Put srca

Put kojim se ide sa strahom i potrebno je mnogo hrabrosti da se istraje, jeste put kojim te nateralo srce. Ta priča nije bajka, nego je istina živa, da je to ono što nosi ime "sudbina" i ono što je stvarno. Sve ostalo je laž.  

Izabrati ono što srce hoće, to je sve što mi želimo celim bićem. A ono što zovemo preprekom nije prava prepreka, već je naša nervoza i gubitak vere. S vremena na vreme, dešavaće nam se da imamo osećaj kako je sve protiv nas. Može se desiti da su i naše porodice protiv naših želja, ali to nije ljubav, pa makar se radilo i o roditelju, to je sebičluk. Desiće se da nam se podsmevaju i prijatelji, ali i da nas podrži neko ko nam nije toliko blizak. Mi smo na ovim prostorima navikli da živimo kako moramo, pa je svaki pokušaj da ostvariš nešto željeno, osuđen od okoline. Možda je najbolje rešenje ćutati o svojim namerama i željama, razmatrati u sebi i donositi odluke sam sa sobom.  

Kada sam pisala prvi roman "Princ spoznaje", krila sam, u potaji istraživala i kreirala priču. Na kraju sam otišla na planinu, da u miru završim. Onda je došlo vreme da se piše i nastavak "Elez", naravno, opet u tajnosti. Razlog je potpuno opravdan, distancirala sam se od negativne energije. "Šta će ti to, šta imaš od toga?", jesu pitanja koja bi me dovela do ludila, ali sam ih izbegla tokom stvaranja, jer ne može roman da bude originalan ako nam je neko na smetnji. Kada sam konačno stigla do cilja i moje delo je postalo stvarnost, nije me bilo briga šta će ko misliti. Pre nekoliko meseci došla je na red priča "Prvi i trinaesti", ponovo u tajnosti pisana. 

Ako smo na težem putu, okruženi smo mnogo više podsmehom nego razumevanjem. Teško ćemo naići na podršku dok smo na svom putu srca. Ja nisam osoba koja može deliti savete niti mi je to namera. Želim podeliti iskustvo sa nekim ko se nalazi u sličnoj situaciji, da je usamljen u svojim namerama i željama, da ga drugi psihički slamaju. Slobodno se krećite kuda vas vodi vaše srce, vaš osećaj i volja. U tajnosti, da zlo ne čuje.