Naučena

U pokušaju da vidim lepšu stranu sveta, hodala sam raznim ulicama i sve su bile različite, ali vodile su do istog cilja. Sve sam ih sama birala, zavisno od raspoloženja. 

Borac ide ulicom srca i vrlo često pada, ali svaki put ustaje.  I nema kraja bitkama, jedna za drugom se nižu. Borac veruje u sebe ali ga često vodi nemir.

Mirni ratnik - taj se mudrošću brani i stvara štit oko sebe. Hoda ulicama koje su popločane sigurnošću i oko čijih ivica je posađeno cveće. Ratnik umesto vere ima znanje, on jednostavno zna.

Sve sam to ja. Prihvatiš različitosti i pokušavaš razumeti zašto je svet baš ovakav kakav jeste. Najbolje rešenje je da se  misli ništa osim o svojim postupcima, igrati se sa sadašnjim trenutkom kao da ne znaš hoće li sledeći trenutak doći. 

Sebičan - po potrebi i to vrlo često. Tražiti način za zadovoljstvom, ugađati sebi i dok se drugi pitaju šta ti je. Vrlo često sam rešavala biti sebična i  drago mi je. Od jutra sam pravila obojeno jutro, od večeri mirnu luku stvaralaštva, od odmora svoj sopstveni raj.

Naučena da mogu biti iznad trenutka i da se ne moram truditi da se svidim drugima. 

Svideti se sebi, prvi je i početni uspeh.

Izabrala sam čitati knjige sa srećnim krajem.

Izabrala sam pisati priče sa srećnim krajem.

Izabrala sam poštovati tuđe mišljenje ali samo svoje tumačiti ili menjati.

Naučena da budem ja.

Foto:https://tocka.com.mk/

Prošlo je vreme lažnih osmeha koji dođu "radi reda", vreme poruka koje su poslate iz običaja i što tako treba. Jednostavno je, prošlo je vreme praznika i ove zime. Ništa loše u praznicima ali užurbanost i dizanje buke oko ničega, preterani troškovi, za neke previše posla dok neki previše odmaraju...

Više volim dane kada ništa nije nadolazeće, kada reklame ne divljaju zbog praznika koji se približavaju, kada je jutro mirno i ne gledam u kalendar.

Kafa mi je lepša ako je dan običan, lakše se diše kada ne očekujem ničiju poruku niti je moram poslati. Poruka prijatelja uvek će stići, bez obzira da li je prvi januar ili dvadeset peti. Lepši mi je lagani doručak i običan ručak, bez poslastica na svakom koraku dok žene usplahireno razmenjuju recepte i kupuju materijal za ovu ili onu salatu. Sve je lepše kada je obično jer obično je i opušteno.

Ne pišem raspored ni za jedan naredni dan, ne planiram godinu kakva će biti, planiram samo sadašnji trenutak.

Ostajem ista ja, neprihvaćena i neshvaćena, od nekih voljena.

Ako mi tako odgovara, ponovo ću sama sa svojim koferom putovati gde mogu, ponovo ću iste greške činiti, ponovo ista zadovoljstva.

Ništa ja ne moram, samo mogu da stvorim svoj početak godine, u mislima i željama, ili da ga ne vidim i nemam. 

Svet se sveo na "moranje" i na potrebe koje nemaju smisla. 

Ljudi su pretvorili svoje živote u dokazivanje i brisanje prašine po "glatkoj površini" ispod koje ne zagledaju.

Zagledana ispred sebe i u daljine u sebi, ostajem u sadašnjem trenutku gde je sve početak i sve odgovor. I odakle sam posmatrač gomile čiji deo nisam.