Sekunda sa sobom

Kada zaboraviš trenutno sve, u onoj sekundi dok toneš u san, šta osećaš? Ništa osim sebe i nema ničega. Spira se sve i nestaje kao vodom odnešeno, ostaje iza tebe kao iluzija.

Možda je to jedini trenutak istine i podudaranja sa samim sobom. 

Momenat mira i govor duha, dok unezvereni um ćuti jer se ego umorio.

Nema demona i pakla u svemiru, sve je prizemni ego koji kvari svetovnu lepotu.

Dok tonemo u san, budi se dete u nama  koje nas čeka da mu se vratimo. I ništa više nije važno, osim spajanja sebe sa sobom, JA sa JA i prisećanja ko sam.

Kada uklonim pitanja, ni odgovori mi nisu potrebni.

Ako ignorišem brige i sve što vidim, ostaću ja i tišina. Nula iz koje proizilazi sve.

Ko si dok te niko ne gleda i dok slušaš tišinu? Shvatićeš dok toneš u san, jer će ti taj sadašnji trenutak biti jedino važan. Ostaješ samo ti, duh u telu koji se pita šta dalje i šta uopšte radi ovde.

Šta ćeš sa sobom ako oteraš tamu i sivilo? Ako osetiš svetlost, hoćeš li je ponovo gasiti ili će ti se svideti ono što vidiš? Svoje najdublje emocije koje doživljavaš a nemaš snage do kraja ih spoznati. 

Ko si i šta želiš, tražićeš odgovore u okolini, a odgovor je u onoj nuli.