Stari zavet, Prva knjiga Mojsijeva, glava 31.
A kada osta Jakov sam, tada se jedan čovek rvaše sa njim do zore. I kad vide da ga ne može savladati, udari ga po zglavku ( zglob) i stegnu ( koleno), te se Jakovu iščaši stegno iz zglavka, kad se čovek rvaše sa njim. Pa onda reče: "Pusti me, zora je." A Jakov mu reče: "Neću te pustiti dok me ne blagosloviš." A čovek mu reče: "Kako ti je ime?" On odgovori. "Jakov".
Tada mu reče: "Od danas, nećeš se zvati Jakov, nego Izrailj, jer si se junački borio i sa Bogom i sa ljudima, i odolio si. " A Jakov zapita: " Kaži mi kako je tebi ime? " A on reče "Što pitaš kako mi je ime?" I blagoslovi ga.
I Jakov nadenu ime onom mestu Fanuil, jer kaže: Boga videh licem k licu, i duša se moja izbavi. I sunce mu se rodi kad prođe Fanuil, i hramaše na stegno (koleno) svoje.
Ovaj tekst podseća na košmarni san čoveka koji je vodio tešku unutrašnju borbu.
Priča bukvalno ide u tom pravcu, da se Jakov fizički obračunao sa Bogom koji ga je udario u koleno, ali mu je taj isti Bog rekao :"Pusti me, zora je." Jakov ga je toliko poštovao iznad sebe, da je tražio prvo blagoslov. Biće koje se rvalo sa Jakovom, kao da je bilo nešto što dolazi samo noću i zorom odlazi. Ako je Jakov bio u zabludi da je to Bog, šta je tačno mogao biti taj blagoslov koji je dobio? Kao da je taj došljak na Jakova preneo neku energiju, prosvetljenje.Od čega je osetio veliku radost i protumačio kao izbavljenje duše.
Priča je preterano stara da bismo je mogli savršeno shvatiti u ukapirati o čemu se radi. Danas je mnogo zaključaka da su starozavetne likove posećivali vanzemaljci i vremenski putnici, više bogova ili anđeli. Ova priča je jedina u kojoj čovek nadjačava biće koje ga blagoslovi.
Posetite moj sajt i upoznajte se sa mojim knjigama👇
Коментари
Постави коментар