Čujem svoje misli

Kao da nisam odavde a osuđena da budem.

Nema previše misli jer više nema tuđih. Samo  čujem svoje .

Kao da odjednom osećam svoje postojanje.

Ovih dana ja posmatram sebe.

Znam ko je ona u čijem telu provodim ovaj zemaljski život.

Bilo ih je puno ispred ovoga.

Znam i ko je ova što piše. 

Buđenje nije lako, a put pre njega gori je od svakog trnja. Manje bi bolelo da sam po ekserima gazila.

Buđenje pakazuje sadašnji trenutak i kada sve ono juče izgleda kao drama iz koje se trgneš.

Sada čujem sebe i čekam od sebe odgovor na pitanje koje se pri buđenju postavlja. "Šta dalje?"

Stigla je ona sekunda sa sobom

Da, ona nula o kojoj sam pisala dve godine ranije. Nula kojom sam bila obuzeta.

Praznina iz koje nastaje sve.

 Ja, ona druga Viša Ja, nula i sekunda sa sobom.

Sve je iscenirana priča, čitava ekipa je tu. I pisac i reditelj, i glumci sa svim ulogama.

Nešto mi govori da svaka drama traje do buđenja. Kada se glavna uloga probudi dolazi kraj scenariju. Sada je kod mene papir i olovka. Ja u nuli i sa svojim kreacijama. Ispred belog ekrana, sa slobodom da po njemu ispišem svoju stranicu.

12.04. 2020.