Misli i osećanja 26.04.2020.

 

Umesto polemike o vakcini i ko će u Srbiji dobiti 100 evra, pokrenula bih peticiju o zabrani lova. Nedelja je, lovačke puške se ne čuju, dok je hor ptica neopisiv. Svakodnevno čujem fazane. Kuća mi je u prigradskom naselju gde smo okruženi baštama i njivama, pa mi je to itekako dobro došlo u ovim danima. Raditi u supermarketu za vreme vanrednog stanja, znači da moraš imati dobru zalihu živaca i snage protiv iscrpljenosti organizma. Nakon takve smene, pogled u zelenilo najbolji je lek.

Korona je i dobre stvari donela. Zaposleni u maloprodaji ove godine su dostojanstveno dočekali Vaskrs. Prvi put za deset godina, bila sam na Veliku subotu kući, napravila kolač, ofarbala kosu i odmorila se. Tako da je i nedelja lepša bila nego ranije.

U Kini zabrana na pse i mačke. Ne mrzim nijedan narod ali ko jede ove životinje za mene nije zdrave pameti.

I za navodni  Praznik rada, po prvi put neće biti bačena tona smeća nakon izleta... Taj praznik najviše obeležavaju oni koji nemaju pojma o poslu, srednjoškolska deca i zaposleni u javnom sektoru koje država još uvek tretira kao radnike. Kada radiš u privatnom sektoru, država te ne spominje. 

A snaga i vera - nisam znala da takav izvor i u meni postoji. Sada se sa olakšanjem sećam koliko sam se prvih dana plašila virusa. Bilo je noći kada sam umišljala da imam temperaturu.Dešavalo se da mi se lice zacrveni i potpari od maske, a svako kašljucanje izazove paniku. Bilo je trenutaka kada sam već sebe videla na Sajmu. Ali baš posle takvih noći jutra su me lako nosila. I to je jedno od dobrih iskustava koje sam doživela u mračnom vremenu. Svetlo je izbijalo na sve strane jer sam ga uporno tražila. Shvatila sam svrhu molitve, potpuno otkriće...

U danima kada se ne radi doživela sam tu lepotu sadašnjeg trenutka, kada se samo odmaraš i ne planiraš ništa. Kada opažaš i sebe i oko sebe.

I kada se život unormalizuje, preneću ovu verziju sebe u nove dane, nadam se od srca...

    

Read More

Čujem svoje misli

Kao da nisam odavde a osuđena da budem.

Nema previše misli jer više nema tuđih. Samo  čujem svoje .

Kao da odjednom osećam svoje postojanje.

Ovih dana ja posmatram sebe.

Znam ko je ona u čijem telu provodim ovaj zemaljski život.

Bilo ih je puno ispred ovoga.

Znam i ko je ova što piše. 

Buđenje nije lako, a put pre njega gori je od svakog trnja. Manje bi bolelo da sam po ekserima gazila.

Buđenje pakazuje sadašnji trenutak i kada sve ono juče izgleda kao drama iz koje se trgneš.

Sada čujem sebe i čekam od sebe odgovor na pitanje koje se pri buđenju postavlja. "Šta dalje?"

Stigla je ona sekunda sa sobom

Da, ona nula o kojoj sam pisala dve godine ranije. Nula kojom sam bila obuzeta.

Praznina iz koje nastaje sve.

 Ja, ona druga Viša Ja, nula i sekunda sa sobom.

Sve je iscenirana priča, čitava ekipa je tu. I pisac i reditelj, i glumci sa svim ulogama.

Nešto mi govori da svaka drama traje do buđenja. Kada se glavna uloga probudi dolazi kraj scenariju. Sada je kod mene papir i olovka. Ja u nuli i sa svojim kreacijama. Ispred belog ekrana, sa slobodom da po njemu ispišem svoju stranicu.

12.04. 2020.

Read More

Oče naš na Aramejskom ( 12.04.2020.)

Abun Bašmajo,

Netkadaš šmoh

Teteh malkutoh

Nehvej sevjonoh

Ajkano Bašmajo of baro

Hav lan lahmo cunkonun javmonu

Vošbuk lan havbain vahtohain

Ulo telan i nesjuno

Elo fason men bišu.

Nekada davno, pokušavala sam da je naučim napamet, ali ovih dana vidim da je nisam imala dovoljno dobro zapisanu. Nadam se da je ova verzija dobra. U poslednjih mesec dana, jedna sam od onih koji rade pet dana u sedmici sa narodom, u gužvi. Postojao je strah prvih dana. Sada straha nema. Molitva dobija smisao. 

Ispočetka mi je bila potrebna, naročito "Pastir dobri"( Psalm 23. i Psalm 91.)

Sada osećam sjedinjenost o kojoj sam čitala godinama. Molitva postaje zadovoljstvo i najlepša meditacija. Shvatam koliko je to potrebno. I da smo naselili planetu da bi uživali u telesnim iskustvima ali je nešto krenulo po zlu. I da ga ne molimo tako što ćemo ga "vući za rukav " da nam se smiluje, već da probudimo deo njega u sebi.

Nije lako, ali može da se to ostvari. Problem je u tome što buđenje nastaje u tegobama.

Fotografija gore je najlepša od svih na kojima sam uslikala nebo i sunce.

Slušajući jednu prekrasnu melodiju.

     

      

Read More

Virus ludila

Ludilo kreće, uzima maha. 

Ne napada, nije neizvesno ko će ga dobiti. Ono je izabrano. Ne mogu da verujem da ovo pišem. Dešava se kao što sam zamišljala u jesen i zimu 2018. dok sam pisala priču kako je svet oboleo od veštačkog ludila, tokom zime i proleća 2020. Verujem da je taj virus opasan ali ono što ide uz njega, još je gore. Jutros čitam da 18 zemalja još uvek odoleva virusu. Dok on u nekim zemljama mutira u ludilo. Ludilo je podmukli virus za koji niko neće tražiti vakcinu i lek. Podele u narodu, neshvatanje situacije, bezbroj informacija...

