Sve je to od teškog vremena i od kiše. - pokušala sam da objasnim sebi tegobu na plućima koja se odavno nastanila. Pročitah još jednom pesmu napisanu danas, reših da bacim papir, dosta je, previše je.
Odbačena pesma
Dok misliš da gubim vreme na tebe,
nisi svestan koliko bih ti falila
kada bi ti jedne gluve noći neko javio: "Ona se u drugi svet preselila"
Dok si ti razmatrao kako da je se otreseš, kako da zakačenu otkačiš. I da joj objasniš, da nisi čovek.
Dobro, dragi moj, jesi vanzemaljac, sve sam razumela, ovako prosta ...Ali Svemir stvori ljudska bića razasuta svuda, sa mislima i osećajem, ne sa santom leda.
I dok mi govoriš da nisi nizašta, moja duša te nežno gleda.
Juče su ti se oči smejala, danas nećeš ni da me čuješ,
uvredili te drugi i naneli štetu, a mene odbacuješ dok ti govorim da si mi najdraži na svetu.
Ko te ubedio da ljubav ne valja, kako se bez nje može živeti?
Sve dok je odbacuješ, tvoje ulice biće puste i reči prazne,
ni doktori ni zidine, ni lekovi, niko neće ispuniti tvoje dane.
I onda ćeš se pitati, šta ti se dešava i zašto ne može da ti svane.
U začaranom krugu sediš i prezireš sve što je lepo,
okrivljuješ druge i vreme u kom živiš,
dok ne daješ ništa i ništa nećeš da primiš.
"Razočaraćeš se"- govoriš mi već četvrto leto, dok sam do tebe stizala kroz trnje i blato, jer je meni i poniženje sveto.
Ne žalim vreme a ni sebe, sama pala i sama se ubila, samo mi krivo što te nisam osvetlila.
Pročitah još jednom stihove bedne...Glupa si i uporna, da te vidi kako plačeš ne bi kraj tebe hteo ni da sedne.
A onda, u gluvo doba noći...
Nisam znala da li sanjam ili je istina,
preda mnom je ljudski oblik od svetlosti sedeo, u mojoj sobi, za mojim stolom,
dok sam osećala da mi trenutni strah nestaje, gledao me kao ludu.
"Možeš li ti da budeš mirna, smešni ljudski stvore, da ti noć služi za spavanje i mir, da li možeš tvoju želju već jednom otpustiti u Svemir?"
"Ti si postojao nekada na Zemlji, šta radiš kod mene? Znam da si pronašao struju, ali ne mogu ti se imena setiti, jeza mi je ohladila kožu, ostala sam bez svesti."
"Svesna si, luda ženo, znaš ti ko sam ja. Moje ime ti spominje onaj kojeg želiš, onaj čiji sam idol."
Ne stigoh ni da u strahu vrisnem, setih se svega, grešna sam bila ovih dana, prezrela sam ime svetog čoveka koji nas je zadužio sve. Htedoh da mu se poklonim, ali on reče: "Ne!" Samo je jedan Um u Svemiru onaj kome ćeš se klanjati, ja sam tu jer si me prizvala svojom podsvešću, sve si granice svetova probila."
"Nisam uspela da ga osvetlim, želela sam da bude sretan, da ga ugrejem svime što imam. I nisam, nisam ga osvetlila."
"Grešiš - reče Tesla - sve lepo na njemu ti si primetila. Sanjala si da si sretna, ništa nisi zgrešila. Tvoja ljubav je pomerila granice, dimenzije...I ja sam te čuo, poput tvog anđela. Podržaću te, ljubav je najlepša i ljudima potrebna..."
Коментари
Постави коментар