Priče u krug

Egipćani su imali dva, toliko poznata simbola, da su ih upamtili i oni koji nikada o tome nisu čitali. Jedan je u obliku krsta, "Ank", a drugi je crtež oka, samo na prvi pogled. Odgovor na pitanje, zašto je taj crtež toliko prisutan i važan, sve češće se pojavljuje na internetu u poslednje vreme. Radi se o tome da "Oko Horusa"  predstavlja Pinealnu žlezdu Epifizu, a koja je centar ljudske, unutrašnje moći. Ako je stomak centar za predosećaj, srce za ljubav i želje, onda je Epifiza mesto kroz koje se manifestira sve što osećamo i zamišljamo kroz osećanja, bilo negativna ili pozitivna. Unutrašnje, treće oko, koje radi za nas a da nismo toga svesni. Ovaj simbol govori da su Egipćani poznavali tehniku ovladavanja Epifizom, kako je aktivirati u svoju korist. Ako su je ljudi u tim davnim vremenima koristili, mogli su biti toliko napredni, da odatle dolazi odgovor odakle tehnologija na planeti dok još nije bilo struje i bilo čega drugog iz modernog doba. Možda je sve t...

Helios u kočijama Grčko božanstvo, bog sunca u  zlatnim kočijama, koje vuku četiri konja, svakog jutra putovao je preko nebeskog svoda. Preuzeli su ga  i u Rimljani, a kult sunca poštovao se i u Egiptu, kao i u mitologiji starih Slovena. Sunce je oduvek bilo simbol života. Rimljani su mu promenili ime u Sol Invictus, što je postalo najvažnije božanstvo Rimskog carstva. Uspostavio ga je car Aurelijan 274. godine. Slavio se nedeljom, a drugo ime bilo mu je i Mitra.  U priči o klesarima, car je zatražio kip ovog prvog božanstva, boga sunca u kočijama sa četiri konja, što nije bilo rimski već grčki kult. Kada se dođe do ovakvih podataka koji se ne uklapaju, može se zaključiti da nedostaje još koji list u dokumentima. Možda nije laž več nespretno prikrivanje činjenica, da su majstori bili pravi profesionalci koji nisu odbijali nijedan zadatak. Ako je Dioklecijan zahtevao skulpturu grčkog božnstva, jednako kao i rimskog, to nije samo bio verski fanatizam već naklo...

Podele pre progona Prema svim postojećim spisima, tvrdnjama, analizama istoričara, pisaca i duhovnika, rani pokret hrišćana bio je ugrožen iznutra, i to odmah nakon Hristovog odlaska. U najgorem položaju bili su pravi njegovi sledbenici, predvođeni Marijom Magdalenom ili Petrom. Na drugoj strani bili su Jakovljevi , obuzeti isključivo jevrejskom tradicijom i verom, a treći, možda najbrojniji, Pavlovi hrišćani. Tvrdnja crkve da su Petar i Pavle zajednički radili na širenju vere, može biti potpuno netačna, jer je Pavle čovek poslat od Rima, da "neprijatelje" carstva pridobije za sebe. Apostol Petar, neko ko je proveo godine sa Hristom, nikako nije imao potrebu da deli znanje i učenje sa neznancem. Ako je Magdalena živela sa decom u Francuskoj, Petar je imao najteži zadatak, širenje pokreta tamo gde će ga najviše gušiti. I upravo taj progon hrišćana dovodi do još jednog pitanja: ko je kome smetao?  U Jerusalimu se pojavio Ješua koji je poslao poruku protiv svake religi...

Postoji jedna predivna, drevna indijska priča, u kojoj se navodi kako su ljudi svoje znanje i moći zloupotrebili, što je nateralo Tvorca da te moći sakrije od njih. Jedino mesto za koje je verovao da se ljudi neće setiti, jeste čovečije srce. Postavio je izvor ljudske moći u srce svakog čoveka i žene, jer se neće setiti tamo da ga traže.  Kako je čovek stvoren kao slobodno biće, da oseća i bude ono što hoće, nisu svi ostali bez veštine da se probude. Sav napredak civilizacije nije ništa drugo nego delo onih koji su uspešno pronašli skrivenu moć u srcu. Sa druge strane, imamo večita predavanja da su vanzemaljci zaslužni za sve ako ne  postoji objašnjenje.  Zašto je čudno ako je u dalekoj prošlosti postojao neko mudriji nego mi danas? Merilo za sposobnost nije vreme u kom je živeo.  Toliko je zapanjujuće ako su ljudi zaslužni za izgradnju piramida u Egiptu, da je ipak lakše sve to prepisati vanzemaljskoj tehnologiji. Mnogo je teže shvatiti da su nekada pos...