Jedni padaju od posla, drugi se odmaraju, treći ne znaju da se smire, ne znaju ni knjigu pročitati, ne znaju smisliti bilo kakvo zadovoljstvo u ovom prinudnom odmoru. Političke podele do vrhunca došle, virus neslaganja oko svega. Marketi puni, pijace prazne, crkve prazne, i zvona su utihnula, a vernici se plaše i zaboravili šta su ikada u crkvi naučili.Stotine stručnjaka sada znaju sve, prosto se takmiče ko će izneti luđu tvrdnju. Samo je zaboravljeno da je planeta stvorena za čoveka. 

U Postanju se navodi da je stvoreno nebo i zemlja, voda i vazduh, sunce i priroda,oblaci, životinje, sve da bi se stvorili uslovi za život čoveka. Toliko je važan taj čovek.Viša inteligencija ga je stvarala pažljivo, da mu ništa ne zafali, sve mu dala u ruke. I Mesec sija noću, čak i to nije zaboravljeno. Ali čovek nikada nije bio normalan. Ubiše se od priča o smaku sveta. Setite se Srednjeg veka koji je bukvalno bio najgore vreme zla, setite se svih ratova i nesreća koje su oni doneli. Ništa od toga nije bio smak sveta. Neće ni ovo. Ali treba strpljenja koje mnogo fali narodu na ovim prostorima. Od nestrpljenja ćemo navući i druge boljke, a ovaj što sada vlada, njega ćemo privući kao da ga jedva čekamo. Zašto mislimo da je ovo nešto što mora biti jače od nas i mora ući u nas? Zato što smo nesređeni u glavi i srcu? Zato što jedva čekamo da nas neko prestraši? Zar nije dovoljno pridržavati se pravila i malo zaćutati, da malo tišina kaže svoje? Zašto se ne fokusiramo na zdravlje umesto na bolest. I sama sebi ovo govorim. Ponekad pomislim da sam luda jer se zamislim što sam kinula i što sam se nakašljala. Pa ceo život sam bila prehlađena u ovo doba godine... 

Neka nam je sretno ludilo ako ne želimo da se smirimo...Virus L-20. Nadam se da do njega neće doći. (04.04.2020.)

Foto: https://mahb.stanford.edu/

Read More

Zvuk tišine - Slavica Mijatović

Prvo što želim je da predstavim sebe kao pisca, ne kao predavača, jer danas predavača i tzv. učitelja ima previše. Ponekad imam osećaj da sam pisac u pokušaju, jer  neprestano učim i nikada nisam do kraja zadovoljna sobom. Knjiga  jeste nastala kao rezultat iskustva i mnogo istraživanja, kao i prethodne dve, ali ja ne očekujem da ih svako prihvati. O svojim pričama govorim kako osećam i mislim, bez namere da nekoga u nešto ubeđuje.

Zvuk tišine nastala je  iz mnogo razloga i iz više delova. Pre svega, napisala sam priču za blog, negde u proleće 2016. Ne sećam se zašto, verovatno mi je svega bilo dosta, pa sam zamislila sebe kako jednostavno odlazim negde u divljinu. Ponela sam osnovne stvari i pobegla od života koji zna toliko biti nepodnošljiv, da nemaš ni rešenje ni odgovor. Toj devojci dala sam ime Vesna, i tako je krenula priča o njoj koja se sklanja na Radan planinu. Imala je sreću što je pronašla kućicu staru jedno pola veka, ali je pronašla  i mir. Razlog njenog odlaska od kuće je ludilo koje je zavladalo svetom, i to početkom 2020. godine. Malobrojni su ostali svesni i normalni, i uglavnom su se povlačili u prirodu, da bi se sklonili od bolesti kojoj se ne zna uzrok  I taj osećaj spokojstva i slobode koji je Vesna osetila na Radan planini zasenjuju sve što je ostavila za sobom. U isto vreme ona žali za svojom sobom i radnim mestom, za gradom i svakodnevnicom, ali isto tako dolazi do čudesnog oslobođenja do spoznaje emocija kada vidiš ko si i kada ne moraš i ne trebaš ništa. Dolazi do spoznaje sadašnjeg trenutka, dolazi do one nule u čoveku kada oseća svoje postojanje. I sve to zamenilo je svakodnevnicu gde se večito od nekoga nešto traži i očekuje. Moraš da budeš dobro dete, moraš da budeš pokoran radnik, moraš da se uklopiš, prilagodiš, i svašta nešto što ti nije drago, ali navodno moraš, sve po nekoj tradiciji i kako te drugi usmeravaju. I onda, kada se nađeš u netaknutoj prirodi, postoji šansa da se osećaš kao da si spao odnekud ili se probudio. Posmatraš tu pozornicu ispod sebe i sve postaje drugačije. Meni je to osećanje poznato kada sam u prirodi. Kao da mi se nešto nevidljivo podsmeva i govori koliko sam ograničena što se nerviram za bilo šta, jer je sve iluzija. Kao da je jedina istina postojanje planete i živih bića na njoj, ali ono što nam se dešava kao da liči na neki program. Čega se plašimo, to će da nam se desi, što nas nervira, to se lepi za nas, kao da smo magnet za neželjeno. Sve od čega bežimo, trči za nama i sustiže nas. Isto tako, kada se zbog nečega osećamo dobro i predosećamo dobre događaje, to će se zaista i desiti. Međutim, u istoj sekundi se uplašimo da nam sreća neće potrajati, pa se obično i sruši. Jasno je u čemu je stvar. Pozornica u kojoj se sve dešava kako narede naše emocije. Zvuči kao bajka ili naučna fantastika, ali tek sa ovim zaključkom sve kockice mogu da se slože. 

