Priče u krug

  Nikada ništa nećemo uraditi kako treba ako to bude pod nečijim uticajem, gde je odsustvo naše volje isključeno. Niko nam ne može reći šta "treba" da uradimo jer taj neko je različita osoba i ne nosi našu ličnost u sebi. Možemo poslušati kada tražimo savet. Ne postoji vreme za male i velike odluke ako nije naše vreme. Ne postoje godine za nešto, samo ograničenje, usađeno ili umišljeno. Ne postoji ništa osim slobode koju najmanje koristimo jer su tuđe reči i misli nevidljiva prepreka koja najviše progoni. Ne postoji mera tuđeg očaja u našoj nadi, jer tuđa iskustva nisu naša. Ako neko živi zbog materijalnog dobra i "sigurnosti", i u svemu tome nema zadovoljstva i nema sebe, ne mora da prosipa savete kako ne postoji ni ljubav, ni Bog, jer je istorija dokazala da se loše stvari dešavaju zbog crnila u ljudima. Ratove i sukobe nisu nikada izazvali oni što imaju sebe već hoće tuđe. Zlo nikada nije poteklo od skromnog srca koje veruje u dobro, već od gorčine ograničenog. ...

Kažu da je dom tamo gde nam je srce...Onda ja nemam više ni srce. Ostalo je tamo gde sam se osećala kao da mi je dom, gde sam i želela da mi bude dom, krijući od sebe najčistije želje, proistekle od stvarne, prave ljubavi.  "On je moj iskon, moja istina, voleći njega ja otkrivam svoj pravo lice. Kada idem njemu, onda sam to prava ja." - govorila sam sebi, osećajući da to jeste tako. Nije bilo dana kada nisam volela njega, niti noći kada nisam planove smišljala, kako i kuda, kada...Boleo je hod po toj stazi, jer to nije bilo nešto što može svako podneti, mnogi odustanu. Pozitivci kažu da je to staza srca, jer kada njega slušaš onda si original. Tačno. Hodaš trnjem i gledaš kako drugi biraju lakši put, ali on boli kasnije, kad srce više ne može da ćuti. Onda ćute samo usta iz kojih nema ni ružne ni lepe reči. A put srca može boleti još jače, samo što se ne kaješ. Kada biraš srce, biraš Boga i svoju prirodu.  Moje srce je ostalo tamo gde je kucalo smireno, gde je osetilo blagost...

  Priča vremenskog putnika. Alisa živi spokojno i uspešno, još je učenica koja izučava fiziku i uzgaja biljke, povrće i plave jabuke, u dvorištu svoje kuće gde živi sama. Po njenom dnevniku godina je 2060. i putovanje kroz vreme sasvim je normalno zanimanje i više nije nikakva tajna. Godine i dane više ne broje i ne obeležavaju kao što su to njihovi preci radili, sada priroda određuje koliko će trajati čas, obdanica, noć i godina. Ona u svom dobu ima devetnaest, dok bi u starom svetu imala trideset osam. Ima vremena za sve, priroda je udesila da ljudi više nikuda ne žure. Međutim, u njen život ušetao je Damjan, vremenski putnik, koji predlaže da zajedno putuju kroz vreme, i to na posebne zadatke, u godine koje su istorijski bitne. Prvi odlazak je u San Francisko, gde u 1967. godini , Alisa upoznaje Hipike i upoznaje i samu sebe. Zaljubljuje su u Damjana, o čemu nije razmišljala u svom dobu, jer tamo emocije još nisu došle u red, u skladu sa prirodom. I dok se među njima ne događa n...

  Sada je uvek Godina je 2060. Devetnaestogodišnja Alisa živi u svetu mira, obilja, tamo gde nema podela, bolesti, politike i netrpeljivosti. Njen svet već više od tri decenije uživa u blagodetima koje je donela Velika Promena izazvana dotadašnjom neumerenošću ljudi i njihovim pogrešnim izborima. Priroda se vratila svom praobliku ne ostavljajući ljudima drugog izbora osim da to prihvate, pružajući im tako mogućnost da žive lakše, lepše i mirnije. Ali ljudska priroda je ostala ista, a njegova potreba za novim spoznajama, istraživanjem i otkrivanjem nepoznatog u svim svetovima i svim vremenima stavlja ga u poziciju putnika-tragača. Tako se i mlada Alisa, zajedno sa svojim prijateljem, upušta u pustolovinu koja pomera granice pojavnog, postajući ono što je u njihovom svetu sasvim uobičajeno, a njoj oduvek privlačno – vremenski putnik. Beležeći u svom dnevniku sve misli, opažanja i osećanja koja se javljaju na putovanjima u bližu ili dalju prošlost, Alisa  ukazuje na sve razlike...

