Sve dok živim, obećala sam sebi, da nijedna muka u životu, od lepote odvukla me ne bi. Zauvek ću voleti boje, zauvek ružičasto na meni i oko mene, kao podsećanje da lepo je uvek lepo i da bledilo nije moja volja. 
Boje su toplina i ljubav božija, boje su vedrina, nada i ukras koji nam treba.
Kako je lepo kada te ne zanima najnoviji model patika već šta se to u lepoti zbiva.
Kada te ne zanima gde je ko i šta uradio, već da li su kapljice rose ukrasile ružu.
Kada više ne slušaš nijedan događaj iz sveta iz zemlje, već stvaraš svoj svet.
Sve što je lepo oko nas, ako primetimo, bićemo ispunjeni i podstaknuti, na stvaranje, na pisanje, slikanje, čitanje...Samo neka je lepota primećena, jer je za nas i za planetu stvorena...
Коментари
Постави коментар