Pažnja

Jako teško i mnogima se čini nedostupno. Imati pažnju. Kada nam tako slikovito neko opiše koliko je bitna pažnja u sadašnjem trenutku, kao da se iznenadimo. 

Zastanem na tren i pomislim: " Sve je to tačno ali ne mogu da se ogradim. Ne umem da osetim trenutak." Možda mnogi od nas ne znaju koliko vrede i koliko blaga se u nama krije. Nismo svesni da lepši smo iznutra nego što se predstavljamo i sebi i drugima.  Borba za goli život odvukla je  čoveka od sebe samoga, a nekima je to učinio uspeh ili velika materijalna dobit. 

Odvučeni od pažnje, vidimo samo oklop ali ne i sebe u oklopu. Robovi smo i samo to vidimo. Ponekad u samoći, u lepoti prirode, pored osoba koje volimo, budemo svesni da smo vredniji nego što nam svakodnevnica nameće. U svojoj kreativnosti vidimo koliko smo vredni, u humanim postupcima prema svim bićima shvatimo koliko smo veliki. 

Poput lucidnog sna

Da, liči na lucidni san. To je meni otkriće jer mi je pažnja oduvek blila problem. Lucidni san je onaj kada smo svesni da sanjamo. I onda ne znamo šta dalje, zbunimo se od  svesnosti, probudimo se. Slično je i u spoznaji pažnje sadašnjeg trenutka. Osetiš postojanje svoga bića u telu koje ti je ulaz u svet, zbuniš se i počinje bunilo. Da li da ostanem ili se vratim u stvarnost? I tu je velika zabluda. Stvarnost je upravo ono što nudi pažnja sadašnjeg trenutka. Tren stvranosti u kom ne znam šta dalje sa sobom.