Priče u krug

Postoji rasa ljudi koji moraju da posmatraju svet sa strane. Ne da kritikuju i osuđuju, već da saosećaju, zgrožavaju se ili se dive. Sve to skupa da posmatraju, kao po zadatku, ili stvarno zadatak i jeste.  Da nikada sasvim ne učestvuju u svemu što drugima znači život, i da sve vide drugačije. Kao dramu, tešku ili zbunjujuću, zanimljivu ili dosadnu. I svoju će ulogu povući iz drame, pokušavajući da se ograde od svega što je loše i da prime samo što je dobro. Sebe će spoznati i prihvatiti još u ranom detinjstvu i nikada neće pokušati da se promene i budu kao drugi. Zbog toga će često patiti  jer će ih okolina sa niže svesti vređati, ali će postajati samo jači i mudriji.     "Posmatrač" neće nikada juriti za skupom odećom, niti će poznavati modne marke i svetske brendove. Kupovaće stvari u kojima se oseća savršeno i biraće uglavnom svetlije boje. Nikada neće mrzeti životinje i terati ih od sebe.  "Posmatrač" voli prirodu svom dušom, tako da tokom p...

-То је књига која говори о нечему што скоро све књиге говоре – настави старац.   Говоре о неспособности људи да одаберу сопствену судбину. А на крају успева читаоца да натера да поверује у највећу лаж на свету.- – А која је то највећа лаж на свету? – упита изненађено младић. – Ево овако: у одређеном тренутку нашег постојања, губимо контролу над сопственим животом и препуштамо се судбини. Ето то је та највећа лаж на свету. – Мени се то није десило – рече младић. – Желели су да постанем свештеник, а ја сам решио да будем пастир. – То је већ боље – рече старац. –   - Ја сам краљ Салема  - рекао је старац. -Зашто један краљ разговара са обичним пастиром – упита младић постиђен и задивљен. – За то има више разлога. Али, рецимо да је најважнији тај што си имао снаге да оствариш своју Личну Легенду  . Младић није знао шта је то Лична Легенда.   – То је оно што си увек желео да чиниш. Сви људи, у  раној младости, знају шта је њихова Лична Легенда....

Ono što je nepotrebno navesti za ovu građevinu: nalazi se  u Sarajevu, opština Stari grad, izgrađena u periodu 1884. - 1889.  na incijativu vrhbosanskog nadbiskupa Josipa Štadlera. O njemu i o samoj katedrali može se mnogo toga naći zapisano, ali postoje detalji u njenoj unutrašnjosti koje neće primetiti svi vernici i turisti.  Samo onaj ko je upućen u jeretičku umetnost  i simbole, može odmah videti tragove koji su namerno ostavljeni za budućnost.  Bilo gde da odete, ako ste prihvatili onu "drugu" stranu Hrišćanstva, koja je istorijska, onda ćete uvek videti nešto o čemu ostali ne znaju ništa.  Ta druga strana, koja govori o Hristu, Magdaleni i njihovoj lozi, jeste i učenje o ljubavi i jednakosti između polova koje je odbačeno od  crkvenog, a to neslaganje i danas postoji. U vremenima kada se ove istine i nisu smele iznositi u javnost, Hrišćanski jeretici tajno su ubacivali svoje poruke u katoličke i pravoslavne hramove. I to pomoću slikara i va...

To nije ono što ti drugi nameću, već kako osećaš u sebi sve ono što te okružuje. Stvarnost može da se menja svake sekunde, svakog novog jutra, samo ako se pomeriš od svega što ti smeta. Ako ignorišeš tuđe reči i "savete" koji te nagovaraju da budeš kao drugi, ustajali, bezosećajni, podložni svemu. Ne rasipaj energiju u borbi protiv toga, samo ignoriši i misli o čemu želiš. Postaćeš jači/a i smireniji. Tvoje ignorisanje buke oko ničega, a ima je svakodnevno na svakom koraku, doneće ti mir koji drugačije ne možeš dobiti. Sve dok osećaš da želiš videti lepotu i doživeti posebno, nemoj "kuda svi, tu i ti." Skreni na svoju stranu. Ne troši vreme na ljude koji čekaju pomoć a odbiće je. Ili ko ne razlikuje dobro od lošeg, nema garancije da ćeš mu objasniti. Svako mora da doživi ono što će ga naterati na razmišljanje i prosvetljenje. Ti, ako si dobar/a, poželećeš da budu svi dobri, ali ne zaustavljaj se pred njima na dugo. Ostani sa onima u kojima vidiš još veće dobr...