Hristova nauka, ja tako zovem njegovo učenje, ne uklapa se ni u jedno od navedenog. Ali uklapa se u priču  o Zakonu privlačnosti. Kada svesno pročitate Novi zavet, bez religioznog osećaja, jasno vidite da se sve vrti oko te naše magnetičnosti. Ona radosna vest o kojoj on govori, u stvari je mogućnost svesnog kreiranja emotivnim mislima. I da je sve posledica toga. 

Kako doživeti taj preobražaj, to emotivno stanje koje se sastoji isključivo od dobrih vibracija? Jedini prost i jednostavan odgovor je u knjigama koje se zovu Abrahamovo učenje. Od svega je najvažnije da se osećamo dobro jer drugačije ne možemo privući što želimo. Fora je u neprestanom rotiranju misli, svakodnevno, i to u sitnicama, šta god radili. Nije nam potrebno nijedno religiozno osećanje, samo svesnost da se sve na nas lepi i da je nebitno šta je dobro a šta zlo. Samo  žanješ kako si posejao. Ja sam zamislila sebe kako stojim u nekoj prostoriji gde su ispred mene ogromne šahovske figure. Ima ih bezbroj i svaka predstavlja sve ono što bi mi se moglo desiti u ovom životu. I svaki događaj dolazi privučen mojim emocijama ili verom. Sve mi je ponuđeno i samo će doći bez obzira da li ću to privući automatizovano ili svesno. I zbog toga mogu da zaključim da jesmo stvoreni od Višeg uma i da samo On može da nam pomogne kako da koristimo naše moći jer nam ih je i dao. U knjizi ljudi se mole u crkvi na kolenima, ali u isto vreme meditiraju i zamišljaju bolji svet. Bitno je ne odvojiti se od Boga, jer ne možemo koristiti Zakon privlačnosti bez Njega, a da rezultati budu trajni.

U knjizi Zvuk tišine, proteže se jedno pitanje: Šta bi se desilo kada bi ljudi masovno postajali svesni kreatori? Ako bi se otkrila prečica kako koristiti unutrašnju moć, šta bi se desilo sa svetovnim moćima? Ako bi svi bili autentična bića, ovaj svet više ne bi bio sazdan na lažima? Ko bi ratovao ako bi ljudi vibrirali isključivo dobrim emocijama? I tako se u ovoj priči desilo da su najbogatiji ljudi sveta ili najveći moćnici, došli do tvrdnje koliko mogu biti ugroženi. 

Pojavom interneta i društvenih mreža, slični pronalaze slične, dolazi do nekog buđenja, kakvo je takvo je, postoji mnogo i ludosti, ali ipak nešto se dešava. Nisam poklonik raznih seminara, radionica, preskupih predavanja od strane ljudi koji su predstavljeni kao učitelji, jer to je sve bespotrebno , naročito ako bacate novac da bi vam neko objasnio kako da budete srećni. Ali dešava se duhovna sloboda koju svet još nije zapamtio.Možemo slobodno da pišemo o svojim osećanjima a da nas neko ne proglasi jeretikom. Imamo šansu da se edukujemo, da čitamo i učimo a to moćnicima ne odgovara. I zbog toga su u ovoj mojoj priči, pronašli naučnika koji će pronaći način kako poslati štetne talase u ljudski mozak, i to najlakšim putem, preko televizije. Svi će manje više gledati televiziju, većina stanovništva  je obolela, bukvalno su poludeli, dok jednom broju ljudi nije bilo ništa. Oni su imuni na te štetne talase jer su originalni, nisu pristali da budu nečije kopije, oduvek su se osećali drugačije ili su bili posmatrači gomile. I tako je gomila postala bolesna dok su zdravi radili na pronalasku leka.  A lek je u Zakonu privlačnosti, u magnetizmu koji posedujemo.

Ja sam namerno knjigu započela sa pričama  iz davne prošlosti, jer  postoji mnogo tajni koje se  protežu kroz vekove. Večito se nagađa kako su izgradili piramide u Egiptu, šta je to bilo u Zavetnom kovčegu kojeg su Jevreji nosili kroz pustinju, pa crteži letilica u pećinama, mogućnost postojanja naprednih civilizacija…Meni se čini da je svako vreme izrodilo pojednice koji su poznavali tehnike na koji način će koristiti svoj magnetizam, bez nekog napora i mučenja. U Starom zavetu piše kako je nešto u Zavetnom kovčegu postojalo što je proizvodilo hranu. I to nešto je ubijalo je svakog ko mu se približi osim onih koji su znali da rukuju tom spravom. Mnogo puta sam pročitala tvrdnje raznih istraživača i naučnika da je neko u to doba poznavao rad struje I napravio spravu za proizvodnju hrane. Jer je ubijalo svakoga ko ne zna da rukuje, a navodno je bilo poslato od boga. Da je od boga ne bi ubijalo. Isto tako, neko je znao kako izgraditi piramide, neko ko je koristio veliki procenat svog mozga. Postoji legenda o Hiramu, graditelju Solomonovog hrama, koji je doprineo brzom i lakom načinu da se taj hram izgradi, pa su ga ubili jer nije odao tajnu. Ili priča o klesarima koji su živeli u Sirmiumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici. Oni su mogli da iz kamena isklešu bukvalno sve što car Dioklecijan poželi a što drugi nisu mogli. Ubijeni su jer su ih zavidne kolege optužili da su hrišćani. Car se plašio gneva bogova ako dopusti da se nešto radi u ime hrišćanskog boga. Te klesare, za koje istorija piše da su bili Grci, slavi katolička crkva, naša ih i ne spominje. Imamo primer Nikole Tesle koji je promenio svet. I on je, kao i sam Isus Hrist poznavao uticaj čovekovih misli, da je nematerija stvorila materiju. Što znači, da je čitav svet, sve što se ikada dogodilo, posledica vibracije. Ko će šta i kako privući, ko ima znanje, ko ima veštinu, taj će biti nadmoćniji. Niko nije postao bogat a da je sebe video kao siromašnog, niko nije postao moćan a da se osećao robom. Ko je video pred sobom ostvarenje i nije se plašio poraza, tome se upornost isplatila. Imamo primer autorke knjiga o Hari Poteru, ili primer pevačice Madone. To su osobe koje su shvatile da je uspeh jednako moguć kao i poraz. I da je sve u nama. I da to nisu prazne priče već čista fizika. Zbog toga u mojoj knjizi dajem prednost kvantnoj fizici, jer jedina može da pomiri religiju i nauku. Zbog toga što se sve svodi na isto, samo je drugačije opisano. Ja bih tu dodala i bajke. Odakle piscima bajki taj čarobni štapić i dobre vile koje ispunjavaju želje? Kao da su hteli neku skrivenu istinu da sačuvaju u tim bajkama. A to je magnetizam koji posedujemo i  koji je razlog svega. 

