Virus ludila
Ludilo kreće, uzima maha.
Ne napada, nije neizvesno ko će ga dobiti. Ono je izabrano. Ne mogu da verujem da ovo pišem. Dešava se kao što sam zamišljala u jesen i zimu 2018. dok sam pisala priču kako je svet oboleo od veštačkog ludila, tokom zime i proleća 2020. Verujem da je taj virus opasan ali ono što ide uz njega, još je gore. Jutros čitam da 18 zemalja još uvek odoleva virusu. Dok on u nekim zemljama mutira u ludilo. Ludilo je podmukli virus za koji niko neće tražiti vakcinu i lek. Podele u narodu, neshvatanje situacije, bezbroj informacija...
Jedni padaju od posla, drugi se odmaraju, treći ne znaju da se smire, ne znaju ni knjigu pročitati, ne znaju smisliti bilo kakvo zadovoljstvo u ovom prinudnom odmoru. Političke podele do vrhunca došle, virus neslaganja oko svega. Marketi puni, pijace prazne, crkve prazne, i zvona su utihnula, a vernici se plaše i zaboravili šta su ikada u crkvi naučili.Stotine stručnjaka sada znaju sve, prosto se takmiče ko će izneti luđu tvrdnju. Samo je zaboravljeno da je planeta stvorena za čoveka.
U Postanju se navodi da je stvoreno nebo i zemlja, voda i vazduh, sunce i priroda,oblaci, životinje, sve da bi se stvorili uslovi za život čoveka. Toliko je važan taj čovek.Viša inteligencija ga je stvarala pažljivo, da mu ništa ne zafali, sve mu dala u ruke. I Mesec sija noću, čak i to nije zaboravljeno. Ali čovek nikada nije bio normalan. Ubiše se od priča o smaku sveta. Setite se Srednjeg veka koji je bukvalno bio najgore vreme zla, setite se svih ratova i nesreća koje su oni doneli. Ništa od toga nije bio smak sveta. Neće ni ovo. Ali treba strpljenja koje mnogo fali narodu na ovim prostorima. Od nestrpljenja ćemo navući i druge boljke, a ovaj što sada vlada, njega ćemo privući kao da ga jedva čekamo. Zašto mislimo da je ovo nešto što mora biti jače od nas i mora ući u nas? Zato što smo nesređeni u glavi i srcu? Zato što jedva čekamo da nas neko prestraši? Zar nije dovoljno pridržavati se pravila i malo zaćutati, da malo tišina kaže svoje? Zašto se ne fokusiramo na zdravlje umesto na bolest. I sama sebi ovo govorim. Ponekad pomislim da sam luda jer se zamislim što sam kinula i što sam se nakašljala. Pa ceo život sam bila prehlađena u ovo doba godine...
Neka nam je sretno ludilo ako ne želimo da se smirimo...Virus L-20. Nadam se da do njega neće doći. (04.04.2020.)
Foto: https://mahb.stanford.edu/ |
Коментари
Постави коментар