Tačno, misao je sve. Možemo se odupirati tome, ali zaključak je tačan. Misao, i to ona koja je propraćena emocijom, jeste sve, i juče i danas i sutra.  Ono što mislimo sada, piše dramu za sutra. Ne treba biti skeptik, možemo sve dobro analizirati i shvatiti da je ovo živa istina. Verovatno mnogima od nas postaje zamorno to što se svakodnevno izbacuju tekstovi o pozitivi i razna predavanja o tome kako kreiramo svoju stvarnost. Budimo realni, to je stvarno tako, najpre kada nismo svesni. Izgleda, mi smo kao ekran i štampač, kada pritisneš "Ok", tada krene štampa na papiru, onoga što je nama bila namera.  Sve to možemo vrlo lako videti u našoj svakodnevnici, bez predavanja o čudima i svemu ostalom što ide uz to. Uzmimo primer nekoga ko voli da proučava bolesti. Vrlo često od takvih osoba saznaćete sve same negativnosti, a oni sami, i ako ne obole od nečega, večito će biti zabrinuti i uplašeni, bez snage i volje za lepe teme i pozitivne događaje. Ako proučavamo ono ...

Sanjati jedno isto mesto, koje ti je u snu poznato a u javi nije, jednako je sećanju na ono što još nismo doživeli.  Sećanje koje i nije bukvalno sećanje, već znanje sakriveno od sebe. Nečega smo svesni, od nečega bežimo, od pravog sebe...Možda i od iskustva iz prošlog života. Ili od onoga što smo hteli reći i što smo davno poželeli i potisnuli u sebi. Ako sanjamo da ulazimo u hram, da li je to znak da pokušavamo ući u odaje kojih se plašimo? Šta ako u nama leži riznica znanja, zapisana tajna i neba i zemlje, samo se plašimo pročitati te redove? Možda svako od nas, jednostavno, zna sve, ali smo zaboravili ko smo i tragamo za odgovorima u nauci i religiji, u starim spisima.  Često pomislim da je mnogo toga istina, upravo od onoga u šta ne verujemo. Zarobljeni smo u nametnutom svetu, svako je svojim rođenjem dobio sve nametnuto, ništa po izboru, i onda se duša u nama vremenom budi, opire se, neko je izbegne, neko krene tim putem. Nešto sam htela od sebe dok sam b...

Uradiću nešto ludo, kao što je sedenje na kiši, pijuckanje kafe na mokroj klupi, u kabanici i čizmama, bez kišobrana i zaklona. Smejanje u lice svakome ko kaže da ne razmišljam i da sam neozbiljna osoba, detinjasta, u oblacima. Izmisliću i te oblake, da lebdim na njima, ali nikome neću reći kako je gore, jer mi neće ni verovati. Izmisliću nešto što nikome nije palo na pamet, govoriću da je svaka bajka tačna i da sve postoji, od patuljka do anđela, od životinja koje govore do čarobnjaka i Petra Pana. Hoću da budem "budala" u zemlji Serbiji, gde je to postalo kopliment ili privilegija, zavisi od koga je upućeno. Znate, ljudi, videla sam patuljke u svom dvorištu, a Zvončica mi je sletela na dlan i pričale smo na njenom jeziku, iz Nedođije. 👯    Kaže, postoje prinčevi i princeze, zagarantovano!  Uradiću nešto još luđe, objaviću priču o tome kako su nekada davno na svetu postojali samo dobri ljudi. Nisu znali za loše osobine jer su bili stvoreni od pravog Tvorca. On...