Read More

"Moć"

Reč "moć" ima više značenja, pa ne zvuči ni lepo a  ni nepoželjno.

Moć za normalne ljude jeste ako uspemo da vladamo nad sobom i situacijama koje nas prate. Za mene je velika moć ako neko svoja mala materijalna primanja rasporedi tako da ne mora nikome ništa dugovati a pri tom će imati i za poneko zadovoljstvo.

 Moć je ako ostaneš pošten u državi gde su male šanse za ugodan život a da vredno radiš.

Da ne izgubiš osećaj za lepotu i podigneš oko sebe ogradu koja te štiti  od gluposti i nebitnih stvari koje se predstavljaju kao moćne. 

Ogromna moć je odbiti da ličiš na okolinu, pa makar bio jedan u milion.

Moć je kada ljudi dele jednu novčanicu na više manjih ali dovoljno vrednih, kada i pored onoga"nema" nekako uspeju da imaju.

Moćan si ako imaš razumevanje i osećaj za životinje, da ih ne teraš mržnjom i ne mrziš njihovo postojanje. 

Foto: In5D

A šta u našem društvu predstavlja moć?

Isključivo ako si na nekoj visokoj funkciji, bilo da je kompanija, manja firma, vlast ili neka uloga u vlasti. Kod nas je moć ako i najprostiji čovek ima status "gazde".

Toliko lepa reč "moć" dobila je nisko i jadno značenje. Navodno je moćan onaj u markiranom odelu ili sa punim novčanikom, zlatnim lancem oko vrata, da ne govorimo o skupim automobilima. 

"Moćan" je vlasnik televizije, "moćan" je ministar i njegov rođak, "moćna" je sponzoruša.
"Moćna" je neka žena samo zato što je nečija žena...

Ta pojava među ljudima trebalo bi da bude sjaj duše, lepota koja izlazi iznutra.

Možda još uvek imamo vremena. Dok je tame, biće i svetla. 

Read More

Robin Šarma - "Spoznaj svoju sudbinu"

Knjiga je remek delo, pokretač, zanimljiva i realna. Budi vas i uliva energiju ako i niste hteli. I da ste je slučajno dohvatili i počeli čitati iz radoznalosti, postala bi sastavni deo vaše svakodnevnice i ono što sigurno ne možete zaboraviti. Ova knjiga nije od onih koji vas "drže" samo dok je čitate, već vas menja, a vaše je samo da ne budete lenji. Ona budi volju a hoćete li pokrenuti volju, to od vas zavisi. Uglavnom se sve svodi na to da hrabro krenete u ono što volite, bilo da je hobi, zanimanje, način života, da rizikujete i da "usput" budete poput deteta koje je bezazleno, primećuje lepe trenutke, zabavljate se u sitnicama...Robin vam ne piše o "čišćenju", čakrama, tapkanju, karmi, itd. Na lak način nudi prečicu, jedno vedro učenje dostupno svima. I ako počnete da prihvatate ove savete ili predloge, stvarno će nešto početi da se menja i u vama i oko vas, ali stvarno, verovali ili ne.

Foto: žensketajne.rs

Delovi iz knjige "Spoznajte svoju sudbinu"

Svake proživljene godine u meni raste ubeđenje da se traćenje života sastoji od nepodeljenje ljubavi, neiskorišćene moći i sebičnog opreza zbog kog ništa ne rizikujemo. Izbegavamo bol po cenu propuštanja sreče. Dugoročno gledano, niko nije siromašniji od onog ko za života nije "otpustio" uzde do kraja.

Ne boj se nepoznatog, zato što u njemu prebiva tvoja veličina.

Hrabrost nije odsustvo straha, već volja da se korača kroz njega ka cilju koji vam je neizmerno važan. Ne zaboravite da vas bogatstvo čeka s one strane vaših strahova.

Osećanja su prozor s kog se pruža pogled na dušu. Moraju biti priznata i proživljena do kraja. Ona nose važne podatke, i ako se u potpunosti prouče, osnažuju vezu sa samim sobom. 

Teško je poverovati da živimo u svetu u kom je više ljudi usmereno na kaskanje za gomilom nego na ostvarenje sopstvenih snova. Upoznaj samog sebe pa ti obećavam da će te sudbina pronaći.

Um je odličan sluga ali tiranski gospodar. Uskladi život u umu s funkcionisanjem srca. Postigni najvažniju harmoniju ili partnerstvo između glave i srca.Srce želi da primi sve darove pomenutog zalaska sunca. Srce zna da živi život u sadašnjem trenutku. 

Kad se jednom povežeš s nekom vrstom više svrhe i glavnim životnim ciljem , tvoj život će se zakonomerno ispuniti plimom strasti i energije.

