Postoji jedna predivna, drevna indijska priča, u kojoj se navodi kako su ljudi svoje znanje i moći zloupotrebili, što je nateralo Tvorca da te moći sakrije od njih. Jedino mesto za koje je verovao da se ljudi neće setiti, jeste čovečije srce. Postavio je izvor ljudske moći u srce svakog čoveka i žene, jer se neće setiti tamo da ga traže.
Kako je čovek stvoren kao slobodno biće, da oseća i bude ono što hoće, nisu svi ostali bez veštine da se probude. Sav napredak civilizacije nije ništa drugo nego delo onih koji su uspešno pronašli skrivenu moć u srcu. Sa druge strane, imamo večita predavanja da su vanzemaljci zaslužni za sve ako ne postoji objašnjenje.
Zašto je čudno ako je u dalekoj prošlosti postojao neko mudriji nego mi danas? Merilo za sposobnost nije vreme u kom je živeo.
Toliko je zapanjujuće ako su ljudi zaslužni za izgradnju piramida u Egiptu, da je ipak lakše sve to prepisati vanzemaljskoj tehnologiji. Mnogo je teže shvatiti da su nekada postojali geniji sa probuđenim znanjima ili moćima, bolje rečeno, da su se kroz vreme od Postanka do danas rađali oni koji "mogu" i "znaju".
Moram priznati, dok sam čitala deo Starog zaveta, dok "Tvorac govori" caru Solomonu kako da izgradi Hram, zapitala sam se, kako je čovek tadašnjeg vremena uspeo takvu građevinu nepogrešivo da završi. Zamišljaš cara koji u haljinama hoda kroz svoje odaje i proglašava sebe svetim, ima nebrojeno slugu, žena i dece, blaga i kamila... kako odjednom, po "nečijem" uputstvu počinje da gradi tako nešto veličanstveno. Bez struje i moderne tehnologije, a sve do tada što je znao, bilo je da piše pesme i hvalospeve, da uživa u svom raskalašnom životu.
Na redu je bilo nešto što će ući u istoriju i o čemu će se govoriti i pisati pod znakom pitanja.
Zidari
Jedan kralj, koji je znao lepo pisati i plakati kroz pesme, sigurno nije preko noći postao arhitekta ogromne i komplikovane građevine. Imao je ugled i moć da dovede najveće umove svog zanata, što je, prema jednoj "legendi", i učinio.
Ime glavnog graditelja, Hiram Abif, poznato je kao i mit i istina, u zavisnosti ko o njemu piše. Zajedničko za sve verzije jeste to da je ubijen nakon izgradnje Hrama, i to od strane drugih zidara. Knjiga "Hiramov ključ" ( Kristofer Najt i Robert Lomas), detaljno opisuje kako su petnaestorica zanatlija ubili Hirama, jer im nije odao svoju tajnu. Odbio je da im odgovori ali je rekao da su te tajne poznate jedino trojici u svetu, i da on neće prekršiti zakletvu i po cenu života.
Hram je završena a glavni arhitekta dao je život za ono što je ostalo pod znakom pitanja. Kakva tajna njegovog posla može postojati ako su brojni ljudi bili zaduženi za posao? Šta je to čudesno učinio Hiram Abif? On je tolika misterija bio za njih, kao da je sam svojom rukom izgradio Hram. Smatrali su da je tajna koju poznaje jednaka ogromnoj moći. Očigledno se nešto izuzetno desilo tokom gradnje i to čudo je proizveo jedan čovek. Ostala su još trojica u to vreme, sa istim znanjem. Priča je izuzetna i sigurno nosi jaku poruku, ali površnom ljudskom shvatanju nije važno ništa drugo osim da je Hiram bitan za Masone.
Ime glavnog graditelja, Hiram Abif, poznato je kao i mit i istina, u zavisnosti ko o njemu piše. Zajedničko za sve verzije jeste to da je ubijen nakon izgradnje Hrama, i to od strane drugih zidara. Knjiga "Hiramov ključ" ( Kristofer Najt i Robert Lomas), detaljno opisuje kako su petnaestorica zanatlija ubili Hirama, jer im nije odao svoju tajnu. Odbio je da im odgovori ali je rekao da su te tajne poznate jedino trojici u svetu, i da on neće prekršiti zakletvu i po cenu života.
Hram je završena a glavni arhitekta dao je život za ono što je ostalo pod znakom pitanja. Kakva tajna njegovog posla može postojati ako su brojni ljudi bili zaduženi za posao? Šta je to čudesno učinio Hiram Abif? On je tolika misterija bio za njih, kao da je sam svojom rukom izgradio Hram. Smatrali su da je tajna koju poznaje jednaka ogromnoj moći. Očigledno se nešto izuzetno desilo tokom gradnje i to čudo je proizveo jedan čovek. Ostala su još trojica u to vreme, sa istim znanjem. Priča je izuzetna i sigurno nosi jaku poruku, ali površnom ljudskom shvatanju nije važno ništa drugo osim da je Hiram bitan za Masone.
 |
| Četvorica "ovenčanih slavom", katedrala u Firenci |
Passio Quattro Coronati
Radnja vezana za četvoricu, jeste Sirmium (današnja Sremska Mitrovica), u godinu 305. Vladavina cara Dioklecijana, koji je surovo progonio hrišćane, ali je voleo gradnju, te je imao velike kamenolome na Fruškoj gori. Odatle su dovlačili kamenje u Sirmium, od čega se zidalo i klesalo sve što car poželi. I tu se pojavljuju klesari čije su veštine bile ravne čudima. Po nekim pričama, sve su radili sa mnogo lakoće i uz molitvu Hristu. Njihova vera bila je vodilja i tajna. Izgradili su skulpturu visoku 25 stopa, zbog čega su postali carevi miljenici.
Nikostrat, Klaudije, Kastorije, Simpronijan, a kasnije im se pridružio i učenik Simplicije. Njihov ovozemaljski život okončan je kada su odbili da izgrade kip boga Eskulapa. Živi su zatvoreni u olovne sanduke i bačeni u Savu. Dan njihoog stradanja zabeležen je 08.11. 305. god. Kult četiri mučenika proširio se svetom, poznat kao Passio Quattro Coronati. Opet vezan za Masone koji ove zidare smatraju svojim početkom. Tokom 6. veka, u Rimu, na Labikanovom putu, postojao je hram posvećen klesarima, gde su izvađena i njihova tela. Hram i danas postoji pod nazivom Basilica SS Quattro Coronati.
Legende i nagađanja postoje, ali pitanje, šta je Tajna i šta su posedovali, malo koga interesuje. Hiram je gradio vidljivo, ali su ga ubili zbog nevidljivog. Četvorica su ubijeni, navodno zbog vere u Hrista. Možda je njihova moć stvaranja toliko bila zapanjujuća, da je postala uzrok stradanja, više nego ime kojem su se molili...
Nastaviće se....
Коментари
Постави коментар