Priče u krug

Ponekad ovakve večeri odgovaraju, podstiču na neku inspiraciju, koju ne mogu da objasnim. Napisala bih nešto a ne znam šta jer to kao da nema reči. Možda bih smislila i neku melodiju ali nisam kompozitor. Učini mi se da čujem zvuk violine a nisam ni muzičar. Samo sam piskaralo. Ružna reč, ali je prihvatim kada shvatim koliko je boljih pisaca od mene. Da se vratim na letnje veče, mrak u sobi, otvoren prozor, jak, topao vetar, kao da će oluja i nevreme. Ali neće, samo će duvati da bi izazvao u nekima nejasne emocije, koje ne znamo opisati. Zavesa koja leprša, prozor koji lupka a ja neću namerno da ga zatvorim, odgovara mi sav taj zvuk. I fijukanje i landaranje, i poneki zvuk auta koji juri uplašen od nevremena, sve mi odgovara. Ima nešto u tome, ograda koja štiti, od ljudskih glasova, od mogućeg sutrašnjeg stresa, od saveta koji ne tražim, od nametanja, cike i vriske "glasnogovornika". Od praznih priča koje otimaju energiju a ne služe ničemu.  Neka noć potraje što duže, pomisli...

  Sve dok živim, obećala sam sebi, da nijedna muka u životu, od lepote odvukla me ne bi. Zauvek ću voleti boje, zauvek ružičasto na meni i oko mene, kao podsećanje da lepo je uvek lepo i da bledilo nije moja volja.  Boje su toplina i ljubav božija, boje su vedrina, nada i ukras koji nam treba. Kako je lepo kada te ne zanima najnoviji model patika već šta se to u lepoti zbiva. Kada te ne zanima gde je ko i šta uradio, već da li su kapljice rose ukrasile ružu. Kada više ne slušaš nijedan događaj iz sveta iz zemlje, već stvaraš svoj svet. Sve što je lepo oko nas, ako primetimo, bićemo ispunjeni i podstaknuti, na stvaranje, na pisanje, slikanje, čitanje...Samo neka je lepota primećena, jer je za nas i za planetu stvorena...

Jedan momak rešio da se našali sa velikim brojem ljudi u svojoj zemlji, i to samo jednim potezom. Sanjao je brojeve koji će doneti najveći dobitak u državnoj lutriji. Kupio je listić i zaokružio ih po sećanju.  Uveče je zanemeo od čuda jer sve je bilo tačno. Dobitna kombinacija bila je kod njega, a cifra ogromna, milion evra u igri. Međutim, ono što je njega činilo srećnim, nije novac već proročki san. Nismo svi isti, nekoga će usrećiti nevidljivo i posebno, više od materijalnog. Sakrio je listić od svoje porodice, negde u ćošak fioke, gde niko neće ni slučajno pogledati. Znao je da ga san vodi do cilja koji ni sam trenutno ne vidi. Iskoristio je svoju intuiciju i učinio isključivo ono što oseća. Onda je gledao tragikomediju koju je namerno izazvao. Državna lutrija tragala je za srećnim dobitnikom, dnevni časopisi već su pisali o mogućoj zaveri, naslovi su ga "prizivali", ali ništa. Sačuvao je listić kao uspomenu na pobedu za koju je samo on znao. Prošlo je nekoliko godina od...

Kada sam u proleće 2016. napisala kratku priču za blog, pod nazivom "Lenjost i ludilo", nisam verovala, da ću na istu temu napisati knjigu "Zvuk tišine", tokom 2018. Zamislila sam radnju na početku 2020. godine, kako svetom vlada epidemija ludila. Manjina je ostala zdrava, imuna na štetne talase, izazvane putem televizije. Stvaraju Uniju i beže u prirodu, kako bi našli rešenje. A rešenje je u pomirenju religije i nauke, o čemu nam govore i događaji iz davne prošlosti...Knjiga je objavljena krajem 2019. i onda se u svetu zaista dogodilo nešto slično. Pored bolesti, podele i ludilo koji liče na događaje u knjizi. Ako želite pročitati ove neobične događaje i kakvo su rešenje pronašli, knjiga je dostupna preko ove stranice. https://www.facebook.com/maj1823

Ono što sam o tebi pisala, može shvatiti samo trojstvo: Ljubav, ti i ja. Njeno Veličanstvo i naša malenkost. Mali smo naspram nje, uprljani i ogorčeni, ljuti i ponosni, nesretni, zavađeni. Ljubav nema ništa s tim, ona je ostala ista i gleda nas odozgo, u želji da nas ispuni, ali smo puni tame i reči, uvek istih reči kojim se povređujemo. Knjige su mi odgajile um i probudile duh. I da putujem celim svetom, neću toliko toga videti iznutra kao kroz pisane stranice. Knjige su me spašavale, nasmejavale, ispunjavale. Odvodile su me gde sam htela ići, podarile ideju, probudile sve dobro u meni. Zvuk prirode voleti više od glasova ljudi nije greh. Niti je znak da si čovekomrzac već da si previše među ljudima. Potreba za sličnima, čežnja za mirom u glavi, želja za lepim zvukom, bilo da je lepa reč ili zvuk vetra i ptice, vode...                                        Budna sanjam o skromnoj lepoti...

Zamku prepoznaš tek onda kada postane laka poput paukove mreže, pa je oduvaš u sekundi. Mogu je spremiti najpre bliski ljudi, potom život sam, neprijatelji najmanje. Bila sam jedna od onih koji su se zabrinuli da su ove vakcine žig zveri. Međutim, u Otkrovenju piše da bi taj žig bio na dnu ruke ili na čelu. To vreme možda i neće doći jer stara proročanstva postoje da bi mogli događaji i da se spreče. Nijedno zlo doba Bog nije sprečio ali je pomogao ljudima kada su krenuli da se izbore sa tim. Danas postoje ljudi kojima ne smeta da ovo ide u nedogled već postaju zvezde na internetu, a nemaju rešenje. Jer đavo ne spava nikad.  Malo znanja nije na odmet a korisno je rešiti se primitivnosti. Korisno je ne biti glup i progledati. Povodljivi smo lako i prosto uživamo u ulozi žrtve, buntovnici bez ikakvog znanja. Rekla sam sebi "Dobro jutro i nauci i religiji", pomirila sam obe strane i sada sam spokojna, nemir mi nije jača strana.  Foto: Profit magazin

Vera u Boga prestala je onda kada su ga ljudi počeli zamišljati kao lika koji namršten stoji negde gore i ljuti se na sve i svašta, čeka da se ispune običaji i maše njegovim imenom kao zastavom. Umesto da su ga potražili u sebi, ispod ovog oklopa koji nas oblači. Gde god smo se okrenuli nije ga bilo jer smo zaboravili pogledati u svoju unutrašnjost. Nije u hramu, nijednom. Nije u suvenirima.  Nije u slavskoj trpezi, nije u praznicima, ni klanjanju svetiteljima, nije ni u jednoj olakšici.  Jeste u nama, u instiktu, u srcu gde volimo nešto ili nekoga, u mozgu kada nam je nešto lepo i hoćemo, stvaramo, u nematerijalnom telu koje se nalazi ispod fizičkog tela koje nas oblači.  Jeste u prirodi, u vazduhu, vodi, cvetu, životinji, zemlji i nebu, u suncu i mesecu, jer je On tamo gde je Njegova tvorevina. Istina neće ušetati kroz buku, neće zakucati na vrata u vreme dokazivanja i lažnih junaka. Ušetaće iznenada, u tišini.