Tačno, misao je sve. Možemo se odupirati tome, ali zaključak je tačan. Misao, i to ona koja je propraćena emocijom, jeste sve, i juče i danas i sutra.
Ono što mislimo sada, piše dramu za sutra. Ne treba biti skeptik, možemo sve dobro analizirati i shvatiti da je ovo živa istina. Verovatno mnogima od nas postaje zamorno to što se svakodnevno izbacuju tekstovi o pozitivi i razna predavanja o tome kako kreiramo svoju stvarnost. Budimo realni, to je stvarno tako, najpre kada nismo svesni. Izgleda, mi smo kao ekran i štampač, kada pritisneš "Ok", tada krene štampa na papiru, onoga što je nama bila namera.
Sve to možemo vrlo lako videti u našoj svakodnevnici, bez predavanja o čudima i svemu ostalom što ide uz to. Uzmimo primer nekoga ko voli da proučava bolesti. Vrlo često od takvih osoba saznaćete sve same negativnosti, a oni sami, i ako ne obole od nečega, večito će biti zabrinuti i uplašeni, bez snage i volje za lepe teme i pozitivne događaje. Ako proučavamo ono što nije dobro, to će nas pojuriti. Isto kao i fobije od susreta sa ljudima koje ne želimo videti. Što više mislimo o nekome ko nas nervira, to je veća šansa da ga sretnemo. Ili ako često pričamo i nerviramo se zbog nečijeg ponašanja prema nama, to će se opet iznova desiti, a može biti da nas na isti način rastuži ili iznervira neko drugi. Stidljive osobe imaju problem koji je osećaj manje vrednosti, pa će vrlo brzo će na svakom koraku "navući" sebi nekog negativca koji će ih omaložavati i zezati na svakom koraku. I sve dok nešto mrzimo, to ćemo privlačiti da nam se događa, jer "štampač" ne bira šta će odštampati, već radi po naredbi.
Evo primera iz jednog kolektiva, mogu reći iz svog, jer je igra lošeg i dobrog uvek aktivna. Dešava nam se da rano ujutru, dolaskom u prvu smenu budemo nasmejane i započnemo rad uz vedrije teme. Onda se odjednom "prisetimo" da to sigurno ne valja, jer ako se smejemo tako puno, mora da nešto neće valjati do kraja smene. A skoro svaki put se i desi, ili nas neko jako iznervira, ili se bilo šta dogodi da nam pokvari dan. Problem nije u tome što smo lepo započele dan, već što smo iščekivale da nam presedne.
Iščekivanje je misao propraćena emocijom. Nisu nas učili, ni u kući ni u školi, da imamo slobodnu volju i da je treba iskoristiti, ne ugušiti.
Evo primera iz jednog kolektiva, mogu reći iz svog, jer je igra lošeg i dobrog uvek aktivna. Dešava nam se da rano ujutru, dolaskom u prvu smenu budemo nasmejane i započnemo rad uz vedrije teme. Onda se odjednom "prisetimo" da to sigurno ne valja, jer ako se smejemo tako puno, mora da nešto neće valjati do kraja smene. A skoro svaki put se i desi, ili nas neko jako iznervira, ili se bilo šta dogodi da nam pokvari dan. Problem nije u tome što smo lepo započele dan, već što smo iščekivale da nam presedne.
Iščekivanje je misao propraćena emocijom. Nisu nas učili, ni u kući ni u školi, da imamo slobodnu volju i da je treba iskoristiti, ne ugušiti.
Коментари
Постави коментар