Kako je postala sretni namćor

Postavljala je sebi pitanje na koje ne postoji odgovor. Večito isto, godinama. "Zašto me nerviraju ako ja njih poštujem?" Energetski vampiri sa svih strana u njenom životu, i to od detinjstva, bili su kao nešto obavezno što je dosuđeno rođenjem. 

Bila je stidljiva pred ljudima koji se deru i na sav glas ispoljavaju sve što im je na umu.

Bila je slobodna pred sebi sličnima.

Dobra svakome, uvek tu ako je pomoć i lepa reč potrebna. 

Nikome se nije mešala u život, nikome se podsmevala. Neslane šale na tuđ račun, za nju su bile iživljavanje i uvreda. Međutim, na svakom koraku sretala je one koji se njoj smeju, pred kojima nije znala kako da se ponaša. 

Vremenom, ljudi su u njoj probudili želju za samoćom i povlačenjem u sebe. 

Vremenom, kako je sve više postajala svoja, sve više su "dušebriznici" navaljivali rečima: "Ti bi trebala ovako, ti trebala onako..." Udarali su praznim rečima kao talasi u stenu. 

Od suza je izgradila štit, od tuge mudrost. 

Setila se  šta hoće a šta neće. Počela sretati ljude slične sebi. Krenula je da radi šta želi.

Usput se otresla svih vampira koji su sisali energiju i stvarali tugu. Neka su rodbina, neka su i porodica, komšije, tzv. prijatelji. Sve je odgurnula kao figurice sa ivice stola. Zbog drugih ne mora da se pati, ali se moraju ignorisati. Izbacila je iz imenika sve brojeve zbog kojih je gasila telefon i to je bio i kraj i početak.

Postala je namćor, ali sretni namćor. 

     

                                                                        

Read More

"Rascepi drvo i tu sam"

Ljudska rasa robuje podelama, lažnim uverenjima, izmišljotinama koje je čovek čoveku nametnuo. Kada osetite šum vode u netaknutoj prirodi i dodir vetra, tek tad osetite koliko je svaka religija i crkvena institucija, samo deo vlasti nad umovima ljudskim. Ono o čemu su govorili učitelji i proroci nalazi se u nama, u travi, cvetu, vodi, životinjama i oblacima.

Zanimljivo koliko se vernici još uvek plaše nepoštovanja običaja, koliko se klanjaju pred kipovima i ikonama a žive u neznanju. Porazno je koliko i dalje odbijaju da nešto znaju a plaše se "Boga na visinama" i njegove kazne. Koliko odbijaju da krenu pravim stazama duhovnosti koje danas nisu zabranjene i slobodna reč čuje se na sve strane. Kada neko kaže "Prepun hram vernika na liturgiji...", imam osećaj da je to čist skup ljudi koji bi hteli u nešto da veruju ali ne vide dalje od svog nosa, ne znaju dalje od onoga što im je ponudilo srednjovekovno crkveno učenje. Ako bi se svi ti "vernici" preusmerili iz hrama na neki prostor pod vedrim nebom, niko ne bi znao da se pomoli. Jer to su poslušnici tradicije, ne vernici. Da bi bio vernik moraš znati i čitati što je iznad crkvenog učenja. Tek tada, kada uporediš sve i osetiš istinu, onda ćeš znati šta je vera i šta je duhovno. 

"Rascepi drvo i tu sam, podigni kamen, i tamo ces me naci"- jevandjelje po Tomi

Read More

"Jevanđelje po Mariji Magdaleni" - Karen L. King

                                              Poglavlje l 
                                                 Uvod

Rano hrišćanstvo i Jevanđelje po Mariji

Malo je ljudi danas koji poznaju Jevanđelje po Mariji. Napisano  početkom drugog veka, ono je iščezlo za čitavih petnaest vekova, sve dok se jedan fragmentaran prepis u koptskom prevodu nije pojavio krajem devetnaestog veka. Iako su detalji samog otkrića nepoznati, ipak znamo da je papiruse na kojima je jevanđelje bilo zapisano, nabavio Karl Rajnhard u Kairu i zatim ih doneo u Berlin  1896. Dva dodatna fragmenta na grčkom ugledala su svetlost dana u osamnaestom veku. Ipak, kompletan prepis Jevanđelja po Mariji i dalje nije poznat. Preostalo je manje od osam strana antičkog papirusa, što znači da je oko pola Jevanđelja po Mariji izgubljeno, verovatno zauvek. 




Odlomci

Priroda stvari
"Hoće li , dakle, tvar biti potpuno uništena ili ne?"
Spasitelj odgovori: "Svaka priroda, svako izvajano obličje, svaki stvor, postoji i u sa svim ostalima. Oni će se nanovo rastočiti u sopstveni koren. Jer priroda stvari se rastače u ono što pripada njenoj prirodi. Ko ima uši da čuje, neka čuje!"

Priroda greha i Dobro

Onda mu Petar reče: " Razjasnio si nam sva pitanja, reci nam jednu drugu stvar. Kakav je greh ovog sveta?
Spasitelj odgovori: Nema takve stvari koja je greh, nego vi sami činite greh kad se vladate po prirodi preljube koja se zove greh. Radi ovoga, Dobro dođe među vas, nagoneći dobro koje pripada svakoj prirodi. Postaviće ga kroz svoj koren.
Potom je nastavio: "Evo zašto se razboljevate i umirete: jer ljubite ono što vas obmanjuje. Ko kod misli, neka razmisli o ovim stvarima."
"Tvar beše dala život strasti koja nema Lik jer je postala iz onoga što je suprotno prirodi. Zbunjujući nemir tad zahvata čitavo telo. Stoga sam vam kazivao: Napunite se u srcu, ali u isti čas ostajte nezadovoljni i neposlušni; zaista postanite napunjeni i saglasni (jedino) kad ste u prisustvu tog drugog Lika prirode. Ko ima uši da čuje, neka čuje!"

