u njega ne pogledaju. Vrata su otvorena a mnogi ih ne vide ili ne smeju da ih otvore, jer tamo je sve, odgovori bez pitanja.

Osećate li da se oko nas rastavljaju dve strane zavese i da se otkriva istina, sve jasnije i jasnije, kao dan kada svanjiva? Ko još veruje u to da ne može sam da se moli, da ga neko mora sprovesti do Boga? Sve je unutra, i deo Njega i veza sa Njim, sva svetlost koju zamišljamo na kraju tunela, sve je iznutra. Kada zatvoriš vrata za sobom...

Ali postoji cena koju plaćaš.

Postaješ posmatrač i meta za posmatranje. Samo što ćeš ti zaista videti dok će se drugi pitati šta ti je. Postaćeš nezainteresovan za sve svetovne probleme. Tvoja okoline misliće da si bolestan a ti si ozdravio/la. Sve će postati toliko smešno, iritirajuće i bezvredno. Nagađanja šta će biti sutra, gde će početi rat, hoćemo li nestati, ko će gde pobediti, kad je koji praznik, jesi li "zgrešio " na crveno ili crno slovo, jesi li ovako ili nisi... 

Sjaj sadašnjeg trenutka gubi se u pitanjima i vraćanju u prošlost koje nema, da bi se zabrinuli za budućnost koja će isto tako, samo biti sadašnji trenutak. Postaješ posmatrač gomile .

Nisu nas učili da to što mi tražimo, ono čeka nas. I da smo zbog toga ovde. Da ono iznutra preobrazi to što je spolja. 

Sve je obrnuto i sve se vidi, kada uđeš u sebe i zatvoriš vrata.

Read More

Pokušaj

Necu obećati sebi ništa, ali pokušaću.

Da nestane mraka, svuda gde je.

Da posvetlim sve što se opiralo svetlosti.

Pokušaću da budem prejaka, jer jaka jesam, ali potrebno je još snage.

Da oprostim neoprostivo, da koračam uporno samo napred jer u ljubavi nestaje straha.

Da povratim odbeglo, jadno, uplašeno i oteto.

Pokuśaću da uzvratim na bes i gnev saosećanjem, da shvatim neshvatljivo i povratim Raj.

Nije lako, ali to je uloga moja.

Vidljivo pobediti nevidljivim, kako bi sve imalo smisla. I borba i ljubav, i patnja u upornost, čitav ovaj duhovni rat. Naizgled sama, protiv svih i svega, protiv života i činjenica, protiv tzv.realnosti...U scenariju koji piše srce.

Foto: Edukacija.Info

Read More

Naučena

U pokušaju da vidim lepšu stranu sveta, hodala sam raznim ulicama i sve su bile različite, ali vodile su do istog cilja. Sve sam ih sama birala, zavisno od raspoloženja. 

Borac ide ulicom srca i vrlo često pada, ali svaki put ustaje.  I nema kraja bitkama, jedna za drugom se nižu. Borac veruje u sebe ali ga često vodi nemir.

Mirni ratnik - taj se mudrošću brani i stvara štit oko sebe. Hoda ulicama koje su popločane sigurnošću i oko čijih ivica je posađeno cveće. Ratnik umesto vere ima znanje, on jednostavno zna.

Sve sam to ja. Prihvatiš različitosti i pokušavaš razumeti zašto je svet baš ovakav kakav jeste. Najbolje rešenje je da se  misli ništa osim o svojim postupcima, igrati se sa sadašnjim trenutkom kao da ne znaš hoće li sledeći trenutak doći. 

Sebičan - po potrebi i to vrlo često. Tražiti način za zadovoljstvom, ugađati sebi i dok se drugi pitaju šta ti je. Vrlo često sam rešavala biti sebična i  drago mi je. Od jutra sam pravila obojeno jutro, od večeri mirnu luku stvaralaštva, od odmora svoj sopstveni raj.

Naučena da mogu biti iznad trenutka i da se ne moram truditi da se svidim drugima. 

Svideti se sebi, prvi je i početni uspeh.

Izabrala sam čitati knjige sa srećnim krajem.

Izabrala sam pisati priče sa srećnim krajem.

Izabrala sam poštovati tuđe mišljenje ali samo svoje tumačiti ili menjati.

Naučena da budem ja.

Foto:https://tocka.com.mk/

Prošlo je vreme lažnih osmeha koji dođu "radi reda", vreme poruka koje su poslate iz običaja i što tako treba. Jednostavno je, prošlo je vreme praznika i ove zime. Ništa loše u praznicima ali užurbanost i dizanje buke oko ničega, preterani troškovi, za neke previše posla dok neki previše odmaraju...

Više volim dane kada ništa nije nadolazeće, kada reklame ne divljaju zbog praznika koji se približavaju, kada je jutro mirno i ne gledam u kalendar.

Kafa mi je lepša ako je dan običan, lakše se diše kada ne očekujem ničiju poruku niti je moram poslati. Poruka prijatelja uvek će stići, bez obzira da li je prvi januar ili dvadeset peti. Lepši mi je lagani doručak i običan ručak, bez poslastica na svakom koraku dok žene usplahireno razmenjuju recepte i kupuju materijal za ovu ili onu salatu. Sve je lepše kada je obično jer obično je i opušteno.

Ne pišem raspored ni za jedan naredni dan, ne planiram godinu kakva će biti, planiram samo sadašnji trenutak.

Ostajem ista ja, neprihvaćena i neshvaćena, od nekih voljena.

Ako mi tako odgovara, ponovo ću sama sa svojim koferom putovati gde mogu, ponovo ću iste greške činiti, ponovo ista zadovoljstva.

Ništa ja ne moram, samo mogu da stvorim svoj početak godine, u mislima i željama, ili da ga ne vidim i nemam. 

Svet se sveo na "moranje" i na potrebe koje nemaju smisla. 

Ljudi su pretvorili svoje živote u dokazivanje i brisanje prašine po "glatkoj površini" ispod koje ne zagledaju.

Zagledana ispred sebe i u daljine u sebi, ostajem u sadašnjem trenutku gde je sve početak i sve odgovor. I odakle sam posmatrač gomile čiji deo nisam. 

Read More