Priče u krug

  Priča vremenskog putnika. Alisa živi spokojno i uspešno, još je učenica koja izučava fiziku i uzgaja biljke, povrće i plave jabuke, u dvorištu svoje kuće gde živi sama. Po njenom dnevniku godina je 2060. i putovanje kroz vreme sasvim je normalno zanimanje i više nije nikakva tajna. Godine i dane više ne broje i ne obeležavaju kao što su to njihovi preci radili, sada priroda određuje koliko će trajati čas, obdanica, noć i godina. Ona u svom dobu ima devetnaest, dok bi u starom svetu imala trideset osam. Ima vremena za sve, priroda je udesila da ljudi više nikuda ne žure. Međutim, u njen život ušetao je Damjan, vremenski putnik, koji predlaže da zajedno putuju kroz vreme, i to na posebne zadatke, u godine koje su istorijski bitne. Prvi odlazak je u San Francisko, gde u 1967. godini , Alisa upoznaje Hipike i upoznaje i samu sebe. Zaljubljuje su u Damjana, o čemu nije razmišljala u svom dobu, jer tamo emocije još nisu došle u red, u skladu sa prirodom. I dok se među njima ne događa n...

  Sada je uvek Godina je 2060. Devetnaestogodišnja Alisa živi u svetu mira, obilja, tamo gde nema podela, bolesti, politike i netrpeljivosti. Njen svet već više od tri decenije uživa u blagodetima koje je donela Velika Promena izazvana dotadašnjom neumerenošću ljudi i njihovim pogrešnim izborima. Priroda se vratila svom praobliku ne ostavljajući ljudima drugog izbora osim da to prihvate, pružajući im tako mogućnost da žive lakše, lepše i mirnije. Ali ljudska priroda je ostala ista, a njegova potreba za novim spoznajama, istraživanjem i otkrivanjem nepoznatog u svim svetovima i svim vremenima stavlja ga u poziciju putnika-tragača. Tako se i mlada Alisa, zajedno sa svojim prijateljem, upušta u pustolovinu koja pomera granice pojavnog, postajući ono što je u njihovom svetu sasvim uobičajeno, a njoj oduvek privlačno – vremenski putnik. Beležeći u svom dnevniku sve misli, opažanja i osećanja koja se javljaju na putovanjima u bližu ili dalju prošlost, Alisa  ukazuje na sve razlike...

 BESPLATNA ELEKTRONSKA VERZIJA KNJIGE https://issuu.com/lazarjanic/docs/princ_spoznaje (U svom romanu  Princ spoznaje  Slavica Mijatović iznosi intrigantne teze koje se kose sa istorijom i u sasvim novom svetlu predstavljaju srpsku srednjovekovnu vlastelu. Despot Stefan Lazarević imao je neobičan izgled i pogled - nasleđen od Sare, kćeri Isusa Hrista i Marije Magdalene i bio je - jedan od izabranih... Da li je Stefan bio zadužen za očuvanje drevnog učenja i izvornih reči Sina Božijeg?!) Odlomak "Те ’’чаробне’’ 1408. позваше ме на двор код Жигмунда, да би се договорили о оснивању Реда Змаја. Краљ је те године по други пут ступио у брак, и то са петнаест година млађом, Барбаром Цељском. Моћна жена, која је подржала Жигмунда у свему, и помогла у оснивању Реда. Данас је позната по својој вештини бављења алхемијом. Из папиних одаја одјекнула је вест да је она зла магијашица, па је народ прозва ’’црна краљица“. Барбара носи црни огртач, јер је то плашт који на себи носе алхемич...