Marija teši druge učenike

Potom Marija ustade. Ona ih sve pozdravi  i reče svojoj braći i sestrama: "Ne jecajte i ne žalostite se, i ne dopudtite da vam srca budu neodlučna. Jer njegova milost biće sa vama i štitiće vas. Ali, radije neka hvalimo njegovu slavu, jer on nas je pripremio i preobratio u istinska Ljudska bića."
Kad Marija reče ove stvari, ona im upravi srca ka Dobru i oni počeše da se raspravljaju o rečima Spasiteljevim. 


Petar traži od Marije da ih obuči

Petar reče Mariji: "Sestro, znamo da te je Spasitelj voleo više nego sve druge žene. Reci nam reči Spasiteljeve, po kojima ga pamtiš, koje znaš,  a mi niti smo ih čuli".
Marija odgovori: "Što je sakriveno od vas, ja ću vam reći." I ona poče da im kazuje ove reči.

Vizija i um

Ona reče: "Doživela sam Gospoda u viziji i rekla mu"Gospode, doživela sam te danas u viziji".  On mi reče: "Kako si čudesna jer se nisi pokolebala kad si me ugledala! Jer gde je um onamo je blago."  " A  ja mu rekoh : "Da li onaj koji ima viziju gleda kroz dušu ili kroz duh?"    Spasitelj odgovori:" Ne vidi ni kroz dušu, niti kroz duh, već kroz oko koje je između njih. "  

Read More

Saveti iz vode

Na raskršću između "biti" i "ostati", pobegla sam u zagrljaj zelenila i plavetnila, da osetim srž postojanja i poslednju nadu potražim. Između znanja i osećaja sati su mi se prelamali, a  moj duh se slamao u svakoj sekundi, pa ustajao kao da ne zna čemu buđenje ponovo. 

Tražila sam ključ. Nije dovoljno znati, potrebno je primeniti. I ta unutrašnja borba odvede me do reke, koja zna i može sve. Gledah je sa obale i spustih dlanove u najmoćniju silu. 

"Niko na planeti nije jači od tebe. Ti živote održavaš, niko ti ne može ništa, dok smo mi božija deca,  ti sve možeš da zbrišeš. Ne gubiš na lepoti, ostaješ svoja i posebna. Tvoj šum umiruje, tvoja svežina bistri um. Šapni mi ključ svega, kako da ja budem ja, uspravna i ponosna, srećna i nedodirljiva. "

Kroz dlanove mi je vibrirala energija kakvu do tada nisam osetila, brzo mi dopirala do srca i mozga, kao što je i brzina same reke. Osetih i videh reči koje nisam čula, već su se odvijale pred mojim očima, kao da gledam film. 

Videh parče belog papira ispred sebe i olovku. "Idi u svoju sobu i zapiši sve što želiš i što ne želiš. I ono što ti najviše smeta na putu do željenog života. I donesi ovde, na obalu. Ne zaboravi olovku."

Odjurila sam kući dok su mi u glavi odzvanjale reči, prefinjenog ženskog glasa. "Možda je to Majka Boginja progovorila kroz vodu. Postoje legende da je Ona u obliku vode. Možda, možda..." Bilo šta da je, morala sam učiniti što mi je rečeno. 

Na listu papira ispisala sam sve što mi smeta i što ne želim. Bilo je mnogo toga. Posramih se nad svojim životom. Ima li još nešto što me progoni kao avet i čega se ne mogu osloboditi?

Onda se setih da je na redu željeno. Bilo je samo jedno, kratko i jednostavno. 

U prvim satima zore, odjurila sam na obalu, čekajući šta će se desiti dalje. Kleknula sam i spustila dlanove u vodu, dok su  papir i olovka ostali na mojim krilima. Opet onaj divni, ženski glas, začuo se u mojoj glavi. 

"Umij lice i oči, uđi u mene i ponesi papir i olovku."

Učinila sam sve, i prijalo je. Svežina bistre vode i sunce koje se tek rađa. 

"Precrtaj sve što ne želiš."

Kao da sam nečim nagrađena, sa velikim zadovoljstvom precrtala sam sve negativno, a trebalo je i vremena, jer se nakupilo mnogo. 

"Šta ti je ostalo?"

"Ono što želim i volim." 

"Znači, to je tvoja istina i ključ. Da nije tako, ti bi i to precrtala. Gledaj u tu rečenicu i vibriraj u tom smeru. Mnogo si čitala o moćima ljudskim, mnogo si naučila koliko su misli opasne, ali nisi sredila osećanja. Samo se osećanjima može znanje primeniti. Svaki put kada ti dođu loše misli, seti se da su precrtane, mrtve su i ne mogu ti ništa. "

Nasmejah se od srca. Pogledala sam u sunce i ono je lepše grejalo nego ikada. Ponovo sam se umila i zahvalila se vodi. Odnela sam papir za sobom, kao dokaz "ključa"  i mnogo lakšeg početka nego što je ikada bio.

Read More