 BESPLATNA ELEKTRONSKA VERZIJA KNJIGE https://issuu.com/lazarjanic/docs/princ_spoznaje (U svom romanu  Princ spoznaje  Slavica Mijatović iznosi intrigantne teze koje se kose sa istorijom i u sasvim novom svetlu predstavljaju srpsku srednjovekovnu vlastelu. Despot Stefan Lazarević imao je neobičan izgled i pogled - nasleđen od Sare, kćeri Isusa Hrista i Marije Magdalene i bio je - jedan od izabranih... Da li je Stefan bio zadužen za očuvanje drevnog učenja i izvornih reči Sina Božijeg?!) Odlomak "Те ’’чаробне’’ 1408. позваше ме на двор код Жигмунда, да би се договорили о оснивању Реда Змаја. Краљ је те године по други пут ступио у брак, и то са петнаест година млађом, Барбаром Цељском. Моћна жена, која је подржала Жигмунда у свему, и помогла у оснивању Реда. Данас је позната по својој вештини бављења алхемијом. Из папиних одаја одјекнула је вест да је она зла магијашица, па је народ прозва ’’црна краљица“. Барбара носи црни огртач, јер је то плашт који на себи носе алхемич...

  " Da sam ja neko..." Uvela bih obaveznu ekološku svest, od sedme godine života do duboke starosti. Ako ste pokazali brigu zbog rudnika u Srbiji, pravo je vreme da pokažete ljubav prema sredini tamo gde još nije ništa urađeno. - Prestanite sa bacanjem mladunčadi po ulicama, sa ostavljanjem odraslih životinja. - Otvorite azile koje će biti pravi dom za napuštene životinje, da ne osete gubitak i patnju. - Prestanite pljuvati po ulicama. - Prestanite bacati maske i ostalo đubre. - Prestanite misliti kako je samo važno vaše dvorište. - Prestanite bacati opuške i čistite za svojim ljubimcima kada vrše nuždu po gradu. - Tokom letnje žege oblačite svakog jutra čistu majicu. - Nakon izleta u prirodi koji su pretvoreni u ždranje, čistite za sobom ono što ste doneli kao pribor za jelo. - Objasnite deci zašto služi korpa za otpatke, posebno besnim tinejđžerima da ne lome te korpe, klupe po parku, da ne šaraju zidove. - Prestanite prskati sladunjave parfeme u javnom prevozu. - Prestani...

U našem društvu skoro svi smo odgojeni tako da se "uozbiljimo" kada odrastemo i da živimo ogoljeni crno - beli život. Sve dok ti ne bude dosta i osetiš da može drugačije... Mašta nije budalaština već staza do realnosti u koju nismo juče verovali. Kada odrastao čovek mašta, dešava se uvod u moguću kreaciju, u novu stvarnost koju će stvoriti. - Dok mašta, čovek diše slobodnije, zbog toga što razume da je vlasnik svojih misli i sposobnosti. - Mašta otrkriva šta sve želimo i šta bismo mogli, šta nam se sviđa a da nismo bili ni svesni. - Mašta daje odgovore kako i kada nešto možemo učiniti. - Kako možemo rešiti probleme ili ih zaobići na putu do željenog cilja. - Kreativna mašta odvodi odrasle na pravi put, pokazuje olakšice i svetliju stranu svega. - Tek tada shvatamo šta bismo mogli, ako maštu pretvorimo u plan. Ne maštu da odemo na mesec, već da nešto posedujemo, da se borimo za nešto valjano ili odemo negde. Biramo načine srcem i mozgom, prelistavamo mogućnosti. - Mašta otvar...