Kad uspeš da razviješ osećanja u vezi s nekom idejom, ona prestaje da bude isključivo stvar uma. Uzbuđenje poteče, a energija eksplodira. Poveži se sa onim što ti leži na srcu, a ne u glavi. 

Read More

Hram u nama

Uđeš u sebe i zatvoriš vrata za sobom...

I  vidiš da tamo nema ni običaja ni tradicije, ni nacije ni imena, ni hrama ni religije a ni vere. Ljudi poludeše od toga kome će istorijske građevine biti dodeljene, dodeljuju božanstvu naciju, gledaju u nebo dok se mole i očekuju čuda iz ikone. A svetla nigde osim iz Sunca i iz unutrašnjosti. Čist hram u nama, obojen svetlim bojama, mirisima cveća. Stanuje u telima koja se muče dok u njega ne pogledaju. Vrata su otvorena a mnogi ih ne vide ili ne smeju da ih otvore, jer tamo je sve, odgovori bez pitanja.

Osećate li da se oko nas rastavljaju dve strane zavese i da se otkriva istina, sve jasnije i jasnije, kao dan kada svanjiva? Ko još veruje u to da ne može sam da se moli, da ga neko mora sprovesti do Boga? Sve je unutra, i deo Njega i veza sa Njim, sva svetlost koju zamišljamo na kraju tunela, sve je iznutra. Kada zatvoriš vrata za sobom...

Ali postoji cena koju plaćaš.

Postaješ posmatrač i meta za posmatranje. Samo što ćeš ti zaista videti dok će se drugi pitati šta ti je. Postaćeš nezainteresovan za sve svetovne probleme. Tvoja okoline misliće da si bolestan a ti si ozdravio/la. Sve će postati toliko smešno, iritirajuće i bezvredno. Nagađanja šta će biti sutra, gde će početi rat, hoćemo li nestati, ko će gde pobediti, kad je koji praznik, jesi li "zgrešio " na crveno ili crno slovo, jesi li ovako ili nisi... 

Sjaj sadašnjeg trenutka gubi se u pitanjima i vraćanju u prošlost koje nema, da bi se zabrinuli za budućnost koja će isto tako, samo biti sadašnji trenutak. Postaješ posmatrač gomile .

Nisu nas učili da to što mi tražimo, ono čeka nas. I da smo zbog toga ovde. Da ono iznutra preobrazi to što je spolja. 

Sve je obrnuto i sve se vidi, kada uđeš u sebe i zatvoriš vrata.

Read More

Pokušaj

Necu obećati sebi ništa, ali pokušaću.

Da nestane mraka, svuda gde je.

Da posvetlim sve što se opiralo svetlosti.

Pokušaću da budem prejaka, jer jaka jesam, ali potrebno je još snage.

Da oprostim neoprostivo, da koračam uporno samo napred jer u ljubavi nestaje straha.

Da povratim odbeglo, jadno, uplašeno i oteto.

Pokuśaću da uzvratim na bes i gnev saosećanjem, da shvatim neshvatljivo i povratim Raj.

Nije lako, ali to je uloga moja.

Vidljivo pobediti nevidljivim, kako bi sve imalo smisla. I borba i ljubav, i patnja u upornost, čitav ovaj duhovni rat. Naizgled sama, protiv svih i svega, protiv života i činjenica, protiv tzv.realnosti...U scenariju koji piše srce.

Foto: Edukacija.Info

Read More

Naučena

U pokušaju da vidim lepšu stranu sveta, hodala sam raznim ulicama i sve su bile različite, ali vodile su do istog cilja. Sve sam ih sama birala, zavisno od raspoloženja. 

Borac ide ulicom srca i vrlo često pada, ali svaki put ustaje.  I nema kraja bitkama, jedna za drugom se nižu. Borac veruje u sebe ali ga često vodi nemir.

Mirni ratnik - taj se mudrošću brani i stvara štit oko sebe. Hoda ulicama koje su popločane sigurnošću i oko čijih ivica je posađeno cveće. Ratnik umesto vere ima znanje, on jednostavno zna.

Sve sam to ja. Prihvatiš različitosti i pokušavaš razumeti zašto je svet baš ovakav kakav jeste. Najbolje rešenje je da se  misli ništa osim o svojim postupcima, igrati se sa sadašnjim trenutkom kao da ne znaš hoće li sledeći trenutak doći. 

Sebičan - po potrebi i to vrlo često. Tražiti način za zadovoljstvom, ugađati sebi i dok se drugi pitaju šta ti je. Vrlo često sam rešavala biti sebična i  drago mi je. Od jutra sam pravila obojeno jutro, od večeri mirnu luku stvaralaštva, od odmora svoj sopstveni raj.

Naučena da mogu biti iznad trenutka i da se ne moram truditi da se svidim drugima. 

Svideti se sebi, prvi je i početni uspeh.

Izabrala sam čitati knjige sa srećnim krajem.

Izabrala sam pisati priče sa srećnim krajem.

Izabrala sam poštovati tuđe mišljenje ali samo svoje tumačiti ili menjati.

Naučena da budem ja.

Foto:https://tocka.com.mk/

Prošlo je vreme lažnih osmeha koji dođu "radi reda", vreme poruka koje su poslate iz običaja i što tako treba. Jednostavno je, prošlo je vreme praznika i ove zime. Ništa loše u praznicima ali užurbanost i dizanje buke oko ničega, preterani troškovi, za neke previše posla dok neki previše odmaraju...

Više volim dane kada ništa nije nadolazeće, kada reklame ne divljaju zbog praznika koji se približavaju, kada je jutro mirno i ne gledam u kalendar.

Kafa mi je lepša ako je dan običan, lakše se diše kada ne očekujem ničiju poruku niti je moram poslati. Poruka prijatelja uvek će stići, bez obzira da li je prvi januar ili dvadeset peti. Lepši mi je lagani doručak i običan ručak, bez poslastica na svakom koraku dok žene usplahireno razmenjuju recepte i kupuju materijal za ovu ili onu salatu. Sve je lepše kada je obično jer obično je i opušteno.

