U početku beše Univerzum, početni um i sve ostale energije izašle iz njega.
Imali su svoje četiri strane, baš kao i ljudsko telo, sastojali se samo iz čistote. Zvezde i druge planete bile su im igračke. Imali su slobodu da žive u raznim dimenzijama, gde su poželeli, bez ograničenja. U tome i jeste cela ova drama nastala. Previše slobode su dobili od Vrhovnog, koji je njih najviše voleo. Ostala svetlosna bića stvorena su da nemaju slobodnu volju, poput raznih vrsta anđela. Njih je Univerzum stvorio isključivo "čiste".
Slobodna stvorenja, duše, miljenici glavnoga, lutali su u svojoj dečijoj igri, stvarajući nove svetove, u ljubavi i neograničenosti, bez ikakvog znanja o nečemu izvan.
I baš tada, nastade planeta kakvu još nisu videli. Miljenica Vrhovnog, obojena u plavo, prepuna zelenila i čudesne pojave koju nazvaše "voda". Njeno tlo bilo je meko i iz njega je izrastao svet biljki, najlepši ukras koji videše svetlosna bića. Miris cveća oduze im dah, lepota svake latice mamila ih je da se zadržavaju na planeti koju nazvaše "Zemlja". I dopusti im Vrhovni da im ona bude glavno utočište, nakači im Sunce da podeli dan od noći, kako bi noću uživali u sjaju zvezda, pa im nakači i Mesec, da bude glavni ukras noćnog neba. Deca Svemira bila su najsrećnija deca. Anđeli su ih posećivali i divili se planeti koja je bujala od lepote.
Nakon izvesnog vremena, koje je postojalo na Zemlji, za razliku od nematerijalnog sveta iz kojeg su došli, duše počeše da se ponašaju svojevoljno, bez volje Tvorca. Njihovu čistu energiju osenčilo je pitanje koje do sada niko u svetu svetlosti nije postavio: "Ako je Vrhovni stvorio materiju i mi smo stvorili materiju svojim rečima i mislima, možemo li i mi sami da postanemo materija? Da se stopimo sa prahom zemaljskim i da osetimo materijalna zadovoljstva?"
" Mi možemo sve! " - složila su se bića dok je svetlost obasjavala plavu planetu. I tako, bez saglasnosti Tvorca stvoriše snagom svoje misli figuru po svom obličju. Od zemlje nastade telo i organi, stopiše ga sa vodom diviše mu se. Napraviše figure u raznim bojama kože, očiju i kose. U tom se anđeli spustiše sa upozorenjem od samog Vrhovnog uma.
" On vam neće zabraniti da taj korak učinite, jer je protiv Njegovog zakona da vam nešto brani, stvoreni ste slobodni. On vas upozorava da će te izgubiti sebe ako se stopite sa materijom. Imaćete nešto što se zove zemaljski život i iskusićete ono što se zove bol. Odvojićete se od svog pravog postojanja i zaboraviti ko ste. Da bi izgradili svet ovih bića, morate znati da su ovo i mnoga druga stvorenja učinila na drugim planetama i doživela svoj pad. I da morate posetiti jednu od planeta da bi videli sta vam sleduje."
Uporni u svojim namerama, stvorenja posetiše planetu na kojoj otkriše život sličan zemaljskom i zastadoše gledajući u stvorenja kakva oni nisu bili. Muško i žensko. Jer duše su bile bespolne, bez ikakve svesti o razlikama. Gledajući u ono što se zove ljubav telesna, shvatili su na šta ih Tvorac upućuje. Trebalo je stvoriti čoveka i ženu. Ali nisu znali da je ova planeta doživela duhovni rast nakon mnogo hiljada godina. I da u tim telima stanuje neka druga energija, da nisu svi isti. Vratili su se na Zemlju i od onih figura stvarali muško i žensko. Sve za njih beše igra, zaboraviše na reči anđela i samog Izvora. Želja za telesnim iskustvom, bila je najjača od svega. Ali, kako? Postavilo se pitanje, čiji odgovor je doprineo čuvenom "padu iz Raja".
