Priče u krug

Životinju je Bog stvorio da bi svaki čovek dobio priliku da upozna bezazleno prijateljstvo. Da shvati koliko je lepo brinuti o nekome bezuslovno, a taj neko će uzvratiti mnogo ljubavi. Oni nemaju inteligenciju kao mi, imaju toplinu i dobrotu koja nam je potrebna. Mi nemamo toliko bezazlenosti, dok su oni sasvim bezazleni. Duhovno se sa njima dopunjujemo, razumemo se, shvatamo lepotu prijateljstva svih živih bića. Mi smo u njihovim očima kao bogovi, ali oni nas umeju savršeno proceniti i shvatiti kakvi smo iznutra. Voleti životinju i pružati joj dobrotu, odlika je dobrog čoveka koji ne zna biti sebičan i okrutan. Lepota prirode jeste upozorenje da postoji Tvorac i da ništa nije samo od sebe nastalo. Ne može lepota cveta biti sama od sebe takva kakva jeste, ne može mirisati priroda sama od sebe, niti pahulja, koja se istopi za sekundu, imati savršen oblik, simetrije kakve samo mogu biti nečije delo. Postanak leptira, kada gusenica koju niko ne voli ni videti, prelazi u svoj konačni, pre...

"Jednog popodneva, kojeg se uvek sećam, uživao sam u šetnji sa prijateljem u Gradskom parku i recitovao poeziju. U tim godinama znao sam napamet cele knjige, od reči do reči. Jedna od njih je bila Geteov "Faust". Sunce je upravo zalazilo i podsećalo me na slavni pejzaž: Dan je pri kraju; ono, sve dalje sja, hita da drugi oživljava svet. Što me krila ne dignu sa tla, pa za njim, večno, da upravljam svoj let! Divnog li sna dok ono dole kreće! Kuda lete krila bestelesna, telesna krila vinuti se neće! Dok sam izgovarao ove reči pune nadahnuća, sevnu mi misao kao bljesak munje i u trenu mi se otkri istina. Štapom u pesku nacrtah dijagrame, koje sam šest godina kasnije pokazao prilikom obraćanja Američkom institutu elektroinženjera, a moj prijatelj ih odlično shvati. Prizori koje sam video bili su čudesno izoštreni i jasni i imali su čvrstoću metala ili kamena i to u takvoj meri da mu rekoh: Vidiš ovaj moj motor, ovde; gledaj kako ću sada da ga obrnem".  Ne umem da opišem...

Iskupljala  je lišće, braon, žuto, naranđžasto, suvo i prefinjeno poput papira, lomljivo poput njene duše kakva je bila do skora. Nije više sigurna niti hoće da tumači ko je zaista kriv, ona sa lošim izborom, strahovima i verom u ljude, ili slučajnosti koje su baš bile prave slučajnosti i nesreće. Teško je bilo sresti osobu sa kojom ćeš razgovarati u miru, koja ti neće deliti savete, pored koje će ti biti sasvim prijatno, koja će znati da sasluša. Želela je biti voljena, ali je povređena, želela je biti srećna, ali nešto joj se oduvek rugalo i zaustavljalo na sred puta. Tražila je dobrotu i bezazlenost, pružala ih, ali je malo sreće bilo sa tim. I svaka osoba sa kojom je mogla biti u sestrinskom ili bratskom odnosu, nije joj više bila fizički blizu. Društvene mreže nisu više bile zadovoljstvo jer je nadvladao cinizam, agresija, pametovanje, podsmeh, ludilo većih razmera.  Predala se sadašnjem trenutku jer u njemu nema ništa od juče, a za dobre i čiste ljude nema mesta ni u ono...

