Priče u krug

Vrlo često pomislim da je sve laž i da ne postoji ništa, da se učinim i sama sebi. Možda i ja ne postojim. Potreba za samoćom javi se onda kada drugi traže ili očekuju previše, nameću priče i savete, dok ne primećuju sami sebe i svoje praznine. Kada buka pređe granice i prisustvo okoline izgubi svaku svrhu. Ima dana kada je svega previše. U samoći, čini mi se, sve postoji. I misao i dah, i planovi i želje, pauza i želja za nastavkom.  Program za ljude, koji govori da smo pripadnici određenih vera, jeste program iluzije i varke. Svi pripadamo Jednom i duhovno ne možemo biti podeljeni. Program da  nam treba samo ono što moramo i da nam ne treba ništa za sreću, sve je nametnuta iluzija. Ne postoji moranje, samo nepostojeće pravilo iz glave u glavu.  Nema ničega osim onoga što uradimo iz srca.

Šta se to desilo nekada davno? Poželeli smo da živimo u telesnom obliku. Razlog je planeta koja je najlepša i najbogatija u Svemiru. Bilo nam je dosadno. Mi ne osećamo ništa osim ljubavi i radosti postojanja. Gradili smo raj za rajem, razne svetove. Onda smo primetili Nju - Zemlju. Tvorac je ovaj put prevazišao i sebe. Rešili smo da od tog tla napravimo sebi tela i uskočimo u njih. Da budemo materijalna bića sa svim iskustvima, da pijemo vodu, jedemo svo to prekrasno voće, da osetimo još jednu vrstu ljubavi - telesnu. Dobili smo upozorenje od Tvorca da ćemo u tim figurama doživeti ono za šta nismo znali da postoji. Ali nije nam zabranio jer nas je stvorio kao slobodna bića. I tako je nastao svet pun patnje. Od tada naša misija jeste pobeda svetla, preobražaj tame u svetlo. Šta ste prvo učinili, pre nego što ste prisvojili Zemlju? Uništili smo dinosauruse i zmajeve. Ta bića su postojala i nismo se u ljudskim telima mogli nastaniti dok njih ne uništimo. I u životinjama su nastanjene duše...

Druga polovina avgusta uglavnom podseća i na kraj i na početak nečega...Odjednom shvatimo da je vreme "proletelo", jer kao da je juče bio maj i "eto nam zime". Kao da kiša spere i proleće i leto i sve misli, pa nastupi tišina. Neka barem donese predah... I nešto novo... Lično mislim da je septembar na neki način početak u godini a ne januar. I da će mi jesen biti bogata a zima "topla" ako donesem odluke koje želim i započnem što sam nekada htela. Jer ti "zlatni" dani toliko su prijatni da mozak i srce konačno mogu biti u ravnoteži. Kao da nam daju šansu i snagu, spokoj koji postoji samo u septembru i oktobru. Makar se ogradila od celoga sveta i postala namćor, makar učila nešto novo i prikovala se za stolicu, bolje i tako nego gledati žuto lišće i misliti kako se bliži zima. Jesen je za planove, ciljeve, ispunjenje...Sedativ koji priroda daruje i time nas podstiče da se setimo šta smo to želeli a konačno je stiglo na red. Svako svojim zlatnim put...

  Knjiga koja je naučna fantastika sa dušom Vodi vas kroz vremensko putovanje ali sa višom svrhom.  Motiviše vas da razmislite koliko je čovečanstvo  u zabludi verujući da ovaj svet mora imati svoj kraj na stradajući način. Bićete u velikoj prednosti ako pročitate knjigu koja će vam obasjati dušu. Ja nudim deo svoje duše koji će i u vama probuditi uspavane instikte. Shvatićete da će u "zadnjim vremenima" svoje ruke umešati sila koja je sve stvorila. Alisa i Damjan žive u savršenom svetu, 2060. i sve je dobro zahvaljujući ruci koja je sve i započela. Koliko puta ste poverovali da se ipak sve kreće skalom nabolje i da svet nikako ne može biti gori već bolji? Krenite za mnom u novu nadu.  https://www.facebook.com/maj1823

  Takva je noć...Mnogo puta sam u ranu zoru sebi rekla: "Samo kad svanu!" Šta će mi sve proleteti kroz misli a da ništa pametno ni korisno od toga nemam, to ne bi čarobnjak odmrsio. Da bar mogu pomoći, menjati svet...Ništa osim da se nerviram. Setim se napuštenih životinja u noćima nevremena, mraza, snega, oluje...Onda izustim božije ime i setim se molitve, da ne bude spominjanje Imena uzalud. Setim se ljudi koji ispaštaju u ratu a meni je najveći stres hoće li mi doći kontrola na radno mesto. Srušeni gradovi i zapaljene kuće Ukrajine, dok se mi ovde pitamo hoće li nestašica šećera i mleka potarajati. Nerviram se što nema struje, treba skuvati kafu, napuniti telefon, neko je rekao glupost od koje se stresiram...sve ludo do luđeg. A sadašnji trenutak je postojanje koje doziva da se ogradim  od sebe, u cilju da budem normalnija, živa... I onda, kao slučajno izađe u pretrazi film koji upravo sve ovo govori. Teško je upotrebiti savet i doterati sebe ovako, ali naiđu dani kada mor...

  Verovatno svako od nas oseća da postoje vrata na koja nije zakucao i ne zna kako da im priđe. Verujem da su najsrećniji oni koji to učine. Suoče se i sa strahovima i željama, sa rizikom i odlukom... Iza brave mora biti lepota i lakoća... Ako si izgubljen, možda se pronađeš u mojoj glavi, u mojim rečima i podsećanju... Ja još uvek znam ko si ti...                                Ako se useliš u nečiju glavu namerno, bar učini nešto korisno. Počisti nered, umiri ludilo i ostani....

Prošlo je više od dvadeset godina kada sam prvi put čula za  pretpostavku da je Marija Magdalena bila supruga Isusa Hrista i majka njegove dece. Nije mi bilo teško da poverujem u to i počnem i sama istraživati, jer za ovakve stvari treba imati intuiciju, osećaj da nešto stvarno jeste tako. Sama činjenica da su vekovima progonjeni i ubijani ljudi koji su drugačije razmišljali od crkve, naročito katoličke, dovelo me je do zaključka da je zaista skrivena velika istina, tajna zbog koje se ubijalo. Sama Hristova duhovna nauka uopšte nije dovedena u pitanje ako je imao i drugu stranu života. Jer, ako je Bog rešio da iskusi zemaljski život, ljubav između čoveka i žene sigurno nije ništa bilo pogrdno. Ljubav je osećanje direktno dobijeno od Tvorca i slažem se sa tvrdnjama da su ovo dvoje bili jedna duša u dva tela. Bog je stvorio ženu i čoveka po svome obličju, što znači da On ima i muški i ženski princip u sebi.  Sve ovo nije ništa novo, toliko tekstova ima na istu temu, ali moje li...