Priče u krug

Dešava se... " Samo još ovo da završim pa ću da skuvam kafu. Nikako da stignem." " Htela sam da popijem kafu malo pre, ali imam posla, ne stigoh." " Samo što sam skuvala kafu, neko me zove. " " Ohladila mi se kafa, nisam je trebala ni poželeti na ovom ludom poslu." " E, sad ću da popijem kafu posle ručka." " Nestade struje, ne mogu ni kafu popiti." Jutro " Baš mi je dobra ova kafa, odavno nisam bolju skuvala." " Dobro je što me je  kafa razbudila. Jedva sam progledala." Podne " Mogli bismo još po jednu kafu, ona prva se ne računa." Veče "Popila bih kafu ali neću moći zaspati noćas." Prijatelji " Hajde da se jednom nađemo na kafi, da se ispričamo." Posle godinu dana... " Eee,  nikako da da popijemo onu našu kafu." " Haha, hajmo online. Vidi što je lepa ova slika." " Haha, evo ti gif, još je lepši." Odvajkada, od kada postoji, ovaj napitak je toliko ...

  Magda je videla leptira... Monarh koji toliko radosno leti, kao da je čuo neku najlepšu vest. Onda je u kući pogledala najnovije vesti, ništa dobro...Magda je rešila da krene za leptirom. Brzina njegovih krila, kao da je uključen u struju, bio je najlepši prizor dana, najlepša scena pred njenim očima. Kao da je slao poruku  "Ne razmišljaj previše, oseti ono što je trenutno sada, ispred tebe, u tebi."  I bilo je tako, trenutak je doneo divljenje.  "Kada bih mogla kao ti, da treperim od radosti, da ne mislim i ne pitam sebe ništa, a ni druge. Da lebdim dok hodam, iznad svakog osećaja. " Sledećeg jutra, Magda nije slušala vesti i nije se prisećala ničega. Kao da je let Monarha obrisao blokade u njoj koje su joj smetale. Osetila je samo sebe i  čvrstu vezanost za tlo i udisaje čistog vazduha, koji više nije imao težinu i gustinu kao juče.  I jutarnja kafa bila je  ukusnija, i početak dana bio je prijatniji u sadašnjem trenutku.  Ponovo je videla lep...

  Drveni pod je te večeri osetio još nečije korake. Njegova lepa senka a još lepši lik  pojavili su se ispred njenog radnog stola, dok je svetlost sa ekrana televizora osvetljavala njegovo lice. Nije stigla ni da se uplaši niti da se upita ko je, jer se učtivo naklonio, poput gospodina iz vremena sto godina unazad, kada se upoznaje sa damom. Više je ličila na neurednu tinejđžerku, dok je sedela za tastaturom u svojoj otrcanoj majici i kratkim pantalonicama. Toplo veče nakon vrelog dana izvelo je pola komšiluka napolje, sedeli su ljudi zajedno, udisali svežinu i glasno razgovarali. Mrak samo što je pao a on je ovde. Lep i savršen pored jednog nedostatka - nije imao vedrine na licu. Samo je malo topline bilo u pogledu. Pomislila je da su poslali majstora za prozor u njenoj sobi, pa je došao kasno. Od kada  se preselila u ovu drvenu seosku kućicu, stekla je dobre odnose sa komšijama koji su rado pomagali da dovede u red sve što je trebalo. Ne bi je čudilo da je majstor stiga...

Od ružne gusenice koju svi odbacuju i ne žele da je vide u blizini, do veličanstvene kreacije leptira kojoj se svi dive ali ne mogu ga uhvatiti. To je čudo i pouka prirode. Ako te zadesi izdaja, šok, tuga, gubitak nekoga ili nečega, knjiga je bolji prijatelj od ponosa ili glume. Tamo se nalaze čitavi svetovi koji isceljuju i pomažu da ustaneš. Svi ti svetovi pripadaju ovome i u jednom od njih prepoznaćeš svoj. Onda zahvali onome ko te izdao ili napustio, jer si zahvaljući njemu sve to pronašao. Mali prijatelj, bez reči i mudrovanja, ugreje dušu i izmami osmeh...Poješće mrvice hleba koje mu ostavim, pogledaće me kada mu se obratim, stidno će odlepršati kada mu se približim, ali znam da me voli. Svaki put kada se vrati, kao da mu govori tu sam!

Ponekad ovakve večeri odgovaraju, podstiču na neku inspiraciju, koju ne mogu da objasnim. Napisala bih nešto a ne znam šta jer to kao da nema reči. Možda bih smislila i neku melodiju ali nisam kompozitor. Učini mi se da čujem zvuk violine a nisam ni muzičar. Samo sam piskaralo...Ružna reč, ali je prihvatim kada shvatim koliko je boljih pisaca od mene. Da se vratim na letnje veče, mrak u sobi, otvoren prozor, jak, topao vetar, kao da će oluja i nevreme. Ali neće, samo će duvati da bi izazvao u nekima nejasne emocije, koje ne znamo opisati. Zavesa koja leprša, prozor koji lupka a ja neću namerno da ga zatvorim, odgovara mi sav taj zvuk. I fijukanje i landaranje, i poneki zvuk auta koji juri uplašen od nevremena, sve mi odgovara. Ima nešto u tome, ograda koja štiti, od ljudskih glasova, od mogućeg sutrašnjeg stresa, od saveta koji ne tražim, od nametanja, cike i vriske "glasnogovornika". Od praznih priča koje otimaju energiju a ne služe ničemu.  Neka noć potraje što duže, pomisl...

  Sve dok živim, obećala sam sebi, da nijedna muka u životu, od lepote odvukla me ne bi. Zauvek ću voleti boje, zauvek ružičasto na meni i oko mene, kao podsećanje da lepo je uvek lepo i da bledilo nije moja volja.  Boje su toplina i ljubav božija, boje su vedrina, nada i ukras koji nam treba. Kako je lepo kada te ne zanima najnoviji model patika već šta se to u lepoti zbiva. Kada te ne zanima gde je ko i šta uradio, već da li su kapljice rose ukrasile ružu. Kada više ne slušaš nijedan događaj iz sveta iz zemlje, već stvaraš svoj svet. Sve što je lepo oko nas, ako primetimo, bićemo ispunjeni i podstaknuti, na stvaranje, na pisanje, slikanje, čitanje...Samo neka je lepota primećena, jer je za nas i za planetu stvorena...

Ništa lepše nego biti neutralan, ne razmišljati više o pravdi i nepravdi, ne glumiti buntovnika, jer na kraju ipak nisi siguran šta jeste i šta nije, ko je u pravu a ko greši.  Mislim da sam prvi put naučila sebe da mi vlast ne smeta jer ne znam u ovom haosu ko je zaista dobar a ko loš. Znam da je nijedna buka u poslednje vreme nije dugo trajala i da pojedinac treba da se posveti sebi a ne drugima. Pravdu ne možeš nigde isterati tako što ćeš na sav glas prepričavati šta si negde čuo, od usta do usta, kao gluvih telefona. Ali budala uvek možeš ispasti. Ne možeš zamišljati zemlju u kojoj živiš da je zemlja tvojih snova, ako nije, i očekivati da jeste ono što ne može biti. U redu je otići i pronaći sebe tamo gde želiš, to je put srca i nema potrebe za lažnim patriotizmom.  Bitna je zlatna sredina. Važno je ostati neutralan i od svega izvući nešto dobro. Nije to  teško, lako je. Samo se čini  na prvi pogled problematično ostaviti sva pitanja. Večito se pitati zašto neko ...