Priče u krug

  Od početka na ovamo sve se menja neprestano. Zato mnogo snage treba da se krene sve do neba. Kad mi duša spusti jedra, kad Pegazu klonu bedra, eto meni crne ptice, crne ptice zloslutnice. Soba prepuna knjiga, kutija mala što svira, gledam prastari svod, u oku olovni san zri. Misli lete sve dalje, blistave, nestvarnih boja, gledam kitnjasti ram na slici prašnjavi lik bdi. Čarobnim dvorcima žurim, orgulje čujem u tami, pastir u frulu svira, opet novi se rađa dan. Zove me nestalo vreme, muzika opojnog vina, čujem i zvuk klavira, nebo praznuje ovaj san. Žena usnulog lika, teška mi otvara vrata, čudni osećam strah, kraj sebe ne čujem njen glas. Mnoštvo nestvarnih lica slike mi stvara iz priča dok je dečiji svet još davno sanjao svoj san. Mekani zvuci klavira, ona tu muziku svira, oči joj čudno sjaje to sa prašnjavih slika znam. Pogled joj uzalud tražim tuga me muči i slama, oči joj krije tama, sve je nestalo nekud već. Slušam ovu pesmu, jednu od najlepših na svetu, remek delo...

  Prestala sam slušati vesti i zanimati se za politiku, slušati vesti o epidemiji.  Kon ačno shvatim da je sve farsa i da se ništa neće desiti što se već nije isplaniralo. Vidim da ne postoji šansa da pojedinac nešto promeni osim samog sebe. Svet je onakav kakav treba da bude i nije mesto gde možemo doneti pravdu, promeniti  vreme...Svet je mesto gde menjamo sebe, dok ne spoznamo sebe.Nasmejala sam se praznima koji su pratili izbore u Americi kao da to nešto ima veze sa njihovim životima i zadivila se svojima koji su pratili ulazak u Vodoliju i konjukciju Jupitera i Saturna. Tako malo se pričalo u medijima o lepom i značajnom, toliko istina gurnutih pod tepih, ali to je znak da se neko agresivno bori protiv svake lepote. I to je dobro, jer je jasno da je gubitnik. Prestala samo dokazivati sebe i počela se  družiti  sa sobom. Prihvatanje sebe najveće je zdravlje i druženje sa sobom donosi najveća otkrića, pa tek onda da otkrivamo druge. Počela sam se pitati šta b...

Kada je čovek zaposlen tamo gde je svakodnevna dinamika, nema vremena za strah i paniku ali vidi odakle se oni serviraju. Lično imam iskustvo sa tim, više razmišljam kako ću sutra izgurati naporan dan, bez obzira kakva je situacija u svetu. Od umora ni telo ni um neće da se brinu i straše. Ali postoje mediji i postoje njihovi poklonici, nesvesni. Pojedinci koji uživaju da nazovu ili zaustave prijatelja, komšiju, rođaka, ili da mu dođu na kafu sa jednim istim pričama. Mnoge žene, tzv. domaćice i požrtvovane majke, predane supruge, sve će učiniti da od njih čujete neke loše vesti. Moraju vam preneti naslov iz novina, moraju vam reći ko je zaražen ili umro, moraju vam preneti što više informacije, jer je to za njih plus. Smatraju da jedva čekate takvo uzbuđenje. A vi, ako želite samo lep razgovor sa nekim ili prijatnu atmosferu i tišinu u svojoj kući, ako želite smeh, bićete razočarani. Znam po sebi. I kako bi uspeli da te osobe ne povredimo, ostaje nam samo da udarimo kontru i da preokre...

  Kraljica  Nora Roberts Zato što piše o pravoj ljubavi i njenoj moći. Briga me što neki smatraju laganim ljubavnim romanima ili pričama koje nisu za odrasle. Ima ona i teških, crnih priča. Ali ljubav pobeđuje i sve ono što je dobro. Nora slavi dobru stranu sveta. Vrednost porodice, jednostavnog i ispunjenog života, vrednost prijateljstva. Ljubav prema životinjama, poštovanje prema deci, razumevanje između odraslih, dobro vaspitanje. Nora može pomoći svakome ko se zadesi u teškom psihičkom stanju ili u periodu života gde ne vidi pomak i rešenje. Pisac vredan poštovanja i kome dugujem zahvalnost, jer me je odvela na lepšu stranu sveta. Navela me je da verujem.                                  Kraljica Agata Mnogi možda i ne znaju da je ova žena napisala romane i koji nisu misterije vezane za ubistva, romani koji se ne zaboravljaju nikada. U nekima, poput romana Divov hleb, Nedovršen portret, Br...

Istina se oko nas oseća. To je kao zgusnuta masa, ćuti i postoji, osećamo je u najmračnijem delu sebe, u delu podsvesti koji je potpuno netaknut. Mir koji te uporno gleda u oči, iritira ili raduje, a može neizrecivo da boli. Istina kao težak pritisak ili gust vazduh u nama i oko nas, čeka da je prihvatimo, da se pomirimo sa njom. Pošto je večna, ne plaši se uništenja ili da će nešto izgubiti u vremenu, njeno strpljenje je neograničeno. Možda bi se moglo pobeći od nje kada bi još nešto postojalo. Laži ne postoje, to su reči, ne i dela. Možda bi se ljudi mogli sakriti od nje jer ona neće da zove, ali sve se dešava da bi nju dokazalo. I laži su dokaz istine. 

Ako se okreneš danas na moju stranu i pristaneš da me pogledaš u oči,  videćeš sebe, od postanka do kraja, videćeš da sam postojala za dan kada ću ti doći. Stvoren da te volim i pronađem, stvorena da ovo osetim i da ti kažem. Da ti opišem ono što ni u jednom rečniku ne postoji, da ti ispišem da su u meni svi osećaji, i tvoji i moji.  Svaki delić sekunde koji živim u godinama od kada znam za tebe.  Ako me pogledaš neutralno, kao stranac koji nema besa i ljutnje, videćeš tvoj lik  u mojim zenicama dok, veruj mi, tvoje ime u mojoj krvi struji. Ako me pogledaš bez prezira, videćeš da ništa nije prošlo i da je život stao u momentu kada si se u tuđi lik prerušio, kada si sebe voljno izgubio.

Pisana reč ima najveću moć, nije ograničena vremenom i oblikovana je pažljivo. Ne zaboravlja ništa i detalje ispituje, dopire iz dubine čovekove i nema povišen ton. Pišemo i kada se svađamo ali to ne para uši, izjavljujemo ljubav i radost pisanjem a da ne pocrvenimo. Pisana reč ostaje u vremenu jer je bezvremena, ostaje kao dokaz istine ili laži, svejedno, uvek postoji razlog. Lepota u pisanoj reči ima nešto spasonosno za one koji traže utehu, ima podsticaj i moć da pokrene. Svaka knjiga koja nas je zadivila ostaje deo nas zauvek. Pamtimo rečenice, događaje, likove, prisećamo se rado. Pisana reč je muzej za sebe, dar od Boga, najlepša kreacija, najbolje ispoljavanje čovekovih osećaja i misli.