U redu je biti normalan

 U redu sam, ne fali mi ništa, ni u mozgu ni u srcu. Pronašla sam odgovor u sebi, normalna sam, sasvim. I ako drugi misle da sam luda, samo se nisu uklopili sa mnom, ako misle da sam glupa, nisu mi odgovarali da budem otvorena prema njima. 

Živimo u primitivnom društvu, i dalje, malo toga se  promenilo. Ocenjuju se i ograničavaju ljudi po godini rođenja, po veri ili "neveri", po zaradi ili statusu, da li su u braku ili nisu, da li imaju decu ili su pod znakom pitanja što ih nemaju. Otvaraju vrata auta sa što veće daljine, da se to vidi u širokom krugu, dame zveckaju što dužim noktima da bi skrenule pažnju, sevaju ogromnim telefonima, nedaj Bože knjigama, odgledanim filmovima, sportom.

Tačno je da postoje dve Srbije, nije to kleveta. Istine dve  lebde iznad ove zemlje, da je u njoj pola prosto i glupo, bezobrazno, pola ili manje od pola normalno.

Pričam sa sobom i čujem sebe da jesam normalna. 

U redu je biti pristojan i povučen.

U redu je biti dobar i verovati da je neko drugi dobar.

Važno je skloniti se odakle ti se ne sviđa i ne pristati da ličiš na ostale samo zbog toga što su ti blizu. Jer ona druga polovina, mora se pojaviti u tvom životu.