Ne pišem raspored ni za jedan naredni dan, ne planiram godinu kakva će biti, planiram samo sadašnji trenutak.

Ostajem ista ja, neprihvaćena i neshvaćena, od nekih voljena.

Ako mi tako odgovara, ponovo ću sama sa svojim koferom putovati gde mogu, ponovo ću iste greške činiti, ponovo ista zadovoljstva.

Ništa ja ne moram, samo mogu da stvorim svoj početak godine, u mislima i željama, ili da ga ne vidim i nemam. 

Svet se sveo na "moranje" i na potrebe koje nemaju smisla. 

Ljudi su pretvorili svoje živote u dokazivanje i brisanje prašine po "glatkoj površini" ispod koje ne zagledaju.

Zagledana ispred sebe i u daljine u sebi, ostajem u sadašnjem trenutku gde je sve početak i sve odgovor. I odakle sam posmatrač gomile čiji deo nisam. 

Read More

Naši ljiljani i zmajevi - Princ spoznaje

Kako bih započela temu da je ovo video snimak?

Gotovo nigde na  prodajnim mestima nisu me svrstali u jedno jer je žanr mojih knjiga skoro nemoguće odrediti.  Imam 4 romana, od kojih je za sada samo jedan u štampanom izdanju jer su prva dva rasprodata. Srećom, ima ih u elektronskom obliku i  na taj način dostupni su svakome ko se zainteresuje. Nisam od popularnih pisaca, nemam nikakav poseban marketing niti ističem sebe, ali uspela sam da doprem do jednog broja ljudi, i to 2014. godine sa romanom "Princ spoznaje". Radi se o tome da je pažnju skrenula moja tvrdnja kako su Nemanjići poreklom Merovinzi, ali ne po nekoj sporednoj liniji već direktni potomci preživelih Merovinga. Nisam istoričar, nisam luda niti se zezam, samo sam zaključila po nečemu što se kod nas zaobilazi, a to su simboli, imena i događaji koji nisu svrstani u istoriju. 

Jeste li znali da je pronađen Nemanjin prsten pečat oko kojeg je naglašen krug sličan figuri zmije? I da na njemu piše Nemania? I da li vam je istorija nešto o tome rekla?  Da je Nemania starozavetno ime, hebrejsko ime. 

Da se ne zamaramo godinama i istorijom u detalje, sve to možete pronaći i sami. U ta davna vremena, postojao je narod koji je sebe nazvao Katari. Većinom su živeli u Francuskoj ali njehova vera bila je toliko rasprostranjena, da su Katari jednostavno bili mešavina mnogih nacija. Njihovo znanje i dragocenosti koje su posedovali, dovelo je do ludila Katoličku crkvu koja je rešila da ih bukvalno istrebi, 1209. Smatra se da je to bilo pravo, izvorno učenje Isusa Hrista i njegove supruge Marije Magdalene i da su posedovali knjige koje to dokazuju. Možda i sam rukopis Isusa Hrista. Zašto je to važno? Zbog toga što bi čitav svet izgledao drugačije ako bi se ta vera gledala kao nauka a ne kao religija. Ljudi ne bi živeli od običaja do običaja, od praznika do praznika. Znali bi kako se moliti i spajati sa Bogom i razumeli bi svrhu svog života na zemlji. Istina nikada nije višak. A šta se dešava na prostoru današnje Srbije i Bosne i Hercegovine? U Bosni vlada čovek sa krunom ukrašenom simbolom ljiljana, a u doba njegove vladavine glavna vera na tom prostoru jeste nešto identično veri Katara. Pojavljuju se Bogumili. Niko drugo nego Katari. Nekoliko godina nakon njegove smrti, dešava se u Francuskoj pokolj  Katara i velika najezda Bogumila po našem današnjem regionu. U Srbiji vladaju takođe ljudi sa simbolima ljiljana. Potekli od čoveka po imenu Zavida, na najstarijim freskama prikazani kao crvenokosi, po legendama poznati kao čudni ljudi, možda sveti, kao proroci, izvan svog vremena. Sve isto kao Merovinzi.
Zašto ljiljani sve vreme? Crkveno učenje ima neprihvatljivo glup odgovor - ljubav između čoveka i Boga. Ali ko je pročitao Solomonovu "Pesmu nad pesmama", dobro zna da se radi o božanskoj ljubavi između čoveka i žene. A za malo bolje upućene, to je ljubav između duhovnih blizanaca ili ono što je danas poznato kao blizanačke duše. U Postanju piše da je Bog rekao: Napravićemo ih po našem obličju. Jeretičko, odbačeno od crkve učenje, smatra da se Bog obratio svojoj drugoj polovini, Boginji. Tako je svaka stvorena, bespolna duša, podeljena u dva tela, muško i žensko. To dvoje kada se sretnu u fizičkom životu, nastaje prava, božanska ljubav u ljudima, a ljiljani su simbol te ljubavi. 

I šta se dešava u Nemanjino doba? Veliki uticaj Bogumila na celom ovom našem regionu. A isti ti Bogumili ili Katari, slede veru koja potiče od one koja poštuje simbol ljiljana i zmije. Sve je to bilo jeres i za katoličku i pravoslavnu crkvu, ali za ove vladare bila je ispravna vera. 

