Priče u krug

  Ukratko Kada se isprazni, opustoši sve. Um, očekivanje, stanje svesti svede na trenutak, dolazi do nule. Nula je krug, ništa. Od ničega stvara se sve, krug je siguran da se u njemu nalazi izgrađeno. Plamičak se pojvi kao Znak, kao pokretač i nada. I tako počinje novi ciklus, otpada staro, stvara se novo .

Jako teško i mnogima se čini nedostupno. Imati pažnju. Kada nam tako slikovito neko opiše koliko je bitna pažnja u sadašnjem trenutku, kao da se iznenadimo.  Zastanem na tren i pomislim: " Sve je to tačno ali ne mogu da se ogradim. Ne umem da osetim trenutak." Možda mnogi od nas ne znaju koliko vrede i koliko blaga se u nama krije. Nismo svesni da lepši smo iznutra nego što se predstavljamo i sebi i drugima.  Borba za goli život odvukla je  čoveka od sebe samoga, a nekima je to učinio uspeh ili velika materijalna dobit.  Odvučeni od pažnje, vidimo samo oklop ali ne i sebe u oklopu. Robovi smo i samo to vidimo. Ponekad u samoći, u lepoti prirode, pored osoba koje volimo, budemo svesni da smo vredniji nego što nam svakodnevnica nameće. U svojoj kreativnosti vidimo koliko smo vredni, u humanim postupcima prema svim bićima shvatimo koliko smo veliki.  Poput lucidnog sna Da, liči na lucidni san. To je meni otkriće jer mi je pažnja oduvek blila problem. Lucidni san je...

Uvek isto... Radiš kako i šta moraš, da bi preživeo. Trpiš i čekaš bolje dane, pokušavaš da zavoliš trenutno stanje i ništa od toga. A klupko se odmotava. Crveno klupko, iznad njega sunce i sve u praznom prostoru. I pitaš se ko je kriv, slučajnost, sudbina, ti, neko drugi? Pitaš se da li su neki ljudi u tvom životu demonizovani pa te njihova stopa i crna senka prate, nedajući mira? I onda, na kraju dana, vidiš crveno klupko. Sunce iznad njega je uporno, i "bezobrazno" je uporan mir u onom prostoru, beskonačnom.  Kreneš dalje... Ali, ne ide. Uvek isto, pustoš, nema mira iz onog prostora. I ne vidiš čija ruka odmotava klupko. Sve je košmar, dok ti kao živiš pristojno i kako treba. I sve je laž. Osećaš da nema kraja reprizi, čekaš hoće li se klupko odmotati. Sve je pustinja... Nešto ti govori da nisi u njoj uzalud. Osećaj ti se javlja da si ona kiša u pustinji na koju se dugo čekao. I da je klupko u tvojoj ruci. A svetli prostor tvoja duša. Nego si kao čovek zaboravio, usnio u u...

Sve više verujem da će pametni, dobri, normalni ljudi, masovno morati da beže. U divljinu, na planine i sela , da obnavljaju napuštene kuće i dvorišta, da beže iz ludila. Nije problem ubrzani gradski život, problem je što i manji gradovi postaju haotični, sa nenormalnim gužvama, prebrzim i prenapornim načinom života. Raditi i živeti - to je danas život u haosu, u vrtlogu, gde se sve kotrlja nizbrdo i gde pucaju konci po svim, već davno napuklim šavovima. Radnička klasa u Srbiji, to su poniženi, psihofizički preopterećeni ljudi. Osobe koje su ostale bez energije, bez normalnog sna i volje da ujutru ustanu iz kreveta. Ljudi kojima je opao kvalitet života da bi onima iznad njih bilo sve bolje. Desiće se, još malo, da normalni neće imati nikakve uticaje i da se u vrtlogu ludila samo mogu razboleti. I tako se može dogoditi radnja iz moje knjige Zvuk tišine. Dosta liči na situaciju iz doba korone, ali ipak će doći i prava zaraza ludilom. Buva je bačena i pretvara se u čudovište...

Šta je istina? Sanjala sam stvarnost. To nije ovaj dan, a ni bilo koji iz prošlosti. I sumnjam da će to biti sutra. To je stvarnost koja je iza zavese . A kada se zavesa rascepi i maske se rastope sa mnogih lica, shvatićemo da ništa nije kako izgleda. Ništa nije u pravom svetlu jer je svetlo samo jedno, a sve ostalo lažni je sjaj. Knjiga koja će vam pokazati razliku lzmeđu lažnog sjaja i prave Ljubavi. Sve što ljudi komplikuju, Bog je zamislio jednostavno. Između Njega i nas nema jaza jer je žrtva pala pre 20 vekova. Koliko je poštujemo? Svesni i nesvesni kreatori Navikli da se plašimo svega, rođeni u podmetačini. Svesni kreatori, predstavili su ono u šta će poverovati nesvesni. I tako je sve počelo Kažu – slušaj nas, razbolećeš se od te i te bolesti, i čovek poveruje, razboli se. Kažu – rat je neminovan , zaratiće se, i rat bude. Ponude veru u prirodu koja se okrenula protiv čoveka tek tako. I čovek, nesvesni kreator poveruje, pa kreira sve, od zemljotresa, do grada i tornada… Čovek m...

  Tvorac je stvorio Ljubav, a onda je Ljubav nadmašila Njega.  Gledajući u svoje nadmoćno delo, stopio se sa Njom u Jedno.

  Čitajte knjige jer tako se nećete uklopiti u masu koja je nekome očajnički potrebna. Ako smatrate da nemate vremena za čitanje, shvatite da to nisu lektire iz škole, da postoji mnogo lepih knjiga, da možete da odabrati za svoju dušu. Svaki put kada uzmete telefon u ruke, dok pijete kafu, kada ništa ne radite ili ste legli u krevet - samo ga sklonite i dohvatite knjigu. Tako je, probili ste led, prva strana je pročitana i možete uspeti, pored svih obaveza. Umesto da listate gde je neko putovao i kako su se prijateljice sa FB skockale za neku proslavu, bar dve strane možete pročitati. Verujte, mnogo je lepše od listanja novosti. Već više od trideset godina na ovim prostorima neko se bori da budemo samo krdo, samo stado koje treba usmeravati ka provaliji. Razne Igre sudbine, patetične serije, zastrašujući naslovi u tabloidima, emisije sa receptima, takmičenja...Sve to radi na mentalnom sklopu naroda. Odosmo u propast ako se opredelimo da budemo površni, ograničeni, kičasti. Jedan o...