  " Da sam ja neko..." Uvela bih obaveznu ekološku svest, od sedme godine života do duboke starosti. Ako ste pokazali brigu zbog rudnika u Srbiji, pravo je vreme da pokažete ljubav prema sredini tamo gde još nije ništa urađeno. - Prestanite sa bacanjem mladunčadi po ulicama, sa ostavljanjem odraslih životinja. - Otvorite azile koje će biti pravi dom za napuštene životinje, da ne osete gubitak i patnju. - Prestanite pljuvati po ulicama. - Prestanite bacati maske i ostalo đubre. - Prestanite misliti kako je samo važno vaše dvorište. - Prestanite bacati opuške i čistite za svojim ljubimcima kada vrše nuždu po gradu. - Tokom letnje žege oblačite svakog jutra čistu majicu. - Nakon izleta u prirodi koji su pretvoreni u ždranje, čistite za sobom ono što ste doneli kao pribor za jelo. - Objasnite deci zašto služi korpa za otpatke, posebno besnim tinejđžerima da ne lome te korpe, klupe po parku, da ne šaraju zidove. - Prestanite prskati sladunjave parfeme u javnom prevozu. - Prestani...

Mnogi od nas vrlo često požele da se izoluju na neko vreme, što dalje od svakodnevnice, da osete jednostavnost postojanja i bezuslovnu radost. Vratiću se jer sigurno tako mora biti. Dotle neću pisati ni "S.O.S" ni "HELP",  jer ovde je sve samo ne pusto. Sve vrvi od života zato što nema ljudi da ukrote taj život. Nisam ni brodolomnik ni preživela iz aviona, ovo sam htela, namerno došla. Telefon mi je čitav, iskoristiću ga za uspomene koje ću zabeležiti na slikama, mreže nema, samim tim nema ni cinizma i pametovanja sa društvenih mreža. Ovde more ne smeta obali niti obali smeta moru i palmama, a sve te ptice proizvode divne melodije... Svež vetrić uveče i preko noći, taman da se odmoriš od vrućine, koju nije teško podneti jer je vazduh normalan, što mi poslednjih godina kažemo "proređen". Sve je dobro. Moj šator za kamp, ispunjen je osnovnim stvarima i dobar je krov nad glavom,  vatru ložim za podgrevanje hrane i za kuvanje kafe. Ribe neću loviti, neka žive ...

Da li je dobro ćutati dok ti ispijaju energiju, a ne duguješ  ništa  nikome, niti si kriv dok ti kvare dane i mešaju se u tvoje dubine i tvoje misli? Trpeti zbog mira, da se ne posvađaš sa onim ili sa ovim, da se nastavi saradnja gde mora, da se neko ne naljuti, da ne pomisle pogrešno...Ćutati kada te optužuju osobe koje su ispunjene demonima besovima, prazne, opustošene i zajedljive, da li je ispravno? Tražiš svoje i zaslužiš, kreiraš svoj raspored, svoje navike, svoje udobnosti, sitnice koje znače, stvaraš lepše dane, obojiš sivilo... I onda ti neko pokuša pokidati sve, srušiti nervni sistem, uneti nemir, zagorčati život...Nije dobro da sa takvima budeš u miru, još više da se plašiš hoćeš li ih uvrediti. Nije dobro sve radi mira, jer ne želi srce da ćuti, ono pati i želi da se brani. Nije dobro da pametan ćuti kada mu se dešava zlo i da čeka da će proći.. Pametan mora sebe da odbrani, da uzvrati, da pokaže napadaču gde mu je mesto. Pametan mora začepiti usta i onima koji su ...

    Sanjam da češ doći: jer mirišu noći, a drveće lista, i novo se cveće svakog jutra rodi; jer osmesi ljupki igraju po vodi i prolećnim nebom što od sreće blista; jer pupe topole i kao da hoće k nebu, pune tople, nabujale žudi; jer u duši bilja ljubav već se budi, i mirisnim snegom osulo se voće; jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove; jer priroda sva se za tvoj doček kiti. Cveće, vode, jablanovi viti, sve okolo mene čeka te i zove. Dođi! Snovi moji u gustome roju tebi lete. Dođi, bez tebe se pati! Dođi! Sve kraj mene osmeh će ti dati i u svemu čežnju opazićeš moju . Desanka Maksimović