Sve duše, a bilo ih je 2 miliona, složiše se u isti mah šta treba činiti. Svako će se raspoloviti na dve duše, jedna će naseliti muško telo, druga žensko. Tako će razvijati svet na Zemlji i iskusiti telesnu ljubav. U tom dobiše još jedno, poslednje upozorenje: "U mukama će svako od vas da provodi dane na ovoj planeti ako ne pobedite telesni um!"
Ali duše nisu znale šta je "bol", "patnja", "muka". Toliko moćni, nisu verovali da će novi oblik života biti daleko teži od njihove igre.
U tom trenutku, kada su se duše razdvajale na pola, desio se prasak u Svemiru. Izmenio se Univerzum, ništa više nije bilo isto.
I svaka polovina, useli se u telo figure koju je poželela.
"Uselićemo se i onda ćemo se ponovo spojiti jedno sa drugim, i stvorićemo čoveka ljubav. Vidimo se u novoj igri!" - zadovoljno rekoše duše jedna drugoj, sada ih je bilo duplo više.
I napustiše svoj Raj. Zaboraviše ko su, jer ih je telesni um prevario. Nisu mogli da se sete ko su i da imaju magnetično poreklo, da mogu stvarati mislima, i da se to dešava automatski.
Sada ljudi, krenuše u svoj mukotrpan razvoj. A polovine se i dalje traže, kroz vekove, od Postanja. Prošle su hiljade godina dok im to sećanje nije probuđeno. Iz života u život, duše shvatiše da se moraju čistiti od prvobitnog pada. Svaka nova inkarnacija, nova šansa. Onda smisliše jednu od najbolnijih tehnika koje će pomoći da stvorenja ljudi, dostignu viši stepen svesti. Pre nego se rode u novom telu, iskreiraće život dole, da se sretnu polovine, s tim što će ona u telu žene prepoznati ovog drugog, dok muškarac neće ništa znati o tome. Bežaće od nje, u svojoj nesigurnosti i strahu od svega, ona će juriti za njim u tolikoj želji, da će spoznati sebe i setiti se svoje duše. Ljudska stvorenja će tako doživeti duhovni napredak. Ona će dobijati pomoć Univerzuma i patiće mnogo. Njegov plamen osvestiće njeno podsvesno i spaliće sve loše u njoj. U isto vreme, muška polovina dok beži, spoznaje sebe, ali na drugi način, nesvesno, menjaće se iznutra a negiraće to sve dok ne stane. Kada se umori, pogledaće se u oči i prići svojoj izgubljenoj polovini.
Ovo je priča poznata nama danas, kao Blizanačke duše, Blizanački plamenovi, Begunac i Gonitelj.
Nakon izvesnog vremena, koje je postojalo na Zemlji, za razliku od nematerijalnog sveta iz kojeg su došli, duše počeše da se ponašaju svojevoljno, bez volje Tvorca. Njihovu čistu energiju osenčilo je pitanje koje do sada niko u svetu svetlosti nije postavio: "Ako je Vrhovni stvorio materiju i mi smo stvorili materiju svojim rečima i mislima, možemo li i mi sami da postanemo materija? Da se stopimo sa prahom zemaljskim i da osetimo materijalna zadovoljstva?"
" Mi možemo sve! " - složila su se bića dok je svetlost obasjavala plavu planetu. I tako, bez saglasnosti Tvorca stvoriše snagom svoje misli figuru po svom obličju. Od zemlje nastade telo i organi, stopiše ga sa vodom diviše mu se. Napraviše figure u raznim bojama kože, očiju i kose. U tom se anđeli spustiše sa upozorenjem od samog Vrhovnog uma.