Stare telefonske govornice u Engleskoj, pretvorene u biblioteku. Postoji stotine fotografija iz raznih gradova i sela, sve je uredno i prelepo izgleda. Vredno svakog poštovanja i divljenja, ovakav narod je civilizovan, vezan za lepotu i vrednost, pametan narod. Ovo je p oštovanje kulture, poštovanje vrednosti, uvažavanje svoje zemlje i ulice. Ako je ulica lepa to dokazuje unutrašnju lepotu građana i njihove vlasti. Ovo je primer da su na vlasti ljudi koji imaju osećaj za dobro, koji žele pokazati dobru stranu sveta, ovo je pokazatelj udobnosti, topline doma i uživanje u sitnicama. Stare govornice nisu polomljene i ostavljene kao ruglo, bačene na otpad. Pretvorene su u biblioteku, uredni mali prostor, koji u isto vreme podseća na neka stara vremena. Za stare ljude zahvalnost zbog nezaborava, za mlade divljenje i dobar primer.  Englesko selo - šta izaziva u čoveku koji voli lepotu? Ja pomislim da je to bajka i nešto nestvarno, dok ne shvatim da zaista postoji. Zahvaljujući internetu,...

Pre godinu dana otkrila sam da postoji lepša stana sveta koju pokreće poštena i svetla strana filmske industrije. Radi se o savremenim hrišćanskim filmovima sa snažnom porukom ali koja ima efekta i menja ljude, otvara oči. Puno filmova je urađeno i po istinitim događajima, što dodaje hrabrost da se vera osnaži. Sva ova dela možete naći na jednom sajtu koji se zove "Biblijski filmovi", a lako ih je odgledati bez prijave, bez reklama, jer su divni ljudi to kreirali nesebično. Link do njih je   https://biblijskifilmovi.com/igrani-filmovi/hriscanski-filmovi/ Glavno što se nauči i najveća prednost jeste jednostavnost vere. Bukvalno se ostavlja sve ostalo u čemu ste pokušavali pronaći neku pomoć ili  odgovor. Citate koje nikada nisam uočila sama u Bibliji, jer sam je čitala bez razuma i gurnula je negde u stranu. Shvatila sam sledeće: - Ako je Isus rekao " Ništa nećete moći bez mene", onda nam je samo potrebna molitva njemu i vera da nas čuje, a to je ljudima najteže pove...

Ovu knjigu sam čitala ravno pre deset godina, i to preko laptopa jer nisam bila u mogućnosti da je kupim. Nisam verovala da među Braunovim delima postoji nešto bolje  nego što je  hit knjiga "Da Vinčijev kod".  "Izgubljeni simbol" nije samo  uzbudljiva drama od početka do kraja, već je čitava riznica istraživanja, znanja, istorije, pitanja i odgovora. Prepliću se religija i nauka, u stvari, poklapaju se, jer obe dokazuju da čovek ima mnogo jači unutrašnji potencijal nego što je svestan. I da najveća moć postoji u jednoj reči koja postoji u Bibliji, skrivena ili pred očima a da je nismo ni svesni. Reč kojom je Bog stvorio svet. Foto: Delfi Mnogo puta sam nailazila na članke koji najavljuju snimanje filma po ovoj knjizi, ali sada se to zaista ostvarilo. Den Braun je na svom profilu najavio premijeru filma "Izgubljeni simbol", a čini mi se da je film izuzetno dobro urađen. Knjiga je toliko bogata, da bi stvarno bilo šteta ako je film ogoljen.  Delovi iz  ...

Tako je lepo biti sebičan i više ne razmišljati kuda svet ide, da li neko vlada u senci, šta hoće ovi a šta oni, ko vara narod, ko laže, ko hoće da nas vodi u propast a ko je dobar....Jedno je sigurno - mi ne znamo ko je zaista dobar. Prođeš sve, od slušanja politike do teorija zavera, od svakojakih tvrdnji i navodnih istraživanja nekih likova za koje nikada ne bi čuo da neko drugi nije podelio na društvenoj mreži. Prođeš kroz sve to, smatrajući da neke istine treba da isplivaju, da neko drži neke tajne, čitaš pisce koji se bave tajnama, veruješ da bi nešto trebalo da se promeni....I onda dođeš do zatvorenih vrata, i sve tako  iznova. Greška je u tome što ne vidiš natpis na vratima : " Ne vredi ti ništa, sve ostaje kako jeste.". I to je tačan odgovor, a imaš sreće ako do njega dođeš u zrelim godinama. Danas je mnogo odraslih ljudi, pa i sredovečnih, koji su apsolutno zašli u gluposti, da su totalno van svoje pameti i svojih razmišljanja. Teoretičari služe kao idoli, vesti se ...