Priče u krug

Kada sam u proleće 2016. napisala kratku priču za blog, pod nazivom "Lenjost i ludilo", nisam verovala, da ću na istu temu napisati knjigu "Zvuk tišine", tokom 2018. Zamislila sam radnju na početku 2020. godine, kako svetom vlada epidemija ludila. Manjina je ostala zdrava, imuna na štetne talase, izazvane putem televizije. Stvaraju Uniju i beže u prirodu, kako bi našli rešenje. A rešenje je u pomirenju religije i nauke, o čemu nam govore i događaji iz davne prošlosti...Knjiga je objavljena krajem 2019. i onda se u svetu zaista dogodilo nešto slično. Pored bolesti, podele i ludilo koji liče na događaje u knjizi. Ako želite pročitati ove neobične događaje i kakvo su rešenje pronašli, knjiga je dostupna preko ove stranice. https://www.facebook.com/maj1823

Ono što sam o tebi pisala, može shvatiti samo trojstvo: Ljubav, ti i ja. Njeno Veličanstvo i naša malenkost. Mali smo naspram nje, uprljani i ogorčeni, ljuti i ponosni, nesretni, zavađeni. Ljubav nema ništa s tim, ona je ostala ista i gleda nas odozgo, u želji da nas ispuni, ali smo puni tame i reči, uvek istih reči kojim se povređujemo. Knjige su mi odgajile um i probudile duh. I da putujem celim svetom, neću toliko toga videti iznutra kao kroz pisane stranice. Knjige su me spašavale, nasmejavale, ispunjavale. Odvodile su me gde sam htela ići, podarile ideju, probudile sve dobro u meni. Zvuk prirode voleti više od glasova ljudi nije greh. Niti je znak da si čovekomrzac već da si previše među ljudima. Potreba za sličnima, čežnja za mirom u glavi, želja za lepim zvukom, bilo da je lepa reč ili zvuk vetra i ptice, vode...                                        Budna sanjam o skromnoj lepoti...

Zamku prepoznaš tek onda kada postane laka poput paukove mreže, pa je oduvaš u sekundi. Mogu je spremiti najpre bliski ljudi, potom život sam, neprijatelji najmanje. Bila sam jedna od onih koji su se zabrinuli da su ove vakcine žig zveri. Međutim, u Otkrovenju piše da bi taj žig bio na dnu ruke ili na čelu. To vreme možda i neće doći jer stara proročanstva postoje da bi mogli događaji i da se spreče. Nijedno zlo doba Bog nije sprečio ali je pomogao ljudima kada su krenuli da se izbore sa tim. Danas postoje ljudi kojima ne smeta da ovo ide u nedogled već postaju zvezde na internetu, a nemaju rešenje. Jer đavo ne spava nikad.  Malo znanja nije na odmet a korisno je rešiti se primitivnosti. Korisno je ne biti glup i progledati. Povodljivi smo lako i prosto uživamo u ulozi žrtve, buntovnici bez ikakvog znanja. Rekla sam sebi "Dobro jutro i nauci i religiji", pomirila sam obe strane i sada sam spokojna, nemir mi nije jača strana.  Foto: Profit magazin

Vera u Boga prestala je onda kada su ga ljudi počeli zamišljati kao lika koji namršten stoji negde gore i ljuti se na sve i svašta, čeka da se ispune običaji i maše njegovim imenom kao zastavom. Umesto da su ga potražili u sebi, ispod ovog oklopa koji nas oblači. Gde god smo se okrenuli nije ga bilo jer smo zaboravili pogledati u svoju unutrašnjost. Nije u hramu, nijednom. Nije u suvenirima.  Nije u slavskoj trpezi, nije u praznicima, ni klanjanju svetiteljima, nije ni u jednoj olakšici.  Jeste u nama, u instiktu, u srcu gde volimo nešto ili nekoga, u mozgu kada nam je nešto lepo i hoćemo, stvaramo, u nematerijalnom telu koje se nalazi ispod fizičkog tela koje nas oblači.  Jeste u prirodi, u vazduhu, vodi, cvetu, životinji, zemlji i nebu, u suncu i mesecu, jer je On tamo gde je Njegova tvorevina. Istina neće ušetati kroz buku, neće zakucati na vrata u vreme dokazivanja i lažnih junaka. Ušetaće iznenada, u tišini.

  Vreme je nama oduzelo svako naše vreme. Gledajući u sat zaboravili smo da se više uradi dok se ne gleda u kazaljke i da je časovnik jedan od najvećih neprijatelja koji izaziva napetost i strah od nepostizanja. Mi ne shvatamo kako je moguće da postoji psihološko vreme, ono u našoj glavi koje nema veze sa minutama ili satima. Ako nam je lepo, isuviše brzo prođe, ako smo u lošoj situaciji, kao da tom delu dana nikada nema kraja. Zbog toga vrlo često nismo zahvalni na lepim događajima jer su brzo prošli, jer patimo za njima, što nisu potrajali i nastavili se.   Jurimo osam sati radnog vremena jer ne znamo kako ćemo sve postići, ali dok se fokusiramo na sat, mislimo na njega. Međutim, kada sklonimo telefon u fioku i ne znamo koliko je sati, događaju se dva iznenađenje - vreme je brže prošlo ako smo jedva na to čekali i dosta smo postigli do tog sata. Izgleda, misao na vreme, oduzima nam sposobnost organizacije, pa se dešava ono čuveno <Što više žurim, sve mi je gore<. ...

  Ne može nestati i uvek je ima. Sve što valja stvoreno je iz lepote i samo malo traži od nas, da je  opažamo, produžavamo, stvaramo. Nije tačno da su strašna vremena, svet je nekada bio mnogo gori. Samo smo se previše predali modama i trendovima koji su pustili poruku da je glupo biti dobar i voleti lepotu.  Nisu žene izgubile ženstvenost, samo nisu živele živote srcem, već su pristale da žive tuđe želje. Mnoge od nas i dalje vole lepotu, nalazimo je i čujemo njen zov, znajući da je svuda posejana. Za mnoge od nas očajnici govore da čekamo princa na belom konju, stara, otrcana izreka svih koji su nezadovoljni sobom. Oni ne znaju da je lepota u znanju da će sve dobro da se završi. Ne čekam nego znam da je moj život drugačiji. Lepota u svetu nije nestala, samo je treba odabrati, da je vidimo ili oblikujemo.   Proleće bih da usporim jer je previše kratko i nepredvidivo...Da svaki lep dan prebacim na sledeći i da ne gledam kalendar. Proleće bih da ulepšam i obojim,...

Želja za bekstvom nije kukavičluk već prezasićenost učmalom svakodnevnicom, gde večito glavnu reč vode oni kojima je stalo da su u centru pažnje, a pametni zbunjeni i ne znaju kuda će sa sobom. Ne postoji dan kada se nešto može promeniti, ako si tamo gde si u manjini, gde je vulgarnost na ceni a tračevi duševna hrana. Neka oproste duhovni učitelji da se sve može promeniti ako promenimo sebe. Ta zgoda ne vlada svuda. Možemo gledati na okolinu iz drugog ugla i nećemo im time pomoći.  Bekstvo je moja mašta i potreba, nekuda gde ću videti boje i osetiti prijatnost, gde nema cinizma i podsmeha ako misliš drugačije. Ljudi sa kojima ću pričati a neće ih doticati moj privatni život, ljudi koji imaju sposobnost da vide nešto lepo u novom danu i da ohrabre.  Bekstvo, samo bekstvo, ništa drugo nije ostalo. Foto: https://freedesignfile.com/