" On vam neće zabraniti da taj korak učinite, jer je protiv Njegovog zakona da vam nešto brani, stvoreni ste slobodni. On vas upozorava da će te izgubiti sebe ako se stopite sa materijom. Imaćete nešto što se zove zemaljski život i iskusićete ono što se zove bol. Odvojićete se od svog pravog postojanja i zaboraviti ko ste. Da bi izgradili svet ovih bića, morate znati da su ovo i mnoga druga stvorenja učinila na drugim planetama i doživela svoj pad. I da morate posetiti jednu od planeta da bi videli sta vam sleduje."
Uporni u svojim namerama, stvorenja posetiše planetu na kojoj otkriše život sličan zemaljskom i zastadoše gledajući u stvorenja kakva oni nisu bili. Muško i žensko. Jer duše su bile bespolne, bez ikakve svesti o razlikama. Gledajući u ono što se zove ljubav telesna, shvatili su na šta ih Tvorac upućuje. Trebalo je stvoriti čoveka i ženu. Ali nisu znali da je ova planeta doživela duhovni rast nakon mnogo hiljada godina. I da u tim telima stanuje neka druga energija, da nisu svi isti. Vratili su se na Zemlju i od onih figura stvarali muško i žensko. Sve za njih beše igra, zaboraviše na reči anđela i samog Izvora. Želja za telesnim iskustvom, bila je najjača od svega. Ali, kako? Postavilo se pitanje, čiji odgovor je doprineo čuvenom "padu iz Raja".
Sve duše, a bilo ih je 2 miliona, složiše se u isti mah šta treba činiti. Svako će se raspoloviti na dve duše, jedna će naseliti muško telo, druga žensko. Tako će razvijati svet na Zemlji i iskusiti telesnu ljubav. U tom dobiše još jedno, poslednje upozorenje: "U mukama će svako od vas da provodi dane na ovoj planeti ako ne pobedite telesni um!"
Ali duše nisu znale šta je "bol", "patnja", "muka". Toliko moćni, nisu verovali da će novi oblik života biti daleko teži od njihove igre.
U tom trenutku, kada su se duše razdvajale na pola, desio se prasak u Svemiru. Izmenio se Univerzum, ništa više nije bilo isto.
I svaka polovina, useli se u telo figure koju je poželela.
"Uselićemo se i onda ćemo se ponovo spojiti jedno sa drugim, i stvorićemo čoveka ljubav. Vidimo se u novoj igri!" - zadovoljno rekoše duše jedna drugoj, sada ih je bilo duplo više.
I napustiše svoj Raj. Zaboraviše ko su, jer ih je telesni um prevario. Nisu mogli da se sete ko su i da imaju magnetično poreklo, da mogu stvarati mislima, i da se to dešava automatski.
Sada ljudi, krenuše u svoj mukotrpan razvoj. A polovine se i dalje traže, kroz vekove, od Postanja. Prošle su hiljade godina dok im to sećanje nije probuđeno. Iz života u život, duše shvatiše da se moraju čistiti od prvobitnog pada. Svaka nova inkarnacija, nova šansa. Onda smisliše jednu od najbolnijih tehnika koje će pomoći da stvorenja ljudi, dostignu viši stepen svesti. Pre nego se rode u novom telu, iskreiraće život dole, da se sretnu polovine, s tim što će ona u telu žene prepoznati ovog drugog, dok muškarac neće ništa znati o tome. Bežaće od nje, u svojoj nesigurnosti i strahu od svega, ona će juriti za njim u tolikoj želji, da će spoznati sebe i setiti se svoje duše. Ljudska stvorenja će tako doživeti duhovni napredak. Ona će dobijati pomoć Univerzuma i patiće mnogo. Njegov plamen osvestiće njeno podsvesno i spaliće sve loše u njoj. U isto vreme, muška polovina dok beži, spoznaje sebe, ali na drugi način, nesvesno, menjaće se iznutra a negiraće to sve dok ne stane. Kada se umori, pogledaće se u oči i prići svojoj izgubljenoj polovini.
Ovo je priča poznata nama danas, kao Blizanačke duše, Blizanački plamenovi, Begunac i Gonitelj.