Eto ogromnog razloga za crkvu i istoriju da izmisle lažnog Nemanju, krvožednog, koji nije imao većeg podviga osim da ubija nedužne ljude koji nisu baratali oružjem, koji su bili vegeterijanci, umetnici, veliki duhovnici. Da bi se sakrilo da neka važna ličnost nije deo tebe, izmisliš ga kao svoga. I slažeš da je Rastko pobegao u Hilandar. Crvenkosi princ je poslat tamo, da bi u saradnji sa svojim ocem izgradio potpuno novu crkvu, onu koja bi se zasnovala na katarskom učenju, bogumilskom. A Nemanjin izraz "Babuni", nije usmeren na Bogumile već na one koji su veru zloupotrebljavali. Koji su hrišćanstvo komercijalizovali, pretvorili u diktaturu i trgovinu, dobru zaradu. Imate pesmu Rastkovu : Pomešah se sa stokom nerazumnom. Šta mislite kako mu je bilo na Hilandaru dok nije postao važan? I to toliko važan, da je u Jerusalimu dobio ikonu Trojeručicu. Crkva se time hvali a ne govori da je u to vreme u Jerusalimu vladao Red Templara. Čekali su baš njega, da bi mu uručili ono što je Marijinom rođaku pripadalo. Opšte je poznato da je Magdalena imala crvenu kosu kakvu su nasledili njeni potomci Merovinzi.
I ko nasleđuje rad Nemanje i Rastka? Crvenokosi Despot Stefan Lazarević, po majci Milici njihov potomak. Najranija freska sa njegovim likom je crvenokosi vladar, a tu je ovog puta i simbol zmije ili zmaja, na samom njegovom grbu. Ko zna da je zmija simbol gnostika, jeretičkih hrišćana i da to nije deo tradicionalne crkve? Da je to deo učenja koje je suprostavljeno celom priznatom hrišćanstvu - NIJE PRAVOSLAVNO. Šta mislite zašto su u ona, beskrajno strašna vremena, kada su ljudi ubijani zbog drugačije vere, postojali simboli? Jedan je odgovor - da bi se ostavio trag u budućnosti. A zašto je to važno saznati? Da bismo bili pametniji i prosvetljeni, da prestanemo biti slepi pored očiju. Zašto je to važno za naše živote? Da bismo prestali biti hipnotisana gomila. Da znamo koga i zbog čega slušamo, kome se klanjamo. Kada je Stefan postao vitez Reda zmaja, Uroborus, simbol zmije koja ujeda sebe za rep, postaje njegov zaštitini simbol, crvena i zelena boja, po jeretičkom učenju boje Marije Magdalene, a tu su i ljiljani. Postoje razne legende da je Stefan bio vidovit, da je u svom dvorcu imao alhemičare, astrologe, umetnike koji su slikali slično renesansi....Sve jeres, čista, jasna kao dan. Veliki poklonik Marije, izgradio je Beograd i nju proglasio zaštitnicom. Manasija, njegova napoznatija svetinja, ima 11 kula. Broj poznat kao najvažniji u susretu duhovnih blizanaca. Jeste li nekada videli nešto čudno u dvoglavom orlu? Da nije možda dva u jednom? Jedna duša a dva tela? Dvojnost, ravnoteža, ljubav?
Mi tako malo znamo i tako nam je učmala istorija i sevirana vera. Sve upakovano. U glavi Srba je pravedno da njihov sveti vladar ubija, istrebljuje nedužne Bogumile. Jeste li se bar nekada zapitali da li je to stvarno moguće??? 
 https://viewer.joomag.com/princ-spoznaje/0467119001679410841     ( Link koji vas vodi do besplatnog, elektronskog primerka)

Simbol Despota Stefana Lazarevića

Despot Stefan Lazarević

Nemanjin pečat

Слово о мукама 

Помешах се са стоком неразумном
и изједначих се с њом,
бивајући убог добрим делима,
а богат страстима,
испуњен срамом,
лишен Божје слободе,
осуђен од Бога,
оплакан од анђела,
бивајући на смех бесовима,
обличаван својом савешћу,
посрамљен злим својим делима.

И пре смрти бивам мртав,
и пре Суда сам се осуђујем,
пре бескрајне муке
собом сам мучен од очајања.    (Rastko Nemanjić)

Za sve što pomislim, osetim i napišem, uvek postoji od sebe same podsetnik koji govori: "možda grešiš". Zbog toga pokušavam pisati iz osećaja i ljudima koji čitaju poslati poruku, da je možda ovako nešto moguće i da postoje čudne stvari koje možda i nisu onakve kako nam se "serviralo". Nisam nikakav istoričar i pametolog, to  su samo pretpostavke...

Za ovu pesmu znam odavno, ali nikada nisam pronašla objašnjenje, zbog čega je nastala, ovakva kakva jeste.

