Klesari ( Treći deo)

Helios u kočijama

Grčko božanstvo, bog sunca u  zlatnim kočijama, koje vuku četiri konja, svakog jutra putovao je preko nebeskog svoda. Preuzeli su ga  i u Rimljani, a kult sunca poštovao se i u Egiptu, kao i u mitologiji starih Slovena. Sunce je oduvek bilo simbol života.

Rimljani su mu promenili ime u Sol Invictus, što je postalo najvažnije božanstvo Rimskog carstva. Uspostavio ga je car Aurelijan 274. godine. Slavio se nedeljom, a drugo ime bilo mu je i Mitra. 

U priči o klesarima, car je zatražio kip ovog prvog božanstva, boga sunca u kočijama sa četiri konja, što nije bilo rimski već grčki kult. Kada se dođe do ovakvih podataka koji se ne uklapaju, može se zaključiti da nedostaje još koji list u dokumentima. Možda nije laž več nespretno prikrivanje činjenica, da su majstori bili pravi profesionalci koji nisu odbijali nijedan zadatak. Ako je Dioklecijan zahtevao skulpturu grčkog božnstva, jednako kao i rimskog, to nije samo bio verski fanatizam već naklonost umetnosti i kulturi. 

Problem je nastao kada su ostali, obični klesari, shvatili još jedan način zidarstva: izgradnja umom. Učiniti ono što drugi oko tebe nisu, znači da si iskoristio nevidljivo. A to nije predanje grčkih i rimskih bogova, već učitelja Ješue. Neko je načuo spominjanje njegovog imena, što je bilo kažnjivo. Nije važno da li oni veruju u njega kao u boga, već navodna tajna njegovog učenja. Rani hrišćani bili su pod znakom pitanja, kao čudaci, čarobnjaci, neshvaćeni...Njihovo pravo ime nije ni bilo "hrišćani", bio je to nastavak dva pokreta Nazarena ili Esena. Ko je razumeo do kraja njihovo učenje, postajao je graditelj svog života  i činio je "čuda". 

Eskulap

On je predstavljao boga zdravlja. Specifičan je po tome što uza sebe drži zmiju, koja je u mnogim mitologijama simbol mudrosti i večnog ciklusa rađanja u prirodi. 

Hrišćanski gnostici, oni koji su od samog početka tumačili Hristovo učenje kao ezoteriju, poistovećivali su Hristovu mudrost sa zmijom, čak su ga nazivali i Zmijonoša. Od svega je najzanimljivije to, da su gnostici tumačili Postanje drugačije od uobičajenog. A to da su postojala dva tvorca, a onaj zli jeste taj koji je držao ljude u neznanju, pa im je zmija prenela to znanje i svetlo, a ne naterala na zlo i greh. Najpoznatiji hrišćanski jeretici, Katari, verovali su da postoje dva tvorca. Zbog svojih znanja skoro da su do kraja uništeni kao narod. 

Prvi pravi sledbenici Hristovog učenja, nisu se borili protiv bilo čijeg božanstva.

Pavlov sledbenik ne bi ni radio za rimskog cara, već bi živeo siromašno i u tajnosti pripovedao novu religiju.

Klesari su bili ovi prvi.

                             Nastaviće se...