Klesari ( Peti deo)
Šta se desilo posle...
Tragajući za nekom, bar malo drugačijom verzijom događaja, možemo naići na zanimljivu, al istorijsku knjižicu u PDFu, autorke Vesne Lalošević.
Ovde se već susrećemo sa istorijskim podacima, nevezano za religiju i jedno isto prepričavanje. U svim ostalim tekstovima o klesarima, zapisano je kako su njihova tela iz Save izvadili vernici i pokopali na mestu današnje Mačvanske Mitrovice, da bi u 6. veku sirmijumski episkop Sebastijan preneo mošti u hram na Labikanovom putu u Rimu. Ovaj hram postoji i danas, Basilica SS Quattro Coronati. Navodno, vidljivi su sarkofazi u kojima počivaju mučenici.
Četvorica kornikularija
Tačno je da se kult četvorice klesara proširio Evropom, pod nazivom Passio Qattro Coronati i da se njihovi likovi nalaze izgrađeni od kameni, u katedralama Rima, Firence... I da su postali zaštitnici Slobodnih zidara, najpre u Engleskoj. Ali ono što katolička crkva slavi može biti i sećanje na četvoricu kornikularija iz Rima, koji su stradali dve godine nakon stradanja sirmiumskih klesara. Legenda kaže da su pokopani na Labikanovom putu, odakle započinje kult Četvorice Ovenčanih, možda odredbom pape Miltijada. Kult četvorice klesara stiže u Rim, verovatno 313. godine, i neko od zapisničara događaja spaja sve u jedno.
U knjizi se navodi da su u 5. veku relikvije panonskih klesara prenete iz Sirmiuma u Rim, u baziliku na Celiju, a kako je tamo njihov kult već živeo, bazilika Aemiliana menja ime u crkvu Četvorice Ovenčanih. To se desilo pre 595. godine. Isto tako, nalaze se relikvije četvorice kornikularija na Labikanovom putu i prenose se u istu baziliku. Kult se konačno spojio u jedno.
Postavlja se pitanje čije mošti počivaju u sarkofazima. Ako su četvorica kornikularija pokopana na Labikanovom putu, onda su zasigurno njihove mošti. Gde su klesari?
Mala crkva Sveti Stefan Sremska Mitrovica
Prvi zapis o njoj potiče iz 1729. godine. Sagrađena je na ostacima stare bogomolje, a ispod njenog temelja nalaze se kosti hrišćana. Nekada je ovde bilo i pravoslavno groblje. Ne zna se kako je izgledao taj prvi hram, ali kako je ovaj poseban i jedinstven kao građevina, moguće je da se nije mnogo razlikovalo od prvog. Hram liči na brod, na barku, sa leve i desne strane ima po četiri kosa stuba, kao neke izbočine iz zida. Nazvali su je i "Plava crkva", jer je do skora njen krov bio u plavoj boji, sada su ga malo više potamnili. Od svega je najvažnija tvrdnja mnogih koji tu dolaze i kojima ovaj hram znači, da su ga izgradili Templari.
Dobro znamo, da su kroz istoriju Temlari zabeleženi kao jeretici, čuvari istine, i oni koji su potpuno drugačiji od običnih vernika. Nisu ni protiv crkvene tradicije, ali nisu ni deo nje.
Takva je i ova crkva. Unutrašnjost je drugačija, a i osećaj pri ulaženju unutra može biti sasvim drugačiji nego kada uđete u druge bogomolje. Pored crkve iskopan je templarski krst, a i sam krst na crkvi nije kao drugi. Ovde je sve drugačije, postoji nešto u vazduhu i to se može osetiti. I to nešto nije puka tradicija, vere i običaji naroda, već jaka i čista energija i dokaz jednog vremena, poruka koje se prenosi kroz vekove.
Moguće je da su tela klesara ovde pokopana, potom je podignut hram u znak sećanja na njih, pa je srušena da bi se i sama priča o njima precrtala. Nakon dužeg vremena, Templari su pristigli, možda baš u barci koja liči na građevinu, podigli hram koji je ostao kao dokaz postojanja četvorice.
Danas, kada se širi duhovna evolucija, i dalje postoji podela na "lude" i "pametne vernike".
U ono vreme, imati probuđen "sveti duh" u sebi, bilo je ravno bogohuljenju. Nisi smeo da budeš kao Hrist iako je i sam Hrist želeo da ljudi postanu poput njega.
" Budite mudri kao zmije, bezazleni kao golubovi" - Ješua Nazaren
Коментари
Постави коментар