Rastko Nemanjić, Stefan Lazarević, pa  i sam Nemanja, možda su kroz našu istoriju likovi koji su najveštije "pokriveni" zavesom legendi i mitova, samo da bi bili zaboravljeni onakvi kakvi su stvarno bili. U ime i delo pripisano im je da su se obračunavali sa jereticima, naročito Nemanja, i to sa tolikim žarom, da niko ne primeti koliko to nije u redu i nije normalno. Zbog čega je toliko naglašena navodna borba protiv jeretika, kao da srpski narod mora to da zapamti, kao da je mnogo bitno? Možda baš zbog toga što obračun i nije postojao. O čemu bi istorija pisala ako oni nisu progonili jeretike, da li bi istorija mogla priznati da su ovi ljudi i sami bili hrišćanski jeretici u svoje doba? Priča da je princ Rastko pobegao od kuće i zamonašio se,  nije nešto ubedljiva. Veliki župan Stefan Nemanja, stvarao je  državu i verovatno mu je od velikog značaja bio razvoj duhovnosti i kulture. 
Šta ako je zamisao takvog čoveka bila da u srpskoj državi dominira čisto, izvorno hrišćanstvo, koje je i tada, pa i danas, bilo jeretičko? Najmlađi sin, Rastko, toliko se duhovno izdvajao od okoline, da je vaspitan i obučen za stvaranje Nemanjine zamisli. Poslao je ga je na Svetu goru da bi odatle promenio duhovno ropstvo naroda koje je u tim vremenima bilo zastrašujuće. Ljudi su živeli u strahu od opasnog Boga, nisu svi mogli  biti pismeni, živeli su i umirali u neznanju i strahu. Crkva je imala moć i kontrolu. A pri stvaranju nove države, i to od strane ovako neobičnog vladara, tako nešto nije moglo biti dobro. Zbog toga, dobar odnos Svetog Save i Templara nije upisan u zvaničnu istoriju, jer  onda bi se otvorila i mnoga druga pitanja.
"Slovo o mukama" nije slatka pesmica već očajna poruka, da je Rastko u svom životu bio na teškom zadatku, pomešan sa onima kojima duhom nije pripadao, za koje nema reči pohvale, i tamo gde je "lišen  božije slobode".  Ove reči su "jeretičke", reči pobunjenika i posmatrača, čoveka koji je uvideo svu moć onoga što je sebe nazvalo "vera i religija", i što nema neke veze sa Bogom. Možda je to razlog njegovog  putovanja u Svetu zemlju, da bi od nekog drugog zatražio pomoć i podršku, jer je na Svetoj gori bio usamljen, možda i prezren. Dok se o njemu stvorio mit kao o divnom svetitelju i progonitelju jeretika,"Slovo o mukama" možda jeste jeretička pesma.
" U Solunu su sad gospodari Latini. U manastiru Filokal, u kome je ranije često odsijedao, sad se nalaze rimokatolički monasi templarskog reda. Njemu je ranije priložniku i dobrotvoru ovog manastira, bilo dato na upotrebu nekoliko odaja. Tu on, zajedno sa saradnicima, vrši još jednom detaljan pregled cjelokupnoga rada; posebno pregleda ogromni kanonsko - pravni korpus u kome je sadržana rimska pravna građa koja će preko njega ući u temelje naše pravne kulture. Tu on sprema i "druge" knjige koje su bile potrebne njegovoj "sabornoj crkvi".  (Domentijan o Svetom Savi)

Read More

O hrabrosti

Lepa reč i ne baš za svakoga isto značenje.

Meni je najveća hrabrost oduvek bila postupati ispravno  u svim oblastima života, biti onakav kakav želiš da budeš i priznati emocije.

Mnogi su za letače, kaskadere, planinare, spasioce, rekli da su hrabri. Jeste tako ali oni rade svoj posao. Hrabrost je mnogo veća boriti se za svoje ciljeve, za ispunjenje želja zamisli i ideja o kojima ne pričaš mnogo. Još veća hrabrost je ako radiš nešto po veri a da niko drugi ne veruje u to što veruješ. Najveća je hrabrost kada te sputavaju a ti ideš dalje i dalje, kao da si vatra koja spaljuje sve blokade ispred sebe. 

Hrabrost je okrenuti glavu od agresivnih pitanja i saveta, od očekivanja da budeš ljubazan i gde ne treba, da se pokloniš nižem od sebe... Nositi jeftinu odeću i biti lep u njoj kao da je markirana.

Hrabrost je stvarati iz duše i to ponuditi javno. 

Hrabro je kada pogledaš sebe u oči i preobraziš ono što znaš da u tebi nije dobro. Ne skrivati se od sebe kada si u samoći, već otkriti svoje kvalitete. Hrabro je pokazati svoje kvalitete i pihvatiti da postoji svetla strana sveta, kao što postoji i loša. 

Hrabrost je biti uporan i tamo gde ništa ne obećava uspeh.

Hrabrost je voleti sebe i svoj rad.

Hrabrost je biti normalan a da te nije stid.

Ne truditi se da se uklopiš.

Učiniti jake poteze od kojih se preznojiš ali koji skidaju teret sa srca.

Hrabrost je biti onaj koji jesi.

Foto: Wallpaper.cave

Read More

Neprihvaćeni

Nemojmo tražiti pomilovanje ni razumevanje što smo normalni. Što volimo pričati o lepim stvarima i što nam nije smešna prljavština. Blago meni što mi nisu zabavne primitivne i vulgarne priče, što ne vidim ljude kao mužjake i ženke. Sve više shvatam koliko sam u pravu i što je dečije svetlo u meni zauvek vidljivo.

Nikada neću pisati čemer  i jad kojem će se "ozbiljni" diviti, nikada neću obojiti u tamu svoje pisane redove i nikada neću napisati tužan kraj. Ni svojoj majci nisam po volji jer umem pisati umesto da pletem i što nisam primetila u kojoj boji je posuđe na izlogu. Ne očekujem više prihvatanje, blago meni što sam svoja.

Svi koji se osećate kao "ružno pače", ne brinite već se radujte. Jer to pače je orao i poletelo je kada su krila ojačala. Svi smo na planeti satkani od istog materijala, samo je razlika u buđenju. Uvek je neko spavao a neko budan, a budan je posmatrač koji prati gomilu. Radujte se ako ste posmatrač kojeg će smatrati čudakom, jer će te kao takav biti tamo gde oni nisu. Tamo gde sve ima smisao i dubinu, gde stvaraoci kreiraju najlepšu stvarnost. 

Radujte se što vas je zadivila lepota ružičastog neba ili one zlatne svetlosti u snopovima dok se probija kroz oblake, a da vas nije dotakla najnovija marka parfema. 

Sve je u redu sa nama. I kada se oduševimo bajkama, dok čitamo te divne redove i ushićeno razgledamo slike vila i prinčeva...Sve je u redu, na pravom smo mestu i u pravo vreme, bez obzira koliko nam se čini sve oko nas kao promašaj. 

Tu smo da održavamo lepotu i da budemo što jesmo. 

Jer znamo da je tama zamenljiva i da nestaje ispred svetlosti.

Tu smo da prihvatimo sebe i da budemo  u okolini neprihvaćeni.

Foto: Virtual Lux - Vangled

Read More