Ponešto sa Instagrama
Ono što sam o tebi pisala, može shvatiti samo trojstvo: Ljubav, ti i ja. Njeno Veličanstvo i naša malenkost. Mali smo naspram nje, uprljani i ogorčeni, ljuti i ponosni, nesretni, zavađeni. Ljubav nema ništa s tim, ona je ostala ista i gleda nas odozgo, u želji da nas ispuni, ali smo puni tame i reči, uvek istih reči kojim se povređujemo.
Knjige su mi odgajile um i probudile duh. I da putujem celim svetom, neću toliko toga videti iznutra kao kroz pisane stranice. Knjige su me spašavale, nasmejavale, ispunjavale. Odvodile su me gde sam htela ići, podarile ideju, probudile sve dobro u meni.
Zvuk prirode voleti više od glasova ljudi nije greh. Niti je znak da si čovekomrzac već da si previše među ljudima. Potreba za sličnima, čežnja za mirom u glavi, želja za lepim zvukom, bilo da je lepa reč ili zvuk vetra i ptice, vode...
Budna sanjam o skromnoj lepoti koja bi probudila sav raskoš i sjaj u meni...Pristojne, kulturne ljude koji vole lepotu i više se bave svojim vrtom nego tuđim životom, koji su ljubazni bez povoda i pričaju normalnim tonom glasa...
Коментари
Постави коментар