Unutrašnje čovekovo svetlo odbija zlo.
Unutrašnje zlo nema ime, nije ni svetlo ni tama. To je nešto podmuklo što nedgleda oboje. Čeka trenutak baš onda kada mislimo da je svetlo preobrazilo tamu i da je sve dobro. Nikad nije kraj, uvek moramo biti budni.
Kada ne prođe i ne može, ono sećanje na trenutak koji je podsećao na Raj, kada je Raj dokazao postojanje Boga. I kada je na blic i nemoguće bilo moguće. Možda je to samo bio otvoren portal do šanse, do izazova od kojeg nismo znali šta ćemo. Šanse ponekad postoje kao otvorene rupe u svemiru, pokažu put na jedan dan, u sred misli tokom noći, u deliću sekunde, u bilo kom znaku, i zatvore se.Put u Raj, otvorena vrata, na tren, ko prepozna, ko ne, taj minut kada su anđeli povukli mačeve...
Коментари
Постави коментар