Kao da nisam odavde a osuđena da budem.
Nema previše misli jer više nema tuđih. Samo čujem svoje .
Kao da odjednom osećam svoje postojanje.
Ovih dana ja posmatram sebe.
Znam ko je ona u čijem telu provodim ovaj zemaljski život.
Bilo ih je puno ispred ovoga.
Znam i ko je ova što piše.
Buđenje nije lako, a put pre njega gori je od svakog trnja. Manje bi bolelo da sam po ekserima gazila.
Buđenje pakazuje sadašnji trenutak i kada sve ono juče izgleda kao drama iz koje se trgneš.
Sada čujem sebe i čekam od sebe odgovor na pitanje koje se pri buđenju postavlja. "Šta dalje?"
Stigla je ona sekunda sa sobom
Da, ona nula o kojoj sam pisala dve godine ranije. Nula kojom sam bila obuzeta.
Praznina iz koje nastaje sve.
Ja, ona druga Viša Ja, nula i sekunda sa sobom.
Sve je iscenirana priča, čitava ekipa je tu. I pisac i reditelj, i glumci sa svim ulogama.
Nešto mi govori da svaka drama traje do buđenja. Kada se glavna uloga probudi dolazi kraj scenariju. Sada je kod mene papir i olovka. Ja u nuli i sa svojim kreacijama. Ispred belog ekrana, sa slobodom da po njemu ispišem svoju stranicu.
12.04. 2020.
Коментари
Постави коментар