Klesari (Četvrti deo)

Egipćani su imali dva, toliko poznata simbola, da su ih upamtili i oni koji nikada o tome nisu čitali. Jedan je u obliku krsta, "Ank", a drugi je crtež oka, samo na prvi pogled. Odgovor na pitanje, zašto je taj crtež toliko prisutan i važan, sve češće se pojavljuje na internetu u poslednje vreme. Radi se o tome da "Oko Horusa"  predstavlja Pinealnu žlezdu Epifizu, a koja je centar ljudske, unutrašnje moći. Ako je stomak centar za predosećaj, srce za ljubav i želje, onda je Epifiza mesto kroz koje se manifestira sve što osećamo i zamišljamo kroz osećanja, bilo negativna ili pozitivna. Unutrašnje, treće oko, koje radi za nas a da nismo toga svesni. Ovaj simbol govori da su Egipćani poznavali tehniku ovladavanja Epifizom, kako je aktivirati u svoju korist. Ako su je ljudi u tim davnim vremenima koristili, mogli su biti toliko napredni, da odatle dolazi odgovor odakle tehnologija na planeti dok još nije bilo struje i bilo čega drugog iz modernog doba. Možda je sve to i postojalo, u zemljama gde su poznavali tehnike, koje su za druge predstavljale tajnu. 

Za Hirama Abifa zapisano je kako je znanje doneo iz Egipta. I da su pored njega postojali još trojica koji poznaju "tajnu".

Priča o klesarima veoma je slična onoj o Hiramu. Bilo kojoj veri da su pripadali, očigledno je da su njihov sposobnosti bile ravne onome za šta drugi smatraju "moćima".

Trebalo je tajnu otkriti ili ih ubiti. Moćni ljudi smetali su i vlastima i drugim zanatlijama koji su se sigurno utrkivali za naklonost Rima.

Šta ako su klesari napravili kip boga Eskulapa?

Ovo pitanje samo se nameće. Šta bi se moglo desiti u njima da odjednom ostave sve svoje uspehe i da svesno stradaju? Ovo se desavalo propovednicima, onima koji su posvetili život hrišćanskom učenju i nisu ga se odrekli kada su razotkriveni. Četvorica su bili iznad sveta oko sebe, a po mnogim spisima pridružio im se i peti, mada niko ne tvrdi tačno, da li je i on ubijen sa njima. 

Ukoliko su klesari iz Sirmiuma poznavali učenja iz Egipta i nasledili ih od starijih zidara, što se protezalo kroz vekove, nikakvo čudo ako su se opredelili za Hristovo učenje, i u isto vreme izgradili kip Eskulapu. Prema njihovom shvatanju, Hristovo učenje bila je sloboda življenja i mir sa drugima, ne žrtvovanje i slepo hodanje za gomilom. Ali ako bi otkrili tajnu svoje veštine i posebnosti, to bi bilo kao bacanje bisera pred svinje i otkrivanje dragocenosti koju su ko zna i od koga nasledili. Ovde se vraćamo na drevnu indijsku priču, kada je Bog rešio sakriti od ljudi njihovo znanje, jer su ga zloupotrebili. Ako je neko u tako opasnim i preteškim vremenima, poznavao veštinu moći uma, verovatno je to skrivao iz straha da će drugi znanje iskoristiti negativno. 

Vratimo se u priču pod pretpostavkom da je kip Eskulapu isklesan iz kamena i da to niko nije očekivao, jer se načulo da su majstori sledbenici Hristovog učenja. Sva njihova slava morala je nestati u jednom danu, jer je među stotinu drugih klesara, sigurno morao postojati neko ko je opsednut ljubomorom smišljao plan. Ništa pogodnije nije bilo osim da ih prijavi kako se mole Hristu. Na  pitanje o njihovoj religioznosti, moglo se povezati i pitanje o tajni koju kriju. Možda je priča o njima privukla toliku pažnju istoričara, upravo zbog toga što se razlikuje od stradanja ostalih hrišćana u Sirmiumu. Klesari su se našli u nečemu što nije ni Rim ni versko stradanje, već posebnost. Smaknuće četvorice ili petorice, izazvalo je pažnju i zapisivanje događaja od mnogih, prepričavanje i tumačenje. Oni su na jednoj strani, ostali ranohrišćanski mučenici na drugoj. 

                                